Svetlo na kraju tunela u vidu vakcinacije protiv koronavirusa kao da se ugasilo. Vakcina nema dovoljno, a novi sojevi virusa izazivaju strah da postojeća cepiva neće biti dovoljno efikasna da sačuvaju ljude. Evropljani se sporo i teško vakcinišu, a ništa bolje nije ni u Sjedinjenim Američkim Državama gde su mnoge države otkazale ili odložile vakcinaciju najugroženijih grupa.
Iako se razlozi zbog kojih se kasni sa vakcinacijom u SAD razlikuju od države do države, dva su se izdvojila: nedostatak zaliha i nepredvidljivost broja doza koje stižu. U međuvremenu, lokalne vlasti strahuju da oni koji su dobili prvu dozu vakcine neće moći da dobiju drugu dozu na vreme. A tu je i slaba koordinacija Operacije brzina svetlosti, federalne inicijative da se vakcinišu Amerikanci.
Pročitajte još:
„Kao da su planovi federalnih vlasti nestali na granicama“, rekla je CNN-u dr Ejmi Kompton-Filips, glavni koordinator medicinskog sistema Providensa u okviru kog radi 51 bolnica. „Mislim da bi federalni plan zaustavio ove ‘Igre gladi’ čijih smo svedoci u svakoj američkoj državi gde se svi imaju svoja pravila“, dodala je ona.
Ambiciozni planovi Bajdena
Američki predsednik Džo Bajden najavio je da će se vakcinacija Amerikanaca ubrzati narednih nedelja i da planira da do kraja leta vakcinišu 300 miliona Amerikanaca tako što će pojačati nedeljne pošiljke vakcina i kupiti dodatne doze od Fajzera i Moderne. Na taj način, Amerika bi trebalo da stekne „imunitet krda“ i učini prenos bolesti sa osobe na osobu praktično nemogućim.
Stručnjak za vakcine Piter Hotec kaže da je za „imunitet krda“ potredno davanje tri miliona doza dnevno, a SAD trenutno daju manje od 500.000 doza vakcine. Hotec je dodao da sa novim mutacijama virusa, vreme za sticanje željenog imuniteta ističe i da je potrebno odobriti još vakcina. „Novi sojevi plaše sve, uključujući i mene“, rekao je Hotec koji je dekan Nacionalne škole tropske medicine Bejlor koledža u Teksasu.
I Moderna i Fajzer obećali su da će do 31. jula snabdeti federalnu administraciju sa 200 miliona doza, kao što je ugovorima i predviđeno.
„Proizvodnja i isporuka nisu linearni i već smo objasnili da ćemo vremenom pojačati našu proizvodnju“, saopšteno je iz Moderne.
Logistička noćna mora
No, svakodnevne teškoće u vakcinaciji predstavljaju logističku noćnu moru za mnoge u SAD. Zvaničnici u Luizijani kažu da bi vakcinisali mnogo više ljudi da nije jednog problema.
„Ograničeni smo količinama koje dobijamo. Potražnja je veća od ponude“, rekao je jedan od zvaničnika. Praktično to se najbolje vidi na primeru iz Atlante. Mercedesov stadion u centru grada može da vakciniše 2000 ljudi dnevno ali zbog malog broja doza, vakciniše svega 150.
Zvaničnici u Džordžiji naveli su da vakcinišu najbrže što mogu ali da i oni imaju problem sa količinama. Umesto 50.000 ljudi nedeljno, vakciniše se svega 10.000.
Neizvesnost u vezi sa brojem isporučenih doza ali i datumom isporuke, naterala je zvaničnike u Vašingtonu da odustanu od vakcinacije drugom dozom, primoravši građane da drugu dozu potraže negde drugde.
Načete zalihe „druge doze“
Ima i onih koji su toliko frustrirani malim brojem poslatih vakcina da su otvorili rezerve druge doze. Prošle sedmice, guverner Kolorada Džared Polis naložio je zdravstvenim radnicima da iskoriste sve doze vakcina, uključujući i one koje su druga doza i vakcinišu što je moguće više ljudi. „Vanredna vremena traže vanredne mere“, objasnio je on svoju odluku.
Slična situacija je i u Juti i u gradu Njujorku gde je gradonačelnik Bil de Blasio naložio da se druge doze koriste kao prve. „Počnite odmah da ih koristite“ jer nema smisla čuvati ih za kasnije, rekao je on.
Iz sveta i regiona čitajte:
Evropa na ivici propasti
Ništa bolje nije ni preko okeana, u Evropi.
EU je nameravala da do kraja leta vakciniše najmanje 70 odsto stanovništva u svim zemljama članicama, ali taj cilj možda više nije dostižan budući da dve vakcine koje su odobrene u EU, ne stižu u dovoljnim količinama.
Očekuje se da će Evropska agencija za lekove ove sedmice odobriti i primenu vakcine koju su zajednički razvili AstraZeneka i Oksford, ali je ova farmaceutska kompanija već sad najavila da bi u prvom kvartalu mogli da smanje svoju isporuku EU za gotovo 60 odsto.
Posledice ovog neuspeha mogu biti katastrofalne ako se brzo ne reše. EU ima registrovano gotovo 426.000 smrtnih slučajeva zbog korone, a što duže bude trebalo da se pandemija stavi pod kontrolu, to će ta brojka biti još viša, prenosi Blumberg.
Šta se dogodilo? Krivica leži delom i na EU. Umesto da naruče sve moguće vakcine, Evropljani su se fokusirali na „zapadnjačke“ – Fajzerovu i Moderninu i AstraZenekinu, da bi onda nedeljama posle SAD ili Velike Britanije odobrili njihovu primenu. O prikupljanju zaliha tu nije bilo ni reči.
Kada je došao „dan V“ u Evropi početkom decembra, pojavili su se i problemi u pojedinačnim zemljama članicama koje nisu uspele logistički da se organizuju i raspodele doze vakcine. Neki su se preračunali i umesto da ostave drugu dozu vakcine sa strane, i njih su davali.
Farmaceutske kompanije takođe suočile su se sa problemom u proizvodnji i najavile kašnjenja u isporukama dogovorenih doza, a EU još na samom startu nije naručila dovoljno doza za svoje stanovnike.
I tako se Evropska unija našla u problemu – zdravstvenom, ali i ekonomskom. Druga doza vakcina kasni, čime se bukvalno potire efekat vakcinacije jer je za imunizaciju potrebno dobiti dve doze vakcine, stanovništvo kome je obećan brz povratak u normalu sada besni, a pandemija se širi kočeći ekonomiju već žestoko pogođenu virusom.
BONUS VIDEO
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar