"A ovde kod vas u Srbiji je malo haos": Beogradski irski festival u senci protesta, slavni reditelj se u poruci osvrnuo na dramu na ulicama

Ako kojim slučajem ovih dana naletite u Beogradu na nekog ko će vas iz znatiželje na engleskom upitati otkud ovoliki narod na ulicama grada, te zašto nosite pištaljku oko vrata ili imate bedž na kojem je crveni dlan, i pomalo sramežjlivo konstatovati kako je "ovde malo haos", mora da je iz Irske…

U trenutku kad se gotovo sve kulturne manifestacije otkazuju ili odlažu za neki bolji trenutak u zemlji, jedna se, ipak, odvija. Ali, "na mišiće". U pitanju je Beogradski irski festival, koji će trajati do 17. marta. Festival koji povezuje srpsku i irsku kulturu odigrava se po 13. put. No, kao i većina kulturnih zbivanja i ovaj festival prinuđen je da program prilagođava okolnostima na beogradskim ulicama.

I dok je nezvanično otvoren 6. marta kad je u galeriji Monolog predstavljena ekskluzivna izložba fotografija iz filma Žana-Lika Godara "Prezir" pod nazivom "Godar Bardo" a trajaće do 5. aprila, da bi dan kasnije bili otkazani programi zbog generalnog štrajka, zvanično i svečano je "otkrivena festivalska zavesa" 8. marta u Jugoslovenskoj kinoteci. Ujedno bio je to i start Nedelje irskog filma. I trebalo je da zvezda irske kinematografije Nil Džordan prvi put dođe u srpsku prestonicu i bude počasni gost 13. festivala.

Trebalo je sineasta, ali i pisac, da u Jugoslovenskoj kinoteci otvori Nedelju irskog filma u okviru festivala, i da prisustvuje ceremoniji na kojoj će mu biti uručen Zlatni pečat za doprinos filmskoj umetnosti Jugoslovenske kinoteke. Jer, u pitanju je stvaralac koji iza sebe ima 19 igranih filmova, Oskara za scenario "Igre plakanja", dve nagrade Bafta, pa venecijanskog Zlatnog lava i berlinskog Srebrnog medveda, kao i francuski Orden umetnosti i književnosti.

Festival usred previranja

No, kad je, sasvim prigodno na Dan žena, trebalo da stigne u Beograd, Nil Džordan bio je prinuđen da otkaže dolazak. Nije posredi bio, kako su svi u prvi mah pomislili, strah od uzavrele atmosfere na beogradskim ulicama, i osmomartovske šetnje i mitinga "Rame uz rame" koji se odvijao samo nekoliko stotina metara od Kinoteke, do koje je bilo gotovo nemoguće probiti se, već lični razlozi. A sve ono što se dešavalo i dešava se na ulicama samo je bio "bonus"…

- Žao mi je što Nil nije sa nama. Zaista je želeo da dođe, ali urgentni lični problemi su se preprečili. Zamolio me je da vam se izvinim što nije s nama. Ali, već dogovaramo s njim da u naredna tri meseca dođe u Beograd i primi pečat Jugoslovenske kinoteke. A i zbog različitih dešavanja u gradu, ovo nije dobar trenutak za tako nešto. Komplikovano je, u najmanju ruku, organizovati festival i bilo kakvu manifestaciju u ovom trenu, u okolnostima društveno-političkih previranja - priznao je osnivač i direktor festivala Jaš Kaminski na svečanosti u Jugoslovenskoj kinoteci.

Umesto da prisustvuje projekciji svog kultnog naslova "Majk Kolins", istorijsko-biografske drame o legendarnom istoimenom revolucionaru koji se proslavio tokom borbe Iraca za nezavisnost od Velike Britanije početkom 20. veka, i kojim je otvorena Nedelja irskog flma i, konačno, primi Zlatni pečat, bio je prinuđen da se publici festivala obrati putem video poruke. Izvinivši se što je otkazao dolazak u poslednji čas, zahvalio se Nil Džordan festivalu, Kinoteci na nagradi, i publici i obećao je da će, uskoro, konačno doći u Beograd.

- Iskreno mi je žao što nisam u Beogradu i ne mogu s vama da se družim i gledam film "Majkl Kolins". Nadam se da moj film o irskom revolucionaru, koji se bori za nezavisnost Irske, nije toliko relevantan i neće biti isuviše dramatičan za vas i za sve ono što se u ovom trenutku događa na ulicama srpskih gradova - poručio je reditelj u video obraćanju, izmamivši aplauze publike u Kinoteci. A bilo je među njima i mnogo onih koji su u ovo zdanje stigli pravo s mitinga na Trgu republike, "naoružani" pištaljkama, bedževima, zastavama, parolama...

Osim "Majkla Kolinsa", filma zahvaljujući kom je Lijam Nison za naslovnu ulogu dobio nagradu za najboljeg glumca na 53. Venecijanskom festivalu, na otvaranju Nedelje irskog filma, no na drugoj adresi Kinoteke, publika je mogla da vidi i ostvarenje "Dobri lopov", u kom igra i Emir Kusturica, i to Rusa, vlasnika kazina u Nici. Od snimanja filma, 2002. godine, u kom igraju Nik Nolti i Rejf Fajns, Džordan i Kusturica su prijatelji.

https://www.youtube.com/watch?v=LYnwrJX5flk

Još dva filma Nila Džordana biće prikazana u Kinoteci do kraja festivala. Najpre, 13. marta crna komedija "Mali kasapin", priča o dvanaestogodišnjaku koji se, u begu od disfunkcionalne porodice, seli u svet fantazija, ispostaviće se, takođe vrlo nasilnih. Ovaj Džordanov film je osvojio Srebrnog medveda za najbolju režiju na Berlinalu 1998. godine. A dan kasnije "Čopor vukova" iz 1984, adaptacija feminističke bajke o Crvenkapi u čijem fokusu je motiv o seksualnom buđenju devojčice.

Divno je ugostiti Irce

I dok je Džordan izostao, u Beogradu su zato ovih dana silni Irci, njegovi zemljaci. Tu je dobitnica Evropske nagrade za književnost, spisateljica iz Belfasta Džen Karson, pa pisac Mik Megan, reditelj i glumac Teri MekMahon, dolazi muzička zvezda Meri Kohlin, koja će 13. marta nastupiti u Domu omladine, pa pozorišna trupa Fišambl i Pat Kinevan koji će publici Bitef teatra dan kasnije predstaviti nagrađivani komad "Tihi"…

- Divno je ugostiti Irce ovde u Beogradu. Kao i uvek, oni se ovde osećaju divno, kao kod kuće - otkrio je Kaminski, i sam izrazivši nevericu što ovaj jedinstveni festival traje već 13 godina.

U Beograd je, tako, juče stigao irski reditelj i glumac Teri MekMahon, čiji se film "Patrikov dan" o mladiću koji pati od šizofrenije i kome se život menja u času kada se zaljubi, prikazuje večeras od 20 časova u Kinoteci, nakon čega će biti organizovan i razgovor s rediteljem. Irac je oduševljen Beogradom, što je podelio sa svojim pratiocima na Instagramu, navevši:

- Zaljubljujem se u Beograd. Gostoljubivost je neodoljiva. Ljudi su lepi do apsurda. A duh ovog grada inspiriše na nešto sveto...

Dolaze na festival i glumci Mark O`Haloran i Hejzel Dup.

Mlada irska glumica Hejzel Dup prisustvovaće projekciji filma "Ketlin je ovde", u kom igra glavnu ulogu, a govori o devojci koja napušta hraniteljsku porodicu i vraća se u rodni grad kako bi pokušala da stvori novi život. Na repertoaru je Kinoteke 11. marta u 20 sati. Film "Adam i Pol" je mračna komedija o dvojici prijatelja iz Dablina, zavisnika od heroina, a jednu od vodećih rola igra glumac Mark O`Haloran, koji će prisustvovati projekciji 12. marta i razgovarati s publikom. Istog dana, u ranijem terminu, biće prikazan i kratki film "Irski rastanak" u kom, takođe, igra.

Nedelja irskog filma predstaviće ovdašnjoj publici 10. i, ponovo, 13. marta, i film koji je ostvario trijumf na nedavnoj dodeli 78. Bafta nagrada, osvojivši priznanje za najbolji britanski debi - "Kneecap". U pitanju je dokudrama o istoimenom rep bendu iz Belfasta koji će, sticajem okolnosti, postati lideri pokreta za očuvanje irskog jezika.

https://www.youtube.com/watch?v=Bwt_jWBBtik&t=50s

Biće prikazan dan kasnije i dokumentarac "Domaćica godine" o jedinstvenom kulturnom događaju u Irskoj - izboru za naj domaćicu godine koji se prikazivao u udarnom terminu na televiziji. To je priča o položaju žene u Irskoj, "gorka ali i urnebesno komična priča o generaciji snažnih žena koje su na svoj način promenile Irsku".

Veze dva naroda u Prvom svetskom ratu

Deo festivalskog programa je posvećen i neverovatnim i malo poznatim istorijskim vezama srpskog i irskog naroda tokom Prvog svetskog rata. Malo ko zna bilo šta o učešću Desete irske divizije na balkanskom frontu tokom 1915-1916. godine. Upravo će ta istorijska priča biti dodatno osvetljena na predavanju dvojice istoričara - profesora Miloša Kovića sa Filozofskog fakulteta u Beogradu i Šejna Brauna sa Dablinskog univerziteta koje je zakazano za 11. mart u Evropskoj kući.

Takođe, večeras u 18 časova u Kinoteci će biti emitovan i film "Golgota Srbije" Stanislava Krakova, o sudbini srpskog naroda tokom Prvog svetskog rata. Smatra se najboljim dokumentarcem snimljenim u Kraljevini Jugoslaviji, okarakterisan je i kao kinematografsko delo od izuzetnog istorijskog i kulturnog značaja u kom se čuje i irska koračnica iz Prvog svetskog rata.

Festival će, po tradiciji, biti završen proslavom Dana svetog Patrika 17. marta, nacionalne "slave" u Irskoj, kad će neke od prepoznatljivih beogradskih zgrada biti osvetljene zelenom bojom.