Dan kad su počele da padaju NATO bombe na našu zemlju, pre 26. godina

Poslednje bombe na SR Jugoslaviju pale su 10. juna 1999. godine, oko 13 časova i 30 minuta, na teritoriju sela Kololeč, u opštini Kosovska Kamenica.

Tokom dva i po meseca, bombardovani su vojni ciljevi, kasarne, postrojenja, ali i civilni objekti – bolnice, fabrike, mostovi, pruge, ostala infrastruktura, medijske kuće i predajnici, skladišta energenata i energetska infrastruktura.

Odluka o bombardovanju Jugoslavije doneta je bez odobrenja Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, a naredbu je tadašnjem komandantu agresorskih snaga, američkom generalu Vesliju Klarku, izdao generalni sekretar NATO-a Havijer Solana. Ukupno 19 zemalja učestvovalo je u napadu na našu zemlju.

SRJ je napadnuta pod izgovorom da je krivac za neuspeh pregovora u Rambujeu i Parizu o budućem statusu Kosova i Metohije.

Broj žrtava nikada nije definitivno utvrđen i kreće se 1.500 do nekoliko hiljada ljudskih žrtava.

Broj identifikovanih direktno stradalih od NATO bombi je 754 kolika je procena Fonda za humanitarno pravo (FHP) i Fonda za humanitarno pravo Kosova (FHP K).

Drugi relevantni podaci pokazuju da je poginuo 1.031 pripadnik Vojske Jugoslavije i srpske policije, a teže i lakše ranjeno oko 6.000 civila, među njima 2.700 dece. Ranjena su 5.173 vojnika i policajca.

Prema knjizi “Junaci otadžbine“ u izdanju Ministarstva odbrane, stradalo je 275 ljudi pri MUP ili VJ, 254 pripadnika Vojske Jugoslavije, 21 pripadnik MUP.

Prema podacima FHP i FHP Kosovo, u periodu od 20. marta do 14. juna 1999. godine, srpske snage su ubile 6.901 Albanca. U istom periodu, pripadnici tzv. OVK su ubili 328 srpskih civila i 136 Roma i drugih nealbanaca. U sukobima između VJ/MUP-a i tzv. OVK poginulo je 1.204 pripadnika tzv. OVK i 559 pripadnika VJ i MUP-a Srbije.

Ratni gubici NATO-a u ljudstvu i tehnici nikada nisu obelodanjeni.

Potpisivanjem sporazuma o prekidu vatre bezebednosne snage Srbije i Jugoslavije su napustile Kosovo, a za njima i kolone izbeglih Srba, civila. Prema podacima Srbije reč je o oko 200.000 raseljenih.

Materijalna šteta između 30 i 100 milijardi dolara

Takođe nije precizirana materijalna šteta izazvana ratnom dejstvom. Izvesno je da radi o više desetina milijardi dolara.

Vlada tadašnje Savezne Republike Jugoslavije procenila je materijalnu štetu od 100 milijardi američkih dolara, a grupa ekonomista iz G17 u studiji „Završni račun“ objavila je da je ukupna šteta procenjena na oko 30 milijardi dolara.

Prema podacima domaćih medija, u bombardovanju je uništeno i oštećeno 25 hiljada stambenih objekata, onesposobljeno 470 kilometara puteva i 595 kilometara pruga.

Oštećeno je 14 aerodroma, 19 bolnica, 20 domova zdravlja, 18 dečjih vrtića, 69 škola, 176 spomenika kulture i 44 mosta, dok je 38 razoreno.

U bombardovanju je evidentirano oko 2.300 udara u kojima je ispaljeno i bačeno 22.000 tona različitih projektila.