Zašto građani provode dane i noći u šumi kod Bačke Palanke

Ekipa NewsmaxAdria stiže na lokaciju. Sa glavnog magistralnog puta, iz pravca Novog Sada, nadomak Bačke Palanke, sa leve strane vidi se da aktivnosti u šumi još traju. Ovoga puta - slaganje posečenih stabala. Nekoliko stotina metara dalje, veliki broj automobila nagoveštava da u Polojskoj šumi, građani i dalje borave. Pokušavaju da je sačuvaju.Sedmi dan za redom ovi ljudi su u Polojskoj šumi. Telima brane drveće."Mi smo prišli. On je do pola sekao stablo. I mi smo hteli da ga sprečimo u njegovoj nameri, nismo uspeli, ali smo i svoju bezbednost doveli u pitanje", kaže jedan od njih.Građani tvrde da su gotova sva posečena stabla - zdrava."Sva su zdrava. Od 8.000 posečenih, dva nisu zdrava.Nije ovo politika. Nije ovo ništa drugo, nego vređanje zdravog razuma, da nam pričaju kako to mora da se radi. Pa, to nema nikakve veze sa životom”, kažu okupljeni građani.Stabla su stara 117 godina. Ekološki aktivisti uveravaju da za njihovom sečom potrebe nema. Da će time biti narušen biodiverzitet. Da bi hrast trebalo posaditi na parcelama pored. Da je ova stogodišnja hrastova šuma stanište brojnih strogo zaštićenih vrsta.“To drvo je stanište za detlića. Vidite da je puno rupa. Takvih je možda deset posto u ovoj šumi. A ovo drvo što je zdravo, to se golim okom vidi, ne treba nikakva škola da se vidi, to će da poseku", objašnjavaju.Nije problem samo ova šuma, već i drugi delovi Bačke Palanke, gde su stabla, takođe, posečena. Oteli su nam identitet, poručuju."Ova Polojska šuma više nije šuma, ovo je šumica. Ovo je simbol, pošto su oni u 12 meseci izvršili neku vrstu nasilja na našu životnu okolinu. Vi da odete u Bačku palanku, to više nije Bačka Palanka. Sve je posečeno. Oni su posekli i specijalni zaštićeni park, pod strogom zaštitom Republike Srbije, bagremaru. Ovo je neviđeno u istoriji. Tikvara je devastirana. Nikad u istoriji. Ovo niko nikada nije mogao predvideti", kaže Goran Jatić iz Udruženje Akvila.Predvideli su seču. U Polojskoj šumi. Odnosno, seča je planirana, poručuju iz Vojvodinašuma. Šumu seku da bi je obnovili, objašnjavaju. Šuma ne plodonosi već deset godina, toliko godina stagnira."Ono što je neophodno uraditi da bi budućim generacijama ostavili hrastovu šumu na tom mestu, jeste da se hrast obnovi. Obzirom da hrast ne plodonosi već deset godina, on od prirode ne može da se obnovi i ono što moramo da uradimo jeste da simuliramo prirodni proces, odnosno da posadimo sadnice hrasta umesto već stare šume koja je počela da se razgrađuje", kaže Marko Marinković, izvršni direktor za šumarstvo i ekologiju "Vojvodiašume".Sve ovo, kaže sagovornik Nexmaxadria, predočili su ekološkim aktivistima na dvoiposatnom sastanku. Poruke koje prethodnih dana stižu od aktivista koji danima čuvaju stabla u Polojskoj šumi opisuju kao spin.

“Nema nikakve bojazni da šumari uništavaju neku šumu. Dakle, to je jedna zamena teza, javnost vidi samo jednu sliku, javnost vidi samo da se tamo nešto seče, moramo javnosti da pošaljemo poruku da se tamo seče samo radi obnove i da ne postoji drugi način da tamo sačuvamo hrastovu šumu nekim drugim generacijama", kaže Marinković.Građani ovakva objašnjenja ne prihvataju. Kažu da se seča ovolikog obima nikada nije dešavala.“Pa, ne znam dokle će biti tako jako pametni. Oni seku hrast koji se ne seče. Zašto? Ko hrast seče? On ako oboli, ako se sam sruši, očisti se, ostalo se ne dira, nit se sadi. Sadi se, ali on sam sebe obnavlja, samo ga nemoj dirati, a oni ga diraju", tvrdi jedan od građana.Šuma koja se razgrađuje na tom mestu je počela da se raspada, objašnjavaju u Vojvodinašumama. Kad se drvo raspada, oslobađa ugljenik u atmosferu.“Dakle, mi ako to drvo iskoristimo, odnosno od tog drveta proizvedemo neki nameštaj, na primer jer je hrast dosta vredna vrsta i od hrasta se proizvodi nameštaj, mi smo sačuvali vezan ugljenik. Dakle, to je ta ekološka opravdanost šumarske proizvodnje", tvrdi izvršni direktor za šumarstvo i ekologiju "Vojvodiašume".Građani koji telima brane stabla, na njima su ispisali prosečne cene svakog.https://youtu.be/gznjVx-ITSg***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram