Kako je granica EU i Belorusije postala „crvena linija“

Svet 26. avg. 202120:09
Podeli:
Foto:REUTERS/Janis Laizans

Kada su beloruske vlasti u maju preusmerile let kompanije Rajaner i privele beloruskog opozicionog aktivistu i novinara Romana Protaševiča i njegovu devojku Sofiju Sapegu, litvanska vlada je glasno protestovala. Minsk je nastavio da kažnjava svog suseda, dozvoljavajući hiljadama migranata da pređu granicu sa Litvanijom, prenosi Politiko.

PROČITAJTE JOŠ:

Čini se da beloruski lider Aleksandar Lukašenko proširuje „divlju šemu“ na Poljsku i Letoniju. Sa velikom ruskom-beloruskom vojnom vežbom „Zapad 2021“ zakazanom za septembar, EU se suočva sa izuzetno opasnim trenutkom na svojoj granici.

Tek što je Litvanija osudila Belorusiju zbog otmice Protaševiča i Sapege i sarađivala sa zemljama članicama EU na zabrani letova koji stižu preko beloruskog vazdušnog prostora, Lukašenko je zapretio da će „preplaviti EU migrantima i drogom“. „Poplava“ usmerena ka EU bila je laka zadatak, jer je Belorusija i Litvanija dele granicu – koja je jako dugo bila nezaštićena.

Do sada je više od 4.000 Iračana i drugih migranata ilegalno prešlo u Litvaniju. A ove prelaze nisu samo dozvolile beloruske vlasti, već su im i olakašale. Minsk je organizovao lak ulazak za „turiste“ iz Iraka i drugih zemalja. Turističke agencije dovele su posetioce u Minsk, odakle su im zvaničnici organizovali prevoz do granice. Samo prošle nedelje litvanske vlasti su izvestile da su beloruski policajci sami – u procesu olakšavanja prolaska migranta preko granice – prešli u Litvaniju, prenosi Politiko.

Ranije ovog meseca EU je ubedila iračkog nacionalnog prevoznika Iraki Ervejz, da obustavi svoje redovne letove za Minsk. Izgleda da Lukašenko nije imao sreće. A budući da je svet sada usresređen na Avganistan, moglo bi se pomisliti da bi bilo pametno da beloruski lider skine nogu sa gasa. Ali ništa slično se nije dogodilo.

Naprotiv, Lukašenko širi svoju agresiju u sivoj zoni između rata i mira. Pošto je očigledno odlučio da, ako ga već smatraju diktatorom, treba da iskoristi mogućnost koje mu takvo imenovanje pruža.

Samo ovog meseca više od 2.100 ljudi je ilegano prešlo u Poljsku iz Belorusije. Trenutno su 32 Avganistanca zaglavljena na poljsko-beloruskoj granici. Poljska, sumnjajući u belorusku prljavu igru, odbija im ulazak, a Belorusija odbija da ih vrati nazad.

I Letonija je toliko uznemirena da je ranije ovog meseca proglasio nacionalnu vandrednu situaciju.

„Nakon što su im pomogli pri putovanju u Minsk, smeštani su u hotele i dovedeni do granice“, rekao je potpredsednik Letonije i ministar pravde Artis Pabriks.

„Na ovaj način do granica Litvanije, Letonije i Poljske već je dovedeno 10.000 ljudi. Ako se ne pozabavimo ovim tokom, Lukašenko će samo nastaviti i to će postati situacija kojom neće moći da se upravlja. Lukašenko je video koliko je izbeglička kriza 2015. godine oslabila EU. Naše kolege članice EU, moraju shvatiti da je ovo hibridni napad na najmanje tri države u pokušaju da se oslabi EU“, rekao je on.

Zaista, alarm u Rigi se ne odnosi samo na dosadašnje granične prelaze, već na ono što bi se moglo dogoditi. Iako je Iraki Ervejz možda prekinuo letove za Minsk, druge avio-kompanije bi lako mogle da se pridruže liniji Bagdad-Minsk. A već postoje izveštaji da se Belorusija dogovara za nove letove iz Maroka i Pakistana.

A šta bi letovi iz Pakistana mogli da znače trebalo bi da bude jasno: Uprkos naporima da se zatvori granica sa Avganistanom, Pakistan je i dalje verovatno odredište velikog broja Avganistanaca koji beže od talibana i već je postao dom za tri miliona izbeglica.

Zvaničnik u Letoniji kaže da „oni znaju da beloruske vlasti traže oko 2.000 evra za avionske karte i oko 3.000 evra za prevoz do granice i obezbeđenje smeštaja u državnom vlasništvu. Videli smo da ljude militarizovane jedinice prevoze do granice i guraju ih preko njih“.

Liberalne demokratije sebe smatraju humanim društvima koja tražioce azila tretiraju kao da im je istinsko utočište sve dok se ne dokaže suprotno. A za vođu kome ne smeta da ga vide kao skitnicu, to migrante čini savršenim instrumentom.

„Azil je ljudsko pravo, ali i očuvanje nacionalnog suvereniteta je pravo. Mi se brinemo za migrante kojima je potrebna medicinska nega, ali ne smemo pasti u Lukašenkovu zamku“, kaže Pabriks.

U saopštenju od 23 avgusta, premijeri tri zemlje zajedno sa svojim estonskim kolegom, oglasili su uzbunu.

„Belorusija mora preuzeti punu odgovornost za ljude čiji je dolazak na njenu teritoriju sama organizovala. Neprihvatljivo je da se ljudi koji su doputovali u Belorusiju nezakonito upućuju na spoljnu granicu EU, da bi se kasnije sprečio njihov povratak u zemlje prebivališta. Koristeći migranti i izbeglice kao oružje preti regionalnoj sigurnosti Evropske unije i predstavlja ozbiljno kršenje ljudskih prava“, rekli su.

S ozbirom da Lukašenko već iskorišćava migrante, šta bi mogao da smisli tokom vojne vežbe Zapad 2021, pita Politiko. Vežba pod vođstvom Rusije, koja se održava svake godine, ponovo se približila. Od 3. septembra oko 200.000 vojnika iz Rusije, Jermenije, Belorusije, Mongolije, Kazahstana, Tadžikistana, Indije, Kirgistana, Srbije i Šri Lanke, vežbaće u zapadnim regionima Rusije i Belorusije.

Na granici Letonije i Belorusije, graničari su već prešli sa svog dugogodišnjeg duha saradnje na iznenadni antagonizam.

„Vrlo blizu naše granice, beloruski graničari koriste oružje koje graničari obično ne koriste“, primetio je Pabriks. „Gledaju sve što radimo na granici“.

Masovna vojna vežba u susedstvu, lider spreman da upotrebi bilo koja sredstva da nanese štetu EU i predstojići talas avganistanskih izbeglica, granica EU sa Belorusijom je žarište u nastajanju. Reč je o sivoj zoni gde je gotovo nemoguće reći šta je agresija, a šta je nesrećna situacija. To je sjaj strategije koju može primeniti samo lider koji ne brine za svoju međunarodnu reputaciju.

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar