Selo Jahidne koje se nalazi u Černigovskoj oblasti u Ukrajini više od mesec dana je bili pod ruskom okupacijom. Iako golgota kroz koju su prošli lokalni stanovnici nije odjeknula dovoljno snažno da bi punila novinske stupce širom sveta, Jahidne krije jednu od najmračnijih tajni ruske invazije na Ukrajinu.
Samo selo nalazi se na ulazu u Černigovsku oblast, na oko 2 sata vožnje od glavnog grada Kijeva. Ruski vojnici stigli su u Jahidne 3. marta ove godine, neposredno nakon što je Kremlj objavio početak rata, ili kako se u Moskvi naziva „specijalne vojne operacije“.
Prema svedočenju stanovnika koji su preživeli i ostali u selu, Rusi su prvo upali u kuće, a zatim njihova dvorišta ispunili vojnom opremom, oružjem i oklopnim vozilima.
Svaka kuća postala je rusko utočište, a svaka okućnica skladište za naoružanje kojim su Ukrajinci ubijani.
Međutim, u selu Jahidne krije se možda jedna od najpotresnijih priča od početka rata u Ukrajini.
Kada su Rusi ušli u Černigovsku oblast, samim tim i u Jahidne, i zauzeli domove ljudi koji tu žive decenijama, lokalne stanovnike oterali su u podrum jedine škole na toj teritoriji.
Prema podacima zvaničnika Černigovske oblasti, ukupno 366 ljudi bilo je zarobljeno u prostoru od 200 kvadrata.
„U našoj oblasti jma 17 sela. Od početka invazije srušeno je 1.500 kuća i više od 20 komunalnih objekata. Ipak, najteže je bilo u selu Jahidne, jer su Rusi zarobili ljude u školi, a među njima je bilo i dosta dece“, ispričao nam je Mikola Rudenog, zamenik načelnika lokalne uprave.
Ukupno 70 dece provelo je skoro mesec dana u podrumu škole koju su neki od njih pre početka invazije pohađali.
Najmlađe dete u bunkeru smrti imalo je samo šest meseci.
U podrumu je 11 ljudi umrlo zbog nedostatka kiseonika, a u Černigovskoj oblasti je tada poginulo ukupno 48 ljudi, od kojih je sedmoro upucano na ulicama.
U sklopu posete Ukrajini, reporteri Nove obišli su i školu u selu Jahidne u kojoj su stanovnici bili zatočeni skoro mesec dana.
Kada su ruski vojnici ušli u grad i zauzeli njihove kuće, 366 ljudi na silu je oterano u sklonište lokalne škole, gde su zadržani sve do 31. marta.
„Držali su ih silom, tu su i vršili nuždu kada nisu hteli da ih puste napolje“, objašnjava Rudenog.
Nekada su ruski vojnici dozvoljavali građanima da izađu i izvrše nuždu napolju, nakon čega bi se odmah vraćali u sklonište.
Hranu su u prvim danima imali jer su poneli sve ono što im je u kući ostalo, ali je nakon nekoliko nedelja postavljena improvizovana kuhinja u dvorištu. Ponekad im je bilo dozvoljeno da izađu i skuvaju čaj, ili zagreju vodu za supu.
Posle nekog vremena, mnogi su počeli da ispoljavaju psihičke poteškoće jer su nedeljama bili zatvoreni u prostoru bez zraka sunca i svetla dana.
Tako je 11 ljudi izgubilo živote zbog nedostatka kiseonika, ali su leševi često danima stajali u prostorijama sa ljudima koji su tu spavali.
Kao i za hranu, ruski vojnici su nekada dozvoljavali da se iznesu leševi, koji su kasnije bačeni u jamu bez ikakvog obeležja.
U podrumu se nalazi nekoliko soba, a na vratima svake ispisano je koliko ljudi i dece je u njima boravilo. Nehumani uslovi u vidu vlage, buđi, nedostatka kiseonika, malih i neudobnih kreveta, kao i odsustva toaleta, najkraći su opis golgote kroz koju su prošli stanovnici ovog sela.
U sobama se vide dečije igračke, kao i crteži na zidovima, kao i ostavljene lične stvari, knjige i pokoji prekrivač.
Nakon nekog vremena, ljudi zarobljeni u podrumu počeli su da urezuju dane na zidove i tako prate protok vremena – neki iščekujući oslobođenje, neki trenutak kada će se njihova patnja okončati.
U međuvremenu, ruski vojnici živeli su u njihovim domovima i služili sr njihovom imovinom.
Na jednom od zidova urezan je datum početka agonije – 3. mart, a 31. marta su ukrajinske trupe uple u grad, ispod čega piše „stigli su naši“.
Tada su stanovnici sela Jahidne i napustili sklonište, ali mnogi od njih su se tek suočavali sa borbom.
Veći deo dece koji je nedelje proveo u bunkeru sada se nalazi na psihološkoj rehabilitaciji u Bugarskoj i Rumuniji, a odrasli još uvek žive sa osećajem straha koji ih opominje da pakao može da se vrati u njihova dvorišta.
Pored sela Jahidne, i susedna Novoselevka bila je izložena snažnom raketiranju u prvim mesecima rata.
Blizu 80 infrastrukture grada je uništeno, a ogroman broj ljudi ostao je bez krova nad glavom.
Iz tog razloga u Černigovskoj oblasti postavljene su montažne kuće, kako bi građani dočekali zimu bez bojazni.
Oko 350 ljudi može da stane u montažne kuće koje je Ukrajini donirala poljska vlada, a trenutno u njima živi 57 porodica.
BONUS VIDEO Urušene zgrade u Irpinju
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare