Ruska opoziciona televizija Dožd, koja je u Rusiji obustavila svoje aktivnosti pošto je bila blokirana, nastavila je sa emitovanjem svog programa iz inostranstva, gde je njena redakcija pobegla od pojačane represije posle početka ruske invazije na Ukrajinu.

Televizija Dožd je na svom kanalu na YouTube u 17.00 po srednjoevropskom vremenu počela da emituje informativni program koji je vodio glavni urednik, poznati novinar Tihon Đadko.

Ta televizija je 3. marta odlučila da prekine rad u Rusiji pošto su je vlasti blokirale zbog njenog kritičkog izveštavanja o ratu u Ukrajini, započetog 24. februara.

Ruske snage su danas granatirale grad Toreck na istoku Ukrajine i ubile šest osoba, saopštile su ukrajinske vlasti.

U jutrošnjem granatiranju pogođena je dvospratna zgrada u tom gradu u Donjeckoj oblasti, a spasioci su bi na terenu i traže preživele i raščišćavaju ruševine.

Kako su saopštile ukrajinske vlasti, u napadu je oštećena stambena zgrada, škola, obdanište i zgrada medicinskog fakulteta.

Russian missile strikes on civilian objects in Toretsk, Zalizne, Kostiantynivka and Soledar. A residential building, a school, a kindergarten, and a medical college were damaged.

Source: Pavlo Kyrylenko, head of the Donetsk Regional Military Civil Administration. pic.twitter.com/BiBDkJNzXh

— UkraineWorld (@ukraine_world) July 17, 2022

Nakon napada ukrajinskih snaga u blizini hidroelektrane Kahovka u Hersonu, regionu koji trenutno kontrolišu ruske snage, oštećen je gasovod, javila je ruska novinska agencija Tass.

Portparol ukrajinskog državnog gasovoda Naftogas rekao je da trenutno nema neposrednih dokaza da je situacija u Hersonskoj oblasti uticala na tranzit ruskog prirodnog gasa u Evropu.

Ruski Gasprom proglasio je "višu silu" (force majeure) u isporuci gasa u Evropu najmanje jednom velikom kupcu, navodi se u pismu ove kompanije koje će dodatno povećati strahove na starom kontinentu od nestašice goriva.

Rečeno je da klauzula o "višoj sili", na koju se Gasprom poziva, omogućava prekid ugovorne obaveze zbog faktora izvan njegove kontrole, koja retroaktivno važi od 14. juna.

Rojtersov izvor, koji je tražio da bude anoniman, rekao je da se pismo odnosi na gasovod Severni tok 1, glavni put snabdevanja Nemačke i šire.

Ruski sud je kaznio „Gugl“ sa skoro 22 milijarde rubalja (387 miliona dolara) jer je kompanija odbila da ukloni sadržaj koji Moskva smatra nezakonitim, prenosi Rojters.

„Alphabet Inc“ je imao nekoliko sukoba sa ruskim vlastima u proteklih nekoliko meseci. Kompanija u čijem su vlasništvu Gugl i Jutjub je pre nekoliko meseci onemogućila pristup brojnim ruskim kanalima na svojim platformama i zabranila ruskim medijima da zarađuju od reklama.

Rusija je krajem prošle godine takođe kaznila Gugl sa 7,2 milijardi rubalja, ali kompanija svejedno nije izašla u susret zahtevima ruskih vlasti.

Savet za spoljne poslove Evropske unije dogovorio je novi paket sankcija Rusiji, izjavio je danas ministar spoljnih poslova Mađarske Peter Sijarto na marginama sastanka Saveta u Briselu.

Sijarto je rekao da su nove sankcije ''u suštini ažuriranje ranijih pravila'' i da ne sadrže nikakva ograničenja koja se tiču uvoza energenata, saopštilo je mađarsko Ministarstvo inostranih poslova, preneo je MTI.

Mađarska vlada nije narušila jedinstvo i nije bojkotovala sporazum iako smatra da zajednica treba da teži miru, rekao je on.

Paket ne uključuje sankcije koje se tiču ruske Gasprombanke, rekao je Sijarto, dodajući da je mađarska vlada ranije veoma čvrsto nagovestila da neće podržati takve mere.

Ministri spoljnih poslova Evropske unije dogovorili su se danas da se izdvoji dodatnih 500 miliona evra za oružje namenjeno Ukrajini, čime je bezbednosna podrška EU upućena Ukrajini od početka sukoba 24. februara povećana na 2,5 milijardi evra, potvrdila je danas ministarka spoljnih poslova Švedske An Linde.

"Danas je na sastanku ministara spoljnih poslova EU postignut politički dogovor o petoj tranši vojne pomoći Ukrajini", rekla je ministarka Linde, prenosi Rojters.

Prethodno je šef diplomatije EU Žozep Borelj izjavio je da su ministri spoljnih poslova EU na sastanku u Briselu postigli poltičku saglasnost oko pete tranše finansijske pomoći Ukrajini namenjene za nabavku naoružanja.

Italijaje dogovorila nove isporuke gasa iz Alžira kako bi svoje potrebe za energentima namirila od raznih dobavljača i da ne zavisi od ruskog gasa.

Rusija je pre rata u Ukrajini isporučivala Italiji 29 milijardi kubičnih metara gasa godišnje.

"Poslednjih  meseci Alžir je postao glavni dobavljač za našu zemlju", rekao je premijer Mario Dragi u Alžiru nakon sastanka ministara dveju vlada.

Ministarstvo spoljnih poslova Ukrajine optužilo je Rusiju da se protivzakonito ponaša prema ukrajinskim ratnim zarobljenicima i da ih koristi u političke svrhe i zatražilo human tretman prema zarobljenim strancima koji se bore za Ukrajinu.

Turska će zamrznuti kandidature Finske i Švedske za članstvo u NATO-u ako nordijske zemlje ne održe obećanja o borbi protiv terorizma data prošlog meseca, rekao je predsednik Redžep Tajip Erdogan.

Ruski raketni napad na Vinicu odneo je 24 života. Stravični prizori sa mesta masakra lede krv u žilama i teraju suze na oči. Među žrtvama ovog brutalnog granatiranja su i Viktorija Rekuta (35) i njen sin Maksim Žarija (7).

Snimci njihove sahrane potresli su svet. Desetine stanovnika Male Močulke klekluli su da odaju poslednju počast Viktoriji i njenom sinu, dok je pogrebna povorka prolazila ulicama sela gde su živeli

Oni su u četvrtak bili na klinici u oblažnoj Vinici oko 10:50 kada je usledio ruski napad sa podmornice u Crnom moru, prenosi Dejli mejl.

Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski imenovao je iskusnog bezbednosnog zvaničnika i borca protiv korupcije za vršioca dužnosti šefa domaće bezbednosne agencije nakon što je naglo izbacio svog prethodnika sa strane.

Zelenski je potpisao ukaz o imenovanju Vasila Malijuka za vršioca dužnosti šefa Službe državne bezbednosti (SBU), dan nakon što je predsednik suspendovao prijatelja iz detinjstva Ivana Bakanova zbog, kako je rekao, neuspeha u iskorenjivanju izdaje u agenciji.

Portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova izjavila je danas da je Kijev još jednom potvrdio da ne namerava da pregovara sa Rusijom i da ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski ne želi mir.

"Odgovor svima koji zameraju Rusiji da ne ume da pregovora sa kijevskim režimom. Kijevski režim je sam odbio pregovore. Danas je to još jednom potvrdio Kuleba", napisala je na Telegramu Zaharova.

Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je danas da njegova zemlja ne može da se razvija izolovano od celog sveta i da mora da se fokusira na razvoj sopstvene tehnologije i podršku kompanijama koje se brzo razvijaju.

"Očigledno je da ne možemo da se razvijamo izolovano od ostatka sveta i nećemo. U današnjem svetu nemoguće je sve zaokružiti i postaviti ogromnu ogradu, to je jednostavno nemoguće", poručio je Putin na sednici Saveta za strateški razvoj i nacionalne projekte.

Seversk je pod kontrolom snaga Luganske Narodne Republike (LNR), izjavio je pomoćnik ministra unutrašnjih poslova LNR Vitalij Kiseljev.

Predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski saopštio je danas da je ruska vojska na Ukrajinu ispalila više od tri hiljade krstarecih projektila.

"Rusija je već upotrebila više od tri hiljade krstarećih raketa protiv Ukrajine. Nemoguće je izbrojati koliko je artiljerije i drugih projektila iskorišceno protiv naše zemlje i naroda. Ali svakako je moguće sve ruske ratne zločince privesti pravdi. Sve one koji su odgovorni za teror. Privesti ih za sve što se dešava 145 dana i više od osam godina. Biće urađeno", navodi se u poruci Zelenskog na Telegramu.

Uoči sastanka ministara spoljnih poslova EU u Briselu, šef ukrajinske diplomatije poručio je da Ukrajina ima izvesna očekivanja. 

"Apelujemo na zapadne zemlje da nastave da nam isporučuju oružje. Nadam se da će na današnjem sastanku biti doneta odluka o dodatnim sankcijama Rusiji", kazao je Kuleba. 

Ministri spoljnih poslova Evropske unije stižu u Brisel na ključni sastanak tokom kojeg se očekuje da odobre dodatne sankcije Rusiji zbog njene invazije na Ukrajinu.

Načelnik Generalštaba nemačke vojske, general Alfons Mais, upozorava da ne treba potceniti rusku vojsku.

"Ovo je rat iscrpljivanja ljudstva i materijala u kojem se postavlja pitanje koliko dugo Ukrajina može da izdrži. Ne govorim samo o materijalu, već i o ljudstvu", podvukao je šef Bundesvera u izjavi dnevniku "Handelsblat".

Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski imenovao je privremenog šefa obaveštajne službe i tužilaštva, jer je prethodno rukovodstvo suspendovano dok se ne sprovede istraga. 

Prvi zamenik šefa Službe bezbednosti Ukrajine Maliuk Vasilij „privremeno“ će voditi Službu bezbednosti Ukrajine (SBU), navodi se u ukazu predsednika objavljenom u ponedeljak.

Rusko ministarstvo odbrane objavilo je danas nove podatke sa ratišta, u kojima se navodi da je uništen dobar deo ukrajinskog naoružanja. 

Pored toga, Rusi tvrde da su oborili dva helikoptera. 

Šest osoba je poginulo u granatiranju Torecka u Donjeckoj oblasti u istočnoj Ukrajini u ponedeljak, saopštila je ukrajinska državna služba za vanredne situacije.

Ruska novinarka Marina Ovsjanikova, koja je u martu protestovala direktno u programu ruske državne televizije protiv napada na Ukrajinu, nakratko je pritvorena u Moskvi u nedelju.

Kremlj je saopštio da je ona privedena na informativni razgovor, a onda i puštena na slobodu. 

Šef diplomatije EU, Žosep Borelj, najavio je danas da će EU nastaviti da podržava Ukrajinu, uključujuci i jačanje vojne pomoći, ali i jačanje sankcija protiv Rusije.

Borelj je ocenio da u EU postoji ”velika debata o efikasnosti EU sankcija protiv Rusije”, kao i da ”neki lideri govore da su sankcije bile greška i da pogađau EU više nego Rusiju”.

”Ne mislim da je to greška. To je nešto što smo mi morali da uradimo i nastavićemo to da radimo”, poručio je Borelj.

Ukrajinski režim, gubeći na bojnom polju, priređuje insceniranja „na krvi“ kako bi satanizovao Rusiju u očima međunarodne zajednice, navodi se u članku koji je objavio ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov za list „Izvestija“.

Gubeći na bojnom polju, ukrajinski režim i njegovi zapadni pokrovitelji ne prezaju od krvavih insceniranja kako bi satanizovali našu zemlju u međunarodnom javnom mnjenju. Već su se dogodili Buča, Marijupolj, Kramatorsk, Kremenčug", primetio je Lavrov.

Provokativna insceniranja u izvođenju Zapada i njegovih poslušnika imaju prepoznatljiv potpis. I nisu počela u Ukrajini, već mnogo ranije, dodao je ministar, prenosi Sputnjik. Lavrov kao prvi primer navodi srpsku pokrajinu Kosovo i Metohiju i selo Račak 1999. godine. 

Više o ovoj temi možete da pročitate u posebnom tekstu.

Ukrajinski guverner Luganska, Sergej Gajdaj, dao je danas nove informacije sa terena. On je na Telegramu poručio da se deo Luganske oblasti i dalje odupire ruskoj okupaciji i da "ne propušta neprijatelja".

On kaže da se grantiranja nastavljaju i da "Rusi i dalje gube ljudstvo i opremu u tom regionu".

On implicira da su ukrajinske grupe otpora aktivne u okupiranim oblastima Luganska, komentarišući da im "lokalni stanovnici pomaže da održe odbranu".

Sankcije su cena koju Rusija i Iran plaćaju za svoj suverenitet, izjavio je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

On je za državnu radio-televiziju Irana rekao da su Rusiji još od vremena Sovjetskog Saveza nametnuta ograničenja u raznim oblastima, čiji se ukupan broj verovatno meri hiljadama, prenosi RIA Novosti.

"Ali, verovatno je to cena koju plaćaju i naša zemlja i Iran za svoju nezavisnost i suverenitet“, istakao je Peskov.

Kina nije jedna od strana u ukrajinskoj krizi, ali neće samo mirno posmatrati situaciju, rekao je, kako se navodi, kineski ministar spoljlnih poslova Vang Ji tijekom telefonskog razgovora sa svojim mađarskim kolegom Peterom Sijartom.

Ji i Sijarto razgovarali su telefonom u nedelju o bilateralnim vezama između zemalja i ukrajinskoj krizi, navodi se u izveštaju kineske novinske agencije Sinhua.

Ruska državna medijska agencija RIA Novosti prenela je Jijeve reči: "Kina nije jedna od strana u ukrajinskoj krizi, ali mi nećemo biti ravnodušni promatrač. Nećemo dolivati ulje na vatru, uvek smo bili ustrajni i dosledni u podsticanju mira i pregovora."

Ministarstvo odbrane Velike Britanije tvrdi da Rusija koristi privatnu vojnu kompanju Vagner u Ukrajini za jačanje svojih snaga na frontu, ali da će gubici koje su pretrpeli verovatno uticati na njihovu efikanost.

Ministarstvo odbrane na svom dnevnom brifingu o situaciji u Ukrajini je saopštilo: "Rusija je koristila privatnu vojnu kompaniju Vagner da pojača snage na liniji fronta i da ublaži nedostatak osoblja. Vagner je skoro sigurno odigrao centralnu ulogu u nedavnim borbama uključujući zauzimanje Popasne i Lisičanska. Ova borba je nanela velike žrtve grupi".

Latest Defence Intelligence update on the situation in Ukraine - 18 July 2022

Find out more about the UK government's response: https://t.co/FLMyNFy4J2

🇺🇦 #StandWithUkraine 🇺🇦 pic.twitter.com/F4p4UkX1KT

— Ministry of Defence 🇬🇧 (@DefenceHQ) July 18, 2022

Kandidatkinja za premijera Velike Britanije Liz Tras rekla je da je spremna da sedne sa ruskim poredsednikom Vladimirom Putinom na samitu G20.

Trasova je rekla da će "pozvati Putina" i da je važno da se slobodni svet suoči sa Rusijom.

Prime Ministerial candidate @trussliz answered the question whether she would sit down with Vladimir #Putin at the #G20. pic.twitter.com/bmbUqZNjjY

— NEXTA (@nexta_tv) July 18, 2022