Ko su talibani, kako su nastali i šta žele za Avganistan

Svet 16. avg. 202110:47 > 11:26
Podeli:
Talibani
Foto: MARC LAVINE / AFP / Profimedia

Talibani vode pobunu protiv avganistanske vlade koju podržava Zapad od kada su ih svrgnuli sa vlasti 2001. godine i sada su spremni da preuzmu kontrolu nad celom zemljom. "Skaj njuz" predstavlja istorijat ove grupe i način na koji hoće da povrate vlast.

PROČITAJTE JOŠ:

Talibanski militanti su ušli u glavni grad Avganistana, Kabul i primorali su SAD da helikopterom evakuišu diplomate iz svoje ambasade.

Tvrdoglava islamistička grupa je porobila skoro celu zemlju nakon povlačenje američkih snaga iz Avganistana, pri čemu su vojne baze, gradići i veliki gradovi pali pod njihovu kontrolu.

Zvaničnik militantne grupe rekao je da će uskoro objaviti Islamski emirat Avganistan iz predsedničke palate. Ko su talibani, kako su došli na vlast i šta žele za Avganistan.

Ko su talibani?

Talibani, što znači „studenti“ na paštunskom jeziku, vode pobunu protiv vlade koju podržava Zapad u Kabulu. Grupu su formirali borci „mudžahedini“ koji su se borili protiv sovjetskih snaga 1980-tih godina uz podršku CIA, prenosi Skaj njuz.

Nastali su 1994. godine kao jedna od nekoliko frakcija koje se bore protiv građanskog rata. Talibani su do 1996. godine preuzeli kontrolu nad većim delom zemlje i nametnuli strogu verziju šerijata ili islamskog zakona.

Grupa je optužena za brutalno sprovođenje šerijata, sa javnim pogubljenjima za osuđenje za ubistvo ili preljubu i amputacijom za one koji su proglašeni krivim za krađu. Muškarci su morali da puštaju bradu, a žene da nose burku koja pokriva celo telo.

Ali nakon što su sklonili Osamu bin Ladena i ključne ličnosti Al Kaide nakon napada 11. septembra 2001. godine na Svetski trgovinski centar, talibani će pasti nakon što vojna koalicija predvođena SAD-om pokrenula ofanzivu 7. oktobra 2001. godine.

Uprkos svrgavanju sa vlasti, talini su nastavili gerliski rat protiv vlade koju podržava Zapad i snage predvođene SAD-om.

Šta se dogodilo sa mirnovnim pregovorima SAD-talibani?

Talibani su započeli razgovore sa SAD-om 2018. godine, a u februaru 2020. godine su postigli mirovni sporazum kojim su se SAD obavezale da povuku svoje trupe, istovremenu sprečavajući talibane da napadnu američke snage.

Međutim, talibani su nastavili da ubijaju avganistanske snage bezbednosti i civile.

Šta žele za Avganistan?

Fundamentalistička grupa želi da vrati šerijat u Avganistan, a oni koji ne mogu da napuste zemlju moraće da se prilagode načinu života koji nisu videli čitave dve decenije.

Kada su oni poslednji put vladali Avganistanom od 1996. do 2001. godine, žene nisu mogle da rade, devojčicama je bilo zabranjeno da se školuju, a žene su morale da pokrivaju lice i da izlaze iz kuće samo u pratnji muškog rođaka. Muzika, tv i bioskop bili su zabrnajeni.

Grupa je rekla da će prekinuti obrazovanje koje podrazumeva školovanje i dečaka i devojčica zajedno i vratiti islamski zakon na centralno mesto u društvu. Tokom razgovara o političkom sporazumu poslednjih godina, talibanski lideri da li su uverenja Zapadu da će žene uživati jednaka prava u skladu sa onim što priznaje islam, uključujući sposobnost da rade i da se obrazuju.

Ranije ove godine, talibani su rekli da žele „istinski islamski sistem“ koji će odrediti prava žena i manjina, u skladu sa kulturnim tradicijama i verskim pravilima. Ali ranije ovog meseca, borci ove grupe ušli su u kancelarije jedne banke u Kandahaur i naredili ženama koje tamo rade da odu kući.

Kako se finansiraju talibani?

Grupa je u mogućnosti da prikuplja sredstva iz nekoliko izvora, uključujući trgovinu opijumom i drogom. U oblastima koje kontrolišu talibani su oporezovane farme i druga preduzeća, dok je grupa takođe dobila i sredstva od svojih pristalica, prenosi Skaj njuz.

Ko priznaje talibane?

Samo četiri zemlje su priznale talibane kada su poslednji put bili na vlasti: susedni Pakistan, Saudijska Arabija, Ujedinjeni Arapski Emirati i Turkmenistan. SAD i Ujedinjene nacije uveli su sankcije talibanima, a malo je verovatno da će većina zemalja priznati tu grupu diplomatski.

Međutim, neke zemlje poput Kine sugerisale su da bi mogle da prinaju talibane kao legitimni režim.

Ko su glavni borci u ovoj grupi?

Haibatulah Akhundzada

Imenovan je za vrhovnog vođu talibana nakon što je američki napad bespilotnom letelicom ubio njegovog prethodnika 2006. godine. Veruje se da je izabran da služi kao duhovna ličnost, a ne vojni komandant.

Odigrao je ključnu ulogu u ujedinjenju militantne grupe nakon što se razbila tokom borbe za vlast nakon ubistva njegovog prethodnika.

Mulah Abdul Ghani Baradar

On je odrastao u kandaharu, rodnom mestu talibanskog pokreta, i borio se kao pobunjenik protiv sovjetske okupacije kasnih 1970-tih godina.

On je osnovao talibane zajedno sa jednookim sveštenikom Mulom Omarom početkom devedesetih godina prošlog veka nakon povlačenja Sovjeta. Mula je uhapšen u Pakistanu 2010. godine i zadržan je u pritvoru sve dok ga američki pritisci nisu oslobodili 2018. godine.

On je sada na čelu političke kancelarije talibana i bio je deo pregovarčkog tima koji je sa Amerikancima potpisao sporazum o povlačenju.

Sirajudin Hakani

Sin istaknutog komandanta mudžahedina, Hakani vodi mrežu, terirostičku grupu koja se smatra jednom od najopasnijih frankcija u borbi protiv snaga NATO-a u Avganistan i SAD.

Grupa je zloglasna po korišćenju bombaša samoubica i optužena je za ubistva najviših avganistanskih zvaničnika i držanje otetih zapadnih državljana radi otkupnine.

Mulah Jakob

Sin osnivača talibana Mulaha Omara, nadgleda vojne operacije grupe.

Predložen je za sveukupnog vođu pokreta tokom njegovih različitih borbi za sukcesiju, ali Jakub je predložio Akhundzada zbog nedostatka iskustva i godina na bojnom polju. Veruje se da je ima oko 30 godine.

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar