Nekoliko romana Agate Kristi je izmenjeno kako bi se uklonio jezik koji bi mogao da se smatra uvredljivim. Sličan put imali su i romani Roalda Dala „Čarli i fabrika čokolade“ i "Džejms i džinovska breskva", kao i knjiga Ijana Fleminga o tajnom agentu Džejmsu Bondu.
Šta je razlog prekrajanja kultnih književnih ostvarenja, treba li umetnost da ima granice, hoćemo li prekrajati sve što nam se ne sviđa i sve što je ostalo u prošlosti, a nastavilo da živi samo kroz stranice knjiga i kako se cenzura razvijala od doba politIčke netrpeljivosti do doba političke korektnosti i ko se tome uopšte nadao.
To su pitanja za goste jutarnjeg programa „Probudi se“, Milenu Dragićević Šešić sa Fakulteta dramskih umetnosti i pisca Igora Marojevića.
PROČITAJTE JOŠ:
BONUS VIDEO: Pet vekova kasnije: Mikelanđelov „porno David“ razbesneo roditelje u SAD
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar