5
Od početka epidemije koronavirusa Vlada Srbije je građanima u nekoliko navrata nešto "poklanjala" počevši od 100, preko 30 plus 30 evra pa sve do vitamina. Ali to nije poklon, upozorava Fiskalni savet Srbije, već novac koji će građani, sa kamatom, morati da vraćaju uz poreze. Korist od toga na kraju neće imati ni građani ni država, a mogla bi eventualno da je ima vladajuća stranka i to na predstojećim izborima.
POGLEDAJTE JOŠ:
Vlada Srbije je, uz obrazloženje da im pomaže u krizi izazvanoj pandemijom koronvirusa, odlučila prvo da građanima u julu prošle godine uplati po 100 evra. Novac su dobili svi koji su to želeli, od onih koji zarađuju 0 dinara mesečno, do onih čija se mesečna primanja računaju u stotinama hiljada dinara. Prvima ovo nije pomoglo da se trajno izbore sa siromaštvom, a drugima je bila samo „kap u moru“.
Za ovu neselektivnu isplatu, država je prošle godine izdvojila 72 milijarde dinara (610 miliona evra) i to novca koji nema. Iako je Fiskalni savet u svojim analizama ocenio da je u pitanju loša, neefikasna i veoma skupa mera, država je odlučila da istu ponovi.
Tako ove godine punoletni građani Srbije dobijaju „na poklon“ 30 evra u maju i još 30 evra u novembru, a penzioneri u septembru još dodatnih 50 evra. Ovo će po oceni Fiskalnog saveta državu koštati još 50 milijardi dinara (440 miliona evra), što znači da će ukupno morati pozajmi više od milijardu evra.
„Koliko su to velika sredstva možda najbolje ilustruju podaci da izgradnja čitavog Moravskog koridora od Pojata do Preljine košta oko 800 miliona, a da je izgradnja i opremanje Kliničkog centra Niš koštalo oko 50 miliona. Stoga je opravdano pitanje da li su tolika sredstva mogla da se ulože korisnije, tj. da trajno poboljšaju kvalitet života u Srbiji umesto što se dele svim građanima za potrošnju, uključujući i one građane kojima ovakva pomoć objektivno nije potrebna“, navodi se u analizi Fiskalnog saveta.
Još veći problem je, navodi Fiskalni savet, to što budžet Srbije ne raspolaže viškom sredstava iz kojih bi se finansirali ovi izdaci jer je on i bez tih troškova u minusu. To znači da svi poreski obveznici prvo moraju da se zaduže (uz kamatu) da bi im se predviđena sredstva uopšte isplatila.
POGLEDAJTE JOŠ:
„Dakle, ono što građani danas dobijaju kroz podelu 100 ili 60 evra nije poklon države, već će sutra isti ti građani dobijeni novac vraćati s kamatom iz svojih poreza“, upozorava Fiskalni savet i ocenjuje da je takva pozajmica za državu naročito opasna jer uvećava već visok javni dug.
Na ove izdatke treba dodati i „mali znak pažnje“ koji je penzionerima počeo da šalje predsenik Srbjie Aleksandar Vučić – paket vitamina koje će neko piti, a neko ne, ali će prema objavljenim podacima državu koštati 9,4 miliona evra (malo više od 1,1 milijardi dinara).
Zbog čega onda država sve to radi, za Nova.rs objasnio je ranije glavni i odgovorni urednik nedeljnika NIN, ekonomista Milan Ćulibrk:
„Zato što je to populistički, zato što su sledeće godine izbori pa valja podmazati glasačku mašinu da ne bi slučajno zaribala. Ne postoji drugi razlog“.
Profesor emeritus, ekonomista Ljubomir Madžar takođe je ocenio da novac koji pripada svim poreskim obveznicima vlast deli na način koji povećava njene izborne šanse.
„To su manipulacije koje uključuju ekonomske troškove, ti troškovi pogađaju celo stanovništvo a korist donose onima koji očekuju izbore i pretpostavljaju da će im to doneti glasove. Prema tome, celo biračko telo poreskih obveznika finansira akcije koje u krajnjoj liniji idu u koroist vlasti a ne društva“, rako je ranije Madžar za Nova.rs.
Drugo objašnjenje je teško i naći. Šteta po državu i građane je evidentna, a oni koji na korist računaju meriće je već na narednim izborima.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
