Spoljna politika je retko kad tema u američkoj predizbornoj kampanji, ali je posredovanje u potpisivanju mirovnih sporazuma Izraela sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Bahreinom dalo predsedniku SAD Donaldu Trampu, koji se ponovo kandidovao za predsednika, auru veštog državnika.
Manje od dva meseca pre predsedničkih izbora u Americi, Donald Tramp će bez sumnje iskoristiti istorijski sporazum o normalizaciji odnosa između Izraela i dve arapske zemlje za promociju svog lika i dela kao velikog mirotvorca, državnika i snažnog vođe, ocenjuje analitičarka Ines Pol.
Pročitajte još:
Tramp zna kakav uticaj ima na pristalice i potencijalne birače kada se predstavi kao političar koji pokreće stvari i uopšte nema problem sa tim što sporazum, koji je prvenstveno motivisan novcem, potpuno zanemaruje Palestince i odlaže, na neodređeno, postizanje stvarnog mira na Bliskom istoku, navela je komentatorka Dojče velea.
Iako se Sjedinjene Države suočavaju sa velikim problemima, mnogi Amerikanci neće ih analizirati kao grešku predsednika, već će rado pružiti još jednu šansu čoveku koji je, veruju oni, pokazao svetu ko je glavni i učinio Ameriku glavnom, dodala je Pol.
Jučerašnje potpisivanje sporazuma predstavljeno je kao mirovni sporazum što, kaže Nura Erakat, aktivistkinja i advokat specijalizovana za ljudska prava, nije istina jer Bahrein i Izrael nikada nisu bili u ratu.
„Dok Tramp pokušava da prikupi poene predstavaljući se kao mirotvorac uoči predsedničkih izbora, ono što on zapravo radi je da pruža vojnu, finansijsku i diplomatsku infrastrukturu za dalju represiju demokratije i slobode na Bliskom istoku“, navela je ona u tekstu za NBC njuz.
Rezultat sporazuma sa Izraelom za UAE biće mogućnost nabavke ‘haj tek’ oružja iz SAD, uključujući dronove i avione. I Bahrein će imati sličnu korist od toga, uz vojnu i diplomatsku podršku jedne supersile.
Sporazum Izraela i Bahreina odražava, navodi Erakat, geopolitičku alijansu represivnih režima koji će proširiti američku sferu uticaja na Bliski istok.
Erakat podseća da su arapske države do skoro odbijale da normalizuju odnose sa Izraelom sve dok Palestincima ne budu zagarantovana njihova prava, što Bahrein, navodi ona, nikada nije radio.
Analitičar Rajner Solih ocenjuje da sporazum Izraela i Ujedinjenih Arapskih Emirata znači „pa-pa nezavisnoj Palestini“.
Iako sporazum koji je Abu Dabi potpisao podrazumeva suspenziju izraelskih planova aneksiranja okupiranih teritorija on ne znači i potpuni prekid istih, što je i sam izraelski premijer Benjamin Netanjahu rekao odmah po potpisivanju sporazuma u Beloj kući.
Takozvani „Abrahamov sporazum“ samo je najnoviji primer nezaustavljivog trenda u regionu i dokaz da strateški interesi i solidarnosti UAE sa Palestincima nisu bili ništa drugo do licimerno pretvaranje, naveo je on.
Pročitajte i:
Sporazum, za koji je Tramp rekao da će on promeniti tok istorije i obeležiti budućnost Bliskog istoka, samo je pokazao slabost palestinskog vođstva koje je davno izgubilo borbu za nezavisnost.
Surova realnost je da nikoga više nije briga za to. I razlog za to nije politika izraela, niti Donald Tramp, niti promena prioriteta arapskog sveta. Ne, razlog je taj što palestinski lideri već decenijama nemaju viziju – mimo protesta i nasilja – kojom bi mobilizovali podršku međunarodne zajednice. Zbog toga, navodi Solih, palestinsko vođstvo snosi deo odgovornosti za činjenicu da se sada nove alijanse stvaraju između Izraela i drugih bliskoistočnih zemalja.
Tragično je što su Palestinci ostavljeni na cedilu dok njihovi susedi sklapaju sporazume sa Izraelom, ali taj mir će ipak biti dobar za ostatak regiona, zaključio je on.
Uoči potpisivanja sporazuma Džared Kušner, Trampov savetnik i zet, rekao je da su sporazumi pokazatelj da je „mnogim liderima u regionu dosadilo da čekaju Palestince“ i da će sporazum doprineti miru i stabilnosti u regionu. „Ne postoji snažnija protivteža ekstremizmu od okupljanja zemalja oko ideje tolerancije i mira“, rekao je Kušner.
Ta izjava, osim što je dobra za citat, je i tačna, smatra komentator Vašington posta Dejvid Ignejšus.
Američka administracija već „vrbuje“ druge arapske zemlje da se pridruže ovom procesu. Sudan je blizu toga da pristane kao i Oman, čiji je sultan Haitam bin Tarik pozdravio sporazum. Maroko koji ima veliku jevrejsku populaciju takođe je zainteresovan, iako je u nešto komplikovanijoj poziciji zbog sukoba sa SAD oko kontroverznih aspiracija ka regionu Zapadne Sahare.
Ignejšus takođe ocenjuje da su Palestinci propustili priliku da dobiju međunarodnu podršku, ali dodaje i da odluka dve bogate zalivske zemlje da priznaju Izrael ne pomaže unesrećenim zemljama poput Libana, Sirije, Jemena i Libije.
„I ne predstavlja bliskoistočni mirovni sporazum. Ali za region koji se polako raspada, predstavlja korak ka boljoj budućnosti“, dodao je on.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar