24
Sve krupne političke promene u Srbiji dešavale su se na predsedničkim izborima, a upravo na njima bi opozicija, 2022. godine, uz dobrog zajedničkog kandidata mogla da uzdrma vlast Aleksandra Vučića. Međutim, uprkos najavama posle junskih izbora, podele među opozicionim strankama su toliko velike da je nerealno za očekivati da cela opozicija stane iza jednog kandidata, pa čak i kada je reč o partijama unutar proevropskog bloka. Prema našim saznanjima, konkretnih razgovora o zajedničkom kandidatu nije bilo, a to za Nova.rs potvrđuju i lideri pojedinih stranaka.
Za manje od godinu i po dana biće održani predsednički i beogradski, kao i vanredni parlamentarni izbori, a iako su najavljivali da postoji mogućnost da veći deo opozicije stane iza jednog kandidata za predsednika, minimalne su šanse da se to i dogodi.
Suprotno tome, opoziciju „drmaju“ nove podele – Narodna stranka ne želi sa „Vučićevom opozicijom“ (onima koji su izašli na junske izbore), od ujedinjenja u veliku DS nema ništa, Nebojša Zelenović pravi savez sa Ne davimo Beograd, ujedinjenje PSG-a sa Novom strankom tapka u mestu…
Prema saznanjima portala Nova.rs, unutar Ujedinjenje opozicije Srbije nije bilo konkretnih razgovora o zajedničkom kandidatu, iako lideri pojedinih stranaka imaju „neka imena u vidu“.
Nebojša Zelenović, predsednik ZZS-a, navodi za Nova.rs da cela opozicija treba da napravi zajednički front u borbi za izborne uslove, a kada sve to bude urađeno, videće da li će „naredni meseci dovesti do toga da opozicija ima jednog kandidata za predsednika ili će biti priorodno da u prvom krugu bude više kandidata“.
„Ono što svi iz opozicije treba da radimo je da imamo stalan i sadržajan kontakt sa građanima u celoj zemlji. Nedavno iskustvo iz Crne Gore i BiH nam daje kristalno jasno iskustvo koji put vodi do pobede“, kaže Zelenović.
Da reči o eventualno zajedničkom kandidatu nije bilo, bar koliko je njemu poznato, za Nova.rs kaže i Miloš Jovanović, predsednik DSS.
On je poslednjih meseci u ime DSS učestvovao na razgovorima dela opozicije, a na tim sastancima bili su još članovi Pokreta slobodnih građana, Nove stranke, Socijaldemokatske stranke Borisa Tadića, Ne davimo Beograd…
„S obzirom na situaciju unutar same opozicije, mislim da bi tako nešto svakako bilo preuranjeno“, navodi Jovanović.
Da bi za opoziciju bilo najbolje da ima zajedničkog kandidata, kaže za Nova.rs Bojan Klačar, programski direktor Cesida. Međutim, kako ističe, ako se pod opozicijom podrazumevaju sve one stranke koje su protiv Aleksandra Vučića, čini se da su male šanse da se to dogodi.
„Podele su jako velike. Međutim, ukoliko budu spremne da se sve one stranke koje su protiv režima dogovore, najbolje za opoziciju bi bilo da imaju zajedničkog kandidata. Sa odabirom takvog kandidata opozicija ne kasni, ali kasni sa stvarima koje bi trebalo da budu podrška tom kandidatu,a to je građenje infrastrukture“, smatra Klačar.
On navodi da je tačno da su se krupne političke promene u Srbiji dešavale upravo na predsedničkim izborima i da to nije slučajno. Kako je naveo, ako sadašnja opozicija nađe jednog kandidat iza koga može da stane, onda se vodi jedna kampanja, koja amortizuje razlike među opozicionim partijama.
„Međutim, čini mi se da opozicija nije mnogo odmakla na planu priprema za predsedničke izbore. Podele koje su postojale i uoči junskih izbora postoje i dalje. Za očekivati je bilo da se napravi reset, ali to se nije dogodilo. Takođe, čini mi se da su u opoziciji i dalje obazrivi i da svi i dalje kalkulišu sa planovima za sledeće izbore. Čini mi se da jedna grupa stranaka i dalje bojkot drži kao opciju, a druga strahuje da saopšti svoje planove, da se plaši reakcija javnosti, budući da se u Srbiji pravi atmosfera da svaki potez ili ideja budu dočekani na nož“, zaključuje Klačar.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
