16
Političari preusmeravaju novac iz budžeta tako da ubiraju glasove na štetu ekonomskih učinaka, što je najveća prepreka privrednom razvoju, kaže za Nova.rs profesor emeritus, ekonomista Ljubomir Madžar. Kao primer navodi dodelu 100, pa 60 evra punoletnim građanima, ali i diskriminaciji domaćih preduzetnika u odnosu na strane, koja vodi ka stvaranju “zemlje najamnih radnika u kojoj gospodare stranci”.
U toku je prijava na portalu Uprave za trezor za novčanu pomoć države u iznosu od 30 plus 30 evra, u okviru trećeg paketa pomoći građanima zbog krize izazvane pandemijom koronavirusa. Penzioneri bi uz to trebalo da dobiju i dodatnih 50 evra, dok su građani prošle godine, u okviru provog paketa pomoći, već dobili po 100 evra.
Država je na ovu meru, koju je Fiskalni savet ocenio kao “ekonomski najmanje opravdanu” prošle godine potrošila više od 600 miliona evra, dok će, prema procenama, trošak ove godine iznositi oko 450 miliona.
Profesor Madžar objašnjava za Nova.rs da je u pitanju novac koji pripada svim poreskim obveznicima, koji vlast deli na način koji povećava njene izborne šanse.
„To su manipulacije koje uključuju ekonomske troškove, ti troškovi pogađaju celo stanovništvo a korist donose onima koji očekuju izbore i pretpostavljaju da će im to doneti glasove. Prema tome, celo biračko telo poreskih obveznika finansira akcije koje u krajnjoj liniji idu u koroist vlasti a ne društva”, kaže.
Vlast domaće preduzetnike progoni, prema stranim sramno uslužna
Objašnjava da vlast otvoreno diskriminiše domaće preduzetnike u odnosu na strane i u tome vidi korist jer, između ostalog, “osnovu stranih, direktnih investicija ubira političke poene”.
“Naša vlast ne voli naše preduzetnike. Sećate se događaja sa Miroslavom Miškovićem, sa Miroslavom Živanovim iz “Agroživa”. Domaći preduzetinci su delom izloženi sudskom i policijskom progonu za razliku od stranih prema kojima je vlast snishdoljiva i, na neki način, sramno uslužna, manja od makovog zrna”, kaže profesor.
Smatra da vlast u tome vidi političke efekte i zbog toga što domaći preduzetnici, ukoliko dovoljno novca zarade, mogu da se upuste i u političku utakmicu, kao što je to, na primer, pokušao Bogoljub Karić.
“Izgleda da naša vlast ceni da su domaći preduzetnici opasnost po nju, za razliku od stranih, koji već zbog toga što su stranci ne mogu pretendovati na nekakve političke poteze, manipulacije, koje bi poremetile računicu u krogovima vlasti”, objašnjava.
Naglašava da postoji još jedna, još važnija stvar, zbog koje vlast vrši progon domaćih preduzetnika.
“U našem narodu postoji nekakva averzija, da ne kažem mržnja, prema ljudima koji su poslovno uspešni i koji kroz preduzetničke poduhvate steknu veća bogatstva. To naša publika ne trpi. I na tome vlast, političari, ostvaruju uspehe za sebe znajući da je popularno kod birača goniti preduzetnike, ili takozvane tajkune, što je ružna reč, jer im to donosi glasove”, primećuje.
Političari se, napominje, pritom ne obaziru na činjenicu da bez tajkuna nema privrednog napretka ni privrednog opstanka.
“Zemlja koja hoće uspešno da se razvija a ne nada se nekoj velikoj državnoj ulozi u privrednom životu, što je slučaj u skoro svakoji zemlji okrenutnoj tržišnoj ekonomiji, mora da se osloni na domaće preduzetništvo”, kaže i objašnjava šta to znači:
“Nema napretka za društvo i za sve nas a da neki među nama ne steknu mnogo veća bogatstva nego svi ostali. Dakle, cena opšteg privrednog napretka je diferencija u dohotku i bogatstvu. Ako hoćemo napredak moramo da se pomirimo s tim da će neko od nas steći mnogo veća bogatstva a time i mnogo veći ugled i uticaj u društvu.”
Profesor Madžar je u svom autorskom tekstu za NIN naveo da je domaće preduzetništvo, umesto da bude podsticano, postalo “žrtveno jare”, što srpsku privredu čini zavisnom od stranih direktnih investicija.
“Produži li se ova pošast nezdravog, predoziranog oslonca na strane investicije, u ne tako dalekoj budućnosti, Srbija će postati zemlja najamnih radnika kojima će upravljati i gospodariti stranci”, napisao je profesor. Na pitanje zašto političari podstiču pomenutu tendenciju koja vodi ka nezadovoljstvu građana, samim tim i ka smanjenju naklonosti prema vlasti, odgovara da je “u prirodi vlasti da razmišlja na kratke staze”.
“Političari imaju ograničen horizont. Njihov horizont je mandat koji dobiju na izborima i oni gledaju da u toku njega maksimiziraju efekte za sebe, nezavisno od toga kakvi će se troškovi pojaviti u daljoj budućnosti. U daljoj budućnosti neko drugi će biti na vlasti i trljati glavu od brige jer se suočava sa problemima”, zaključuje.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
