Agata Kristi autorka je 79 knjiga, od kojih su 66 kriminalistički romani, a jedino još Biblija i Šekspirova dela im pariraju po prodaji. Njen roman "Ubistvo Rodžera Ekrojda" proglašen je najboljim krimićem svih vremena, a čitaoci mogu u svakom trenutku da nabroje bar nekoliko njenih naslova. Britanska spisateljica Sofi Hana, koju su naslednici Agate Kristi angažovali da nastavi pisanje romana sa Herkulom Poaroom kao glavnim likom, ukazala je na 10 najpotcenjenijih romana "kraljice zločina".
Priredio: Matija Jovandić
Spisateljica Sofi Hana napisala je do sada četiri romana sa Herkulom Poaroom. Od kada su je naslednici Agate Kristi pozvali da se posveti liku jednog od najpoznatijih detektiva u (popularnoj) kulturi 2013. godine, ona sama sebi je zadala, kako kaže, još jedan prijatan zadatak – da ponovo pročita sve njene knjige, ne samo one poznate naslove o kojima se stalno priča, nego i one koji se ne spominju često.
Među njima su neki baš upečatljivi, navodi ona, i zaslužuju više pažnje. Svi znaju za knjige „kume krimića“ čiji zapleti nisu nadmašeni već stotinu godina, poput „Ubistva u Orijent ekspresu“, „Smrti na Nilu“ ili „Ubistva Rodžera Ekrojda“, ocenjuje Sofi Hana, ali je ona izdvojila 10 najpotcenjenijih za britanski „Gardijan“, odakle prenosimo njen izbor.
1. „Velika četvorka“
Roman u kom Poaro i kapetan Hejstings, njegov najbolji prijatelj, bivaju uvučeni u međunarodnu intrigu sa četvoricom superzlikovaca namerenih da zavladaju svetom ne zvuči kao standardna knjiga Agate Kristi, a i nije, piše Sofi Hana, dodajući da je „Velika četvorka“ ponešto i „ocrnjena“ zbog melodrame i manjka ubedljivosti, ali da je krajnje zabavna, a u njoj je i jedna od najbolje opisanih priroda odnosa poznatog detektiva prema njegovom najboljem prijatelju i obrnuto.
2. „Smrt dolazi na kraju“
Problemi u ovom krimiću iz starog Egipta počinju kada sveštenik preseli svoju ljubavnicu u porodičnu kuću. Nju uskoro nalaze mrtvu ispod litice, a za to je osumnjičena sveštenikova ćerka. Podkast „Sve o Agati“ (All About Agatha) dao je ovom romanu veoma nisku ocenu, navodi Sofi Hana i kaže da ne razume zašto, jer je to, po njoj, uzbudljiva priča, elegantno ispričana, sa jakim, dopadljivim glavnim likovima, intrigantnim događajima i povremeno izvrsnim i suptilnim navođenjem čitalaca na pogrešan trag: jedan sasvim očigledan detalj uvlači se u čitalačku svest, ali ostaje nerazumljiv sve dok divno jednostavno rešenje bude otkriveno, dodaje ona.
3. „Trnci u prstima“
Poseta starijoj tetki u staračkom domu uvlači Tomija i Tjupens Beresford u istragu u koju su uključeni i crna magija i čudni nestanci ljudi. Tomi i Tjupens možda nisu najčuveniji ili najpopularniji detektivi, kaže Sofi Hana, ali dodaje da ih ona voli, a za roman kaže da ima jedan od najjezivijih početak a – jedna od starijih korisnica doma iznenada pita Tjupens: „Je l’ ono bilo vaše dete? Tamo pored kamina?“ Sledi neodoljiva, neizvesnošću jako nabijena avantura koju je zadovoljstvo čitati.
4. „Kod belog konja“
Katolički sveštenik ubijen je nakon što mu se ispovedila žena na samrti, a uznemirujući događaji koji uslede vode Marka Isterbroka u selo u kom možda ima i veštica i čini koje vode u smrt. Ovo je po radnji samostalan roman sa omiljenim detektivom Agate Kristi i apsolutno je divan na svim poljima, ocenjuje Sofi Hana. Snažna je atmosfera sa natprirodnim zločinstvima, ali je tu i mnogo uobičajenog lošeg ponašanja ljudi o kakvim Kristijeva tako dobro piše, navodi ona i dodaje da se, dok se zaplet razvija, tragovi veoma pažljivo nižu da bi na kraju doveli do sasvim drugačije slike od one s početka.
5. „Neočekivani gost“
Tražeći pomoć u usamljenoj kući nakon saobraćajne nezgode po magli, Majkl Starkveder zatiče ubistvo i odlučuje da pomogne ženi koja s puškom stoji iznad mrtvog tela muža u prikrivanju zločina… To je komad Agate Kristi iz 1958. godine koji je Čarls Ozborn pretočio u roman, a Sofi Hana i jedno i drugo delo uključuje u svoj izbor i hvali ih, jer su, kako kaže, i knjiga i komad zasnovani na jednoj od najpametnijih ideja na kakve pisci mogu da dođu i dodir su genija sa kakvim se i Kristijeva i Ozborn dobro nose.
6. „Hotel Bertram“
Gospođica Marpl iznenađena je kada otkrije da je dobrostojeći hotel zapravo leglo mutnih i kriminalnih radnji i njen odmor u Londonu se značajno menja sa tim otkrićem i pojavama ekscentričnih likova koje tamo sreće. Zaplet u ovom romanu pripada pre trileru nego žanru krimića, primećuje Sofi Hana, a iako preferira detekciju i zagonetke, prednost ovog romana vidi detaljne opise hotela i onoga šta oni znače gospođici Marpl, pa je ovo štivo, osim što je lepo za čitanje, ujedno i detaljna studija njenog i drugih likova u romanu.
7. „Zabava u Noći veštica“
Tinejdžerka je nađena udavljena samo nekoliko sati nakon žurke za Noć veštica na kojoj je otkrila da je bila svedok ubistva. Ovo je pretposlednji roman Agate Kristi u kom se pojavljuje Poaroova prijateljica, spisateljica krimi romana Arijadna Oliver, lik koji, prema rečima Agate Kristi, nosi njene „jake crte“ ličnosti. Poaro i Oliverova daju sve od sebe dok zajedno tragaju za rešenjem tajne, a Sofi Hana navodi da je bila potpuno nasamarena, jer je u romanu iskorišćen najbolji trag: onaj koji se čini tako očiglednim i nepromašivim tek kada rešenje bude otkriveno.
8. „Ubistvo u Mesopotamiji“
Sa arheoloških iskopina u iračkoj pustinji, gde se nalazi na zadatku, medicinska sestra Ejmi Lederen zove Poaroa upomoć nakon što zatiče svog pacijenta mrtvog… Ovaj roman potcenjen je iz drugačijih razloga nego drugi na ovoj listi, navodi spisateljica, a to je da jedan detalj u priči nije uverljiv, ali se njoj dopada zbog predivnog naratora, okruženja i atmosfere, genijalno osmišljenog plana ubice, saspensa i toga što donosi mnogo uživanja, zbog čega misli da treba zanemariti i taj pomenuti detalj.
9. „Mačka među golubovima“
Dve nastavnice u prestižnoj školi za devojčice odlaze jedne večeri da ustanove odakle tajanstveno svetlo u sportskom paviljonu i tamo nalaze telo omražene koleginice koja drži časove fiskulture i naznake da ju je ubio neko poznat kao „Mačka“. Jedna od učenica, takođe potencijalna „golubica“ zbog toga što „previše zna“ potražiće pomoć Poaroa.
Iako se Poaro pojavljuje tek pred kraj, Sofi Hani se ovaj roman dopada zbog fascinantne priče smeštene u školu, a veruje se da ju je Kristijeva opisala po uzoru na školu koju je pohađala njena ćerka, pa je zato oslikana tako uverljivo.
10. „Iskričavi cijanid“
Šestoro prijatelja seda za večeru za sto postavljen za sedmoro. Upražnjeno mesto ostavljeno je kao podsetnik na lepu naslednicu, Rozmari, otrovanu za istim tim stolom godinu ranije. Superfanovi knjiga Agate Kristi ocenjuju ovaj mračni roman visokim ocenama, ali ne i šira publika, primećuje Sofi Hana, i dodaje da je to delo sa pravom pronicljivošću u psihu i dubine likova, kao i briljantno, i pedantno, i neobično rešenje koje se vrti oko gramatike i delova govora koji, ispostavlja se, bivaju ključ za razrešenje ovog „neverovatno dobro promišljenog i zadovoljavajućeg krimića“.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare