0
Odluka Gasproma da prekine isporuke gasa Bugarskoj i Poljskoj izazvala je burne reakcije u EU, ali i potres na tržištu jer su u prvih nekoliko sati cene gasa skočile za više od 20 odsto. Evropa najavljuje da će smanjiti zavisnost od ruskog gasa, ali to će biti težak zadatak jer oko 45 odsto svih isporuka gasa u Evropu dolazi iz Rusije. Ko su najveći kupci ruskog gasa u Evropi?
Najveći kupac ruskog gasa u Evropi je Nemačka sa 28,9 milijardi kubnih metara gasa godišnje. Prati je Turska koja od Rusije nabavlja 14,6 milijardi kubnih metara gasa svake godine, dok Italija kupuje 11,4 milijardi.
Francuska uzima gotovo upola manje – 6,6 milijardi kubnih metara gasa, Austrija 5,4, Poljska 5,2, a Holandija 4,2 milijardi kubnih metara godišnje. Za njima slede Mađarska, koja po ugovoru sa Rusijom kupuje 3,9 milijardi kubnih metara gasa, a prati je Slovačka sa 2,5.
Velika Britanija uzima oko 1,7 milijardi, Grčka 1,6, a Bugarska 1,5 milijardi kubnih metara gasa. Rumunija i Srbija od Rusije kupuju 1,2 milijarde kubnih metara gasa, a Danska i Finska po jednu milijardu.
Ispod milijardu su Češka (0,9) i Hrvatska (0,8), a najmanje kupuju Slovenija (0,3), Švajcarska (0,2) i Bosna i Hercegovina (0,1), pokazuju podaci iz Gaspromovog kvartalnog izveštaja iz 2021. godine.
Ukidanjem isporuka gasa Bugarskoj i Poljskoj, Moskva je ispunila pretnju da će zaustaviti dotok gasa zemljama koje odbijaju da plate gas u rubljama, što Gasprom zahteva na osnovu dekreta koji je ranije potpisao ruski predsednik Vladimir Putin.
Evropska unija je odbila da plaća ruski gas u rubljama, jer kako smatraju u Briselu, tim bi sankcije koje je sama EU uvela bile prekršene, a Rusija ojačana. Sada kada rokovi za plaćenje dospevaju, vlade širom Evrope treba da odluče hoće li ispuniti zahteve Rusije ili će ostati bez energenta.
Ukidanje isporuka gasa Poljskoj i Bugarskoj je prvi takav prekid od ledene zime 2009. godine, kada je trajao skoro dve nedelje.
Cene grejanja, koje su ionako visoke, još više bi porasle.
Ako bi ruski gas presušio, Italija i Nemačka bi bile posebno ranjive. Evropa bi mogla da se okrene postojećim izvoznicima gasa, kao što su Katar ili Alžir i Nigerija, ali postoje praktične prepreke za brzu isporuku, prvenstveno manjak infrastrukture.
To ne bi bilo lako. Naučni centar Bruegel predviđa da bi ako bi Rusija zaustavila isporuke gasa, Evropa bi mogla da uvozi više tečnog prirodnog gasa iz SAD. To bi takođe moglo povećati upotrebu drugih izvora energije, ali to nije ni brzo ni lako.
„Obnovljivim izvorima treba više vremena da se uvedu, tako da kratkoročno, to nije rešenje“, kaže analitičar Simon Taljapijetra.
„Dakle za sledeću zimu – ono što može da napravi razliku je zamena goriva, kao što je otvaranje elektrana na ugalj, kao što Italija i Nemačka imaju planove da urade u slučaju nužde“, dodaje.
EU je predložila plan da Evropa postane nezavisna od ruskih fosilnih goriva pre 2030. godine – uključujući mere za deverzifikaciju snabdevanja gasom i zamenu gasa u grejanju i proizvodnji električne energije.
PROČITAJTE JOŠ:
Ministar energetike Katara Al-Kabi rekao je krajem marta na međunarodnom forumu u Dohi da će Evropi biti potrebno pet do sedam godina da zameni ruski gas.
On je naveo da je Katar pre početka ukrajinske krize očekivao da će Evropi isporučiti 60 miliona tona prirodnog gasa (TPG), a nakon povećanja kapaciteta do 2027. godine povećati na 126 miliona tona godišnje.
Al-Kabi je rekao da je Katar spreman da na poziv SAD učestvuje u obezbeđivanju dodatnih zaliha za EU, ali da su 85 odsto njegovog trenutnog izvoza TPG dugoročni ugovori, uglavnom sa azijskim zemljama.
BONUS VIDEO: Snimak čeličane iz Marijupolja iz vazduha
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Pratite nas na Google News
