INTERVJU Izraelski ambasador: Sin mi je na prvoj liniji

Svet 13. maj. 202120:27 > 20:3410 komentara
Podeli:

Gde je kraj? Ovo pitanje postavlja čitava planeta ovih dana, dok Hamas ispaljuje rakete na izraelske gradove, a vojska Izraela odgovara novim vazdušnim udarima na ciljeve u Gazi. Civili ginu na obe strane, a u razgovoru za Nova.rs izraelski ambasador Jahel Vilan govori o tome da li je pred nama eskalacija u vidu kopnene invazije, ili postoji šansa za mir. Ambasador Vilan otkriva i lični momenat - njegov sin je na prvoj lliniji fronta nedaleko od Pojasa Gaze.

Jahel Vilan kaže da se nada da do kopnene invazije ipak neće doći, ali dodaje da je „za tango potrebno dvoje“ i da veliki deo odgovornosti ima i palestinska strana.

Videli smo neke užasne slike koje dolaze iz Izraela i Gaze. Jedan od najgorih snimaka koje sam video potiče iz grada pored Tel Aviva, na kojem ljudi piju kafu i uživaju, da bi usledio raketni napad Hamasa. Šta vam kažu prijatelji i rodbina u Izraelu – kako izgleda život u takvim uslovima?

Definitivno je užasno. Tel Aviv ima „sreću“ da pati samo jednom u nekoliko godina, ako uopšte mogu da kažem da imaju „sreću“. Ali, oni koji žive na rubu Gaze pate od toga već 15 godina. To je nepodnošljivo. Zamislite dete od 15 godina koje tako živi ceo svoj život. Zbog udaljenosti od Gaze, oni imaju manje od 30 sekundi da se sakriju. Možete li to da zamislite? Ja imam decu i ne mogu ni da zamislim kako izgleda odrastanje na takvim mestima. To je realnost Izraela otkako smo se povukli iz Gaze 2006. Povukli smo se iz Gaze kako bismo Palestincima dozvolili da i sebi i drugima dokažu da mogu da imaju državu, a ne da budu entitet koji ispaljuje rakete i kojim upravlja teroristička organizacija. Mogu da pucaju kad god im se prohte.

Gaza je toliko gusto naseljena da je gotovo nemoguće izvesti „precizne napade“, iako Izrael ima najmodernije oružje na svetu i najbolje špijune. Deca ginu na obe strane, a među njima i mnoga deca u Gazi. Šta kažete na kritike da izraelska vojska ne čini dovoljno da žrtve svede na minimum?

Ja upravo kažem da je to ono što Izrael radi. Mislim da ako uporedite broj žrtava koje mi izazovemo sa sličnim situacijama i drugim državama, poput SAD u Iraku i Avganistanu, a i Amerikanci imaju visokosofisticirano naoružanje, siguran sam da su naše cifre bolje. To je i najveća tragedija cele situacije. Palestinska deca su jednako taoci te terorističke organizacije kao i izraelska deca. Juče sam razgovarao sa palestinskim ambasadorom u Beogradu i rekao sam mu: Vi bi trebalo da budete na našoj strani. Oni rade protiv vas i vaše vlade, oni su vaš neprijatelj jednako kao i moj, ako ne i više. Pogledajte kako tretiraju ljude u Gazi. Vidite, Izrael je napustio Gazu pre 15 godina, a oni su preuzeli vlast na silu i uzeli milijarde dolara strane pomoći. Gde ide taj novac?

Umesto da ide na infrastrukturu, škole, bolnice, hotele, njihove lepe plaže, oni te pare daju korumpiranim ljudima iz Hamasa, grade tunele da napadnu Izrael, kao i da kupe rakete kako bi napali Izrael. Slažem se da je situacija tragična, ali obećavam vam da je upravo to ono što mi radimo – koristimo naše najsofisticiranije oružje i obaveštajne podatke kako bismo što preciznije odredili mete naših neprijatelja, a ne običnih civila.

Bio sam dete kada je izraelsko-palestinski sukob bio na svim vestima, a i moj otac je bio dete kada je isti sukob bio u vestima. Šta vi lično, ne samo kao ambasador, nego i običan čovek iz Izraela mislite – kada će ovo nasilje da prestane i ima li šanse da plaža u Gazi bude samo jedna lepa plaža i da recimo Srbi idu tamo na letovanje jednog dana?

Pitanje je „kada“. Za nadu imam drugačiji odgovor. Pre mnogo godina sam bio diplomata u SAD i ljudi su me pitali: Kako još uvek možeš da veruješ Arapima i Palestincima? Moj sin je sada u vojsci nedaleko od Gaze i nadam se da neće učestvovati ni u kakvim kopnenim operacijama u Gazi. Tada je on bio samo beba, a ja sam im odgovarao da nemam pravo ni legitimitet da odustanem od nade. Ako prestanem da se nadam, potražiću neku lepu kuću u Njujorku ili sada u Beogradu. Ali, ja ne želim da moja deca odrastu bez nade da će moći jednog dana da žive u nekom lepom komšiluku u kojem će biti u slozi sa susedima. Ipak, osvrnite se – mi ipak napredujemo, jer smo nekad imali dobre odnose sa samo dve arapske države, a sada imamo sa njih pet.

Nadamo se da će nam se pridružiti još zemalja. Ne tvrdim da možemo da budemo „zauvek srećni“ a da ne rešimo palestinski problem, jer je to središte sukoba. Ali, za tango je potrebno dvoje. Palestinci predugo govore – Vi nam niste partner, imate te desničarske vlade, imate ovo, imate ono… U stvarnosti, još 2006, pa čak i 1993, Izrael je taj koji je vratio Arafata i Palestince u Gazu. I palestinskog ambasadora i njegovu vladu u Gazu je vratio Izrael, a odande ih je oterao Hamas. To su činjenice. Nema dugog načina, a Palestinci mogu da napadaju Izrael u UN ili bilo gde drugde, ali to neće popraviti život običnih ljudi tamo. Trebalo bi da nastavimo pregovore i sednemo da razgovaramo o miru. Nema drugog izlaza.

„Najveća pobeda Hamasa na d Izraelom“

Jahel Vilan Foto:Zoran Lončarević/Nova.rs

A šta je sa Palestincima koji žive u Izraelu? Ovih dana gledamo strašne snimke na kojima i jevrejska i palestinska rulja napada ljude. Na jednom snimku čoveka mlate uživo na televiziji. Palestinci su očigledno nezadovoljni, a pitanje glasi: kako će društvo uopšte funkcionisati posle ovoga?

Moram da vam kažem da sam video taj isti snimak o kojem govorite i to je razlog zašto sinoć nisam mogao da zaspim. Za mene je ovo daleko opasnije i gore i  što me rastužuje mnogo više od bilo čega što se dešava između Gaze i Izraela. To je možda i najveća pobeda Hamasa nad Izraelom. Jer oni ne mogo vojno da nas poraze; mogu da nas maltretiraju i terorišu, ali ako su uspeli da stvore sukob među Jevrejima i Arapima unutar granica Izraela, onda je to prava tragedija. To me mnogo rastužuje i nervira, jer sam mislio da smo krenuli upravo u suprotnom pravcu. Imali smo veliku krizu u odnosima između Jevreja i Arapa još u oktobru 2000, a meni se učinilo da su se odnosi od tada popravili. Odnosi nisu savršeni i ima još posla da se uradi kako bi zajednice bile više ravnopravne, posebno u mešovitim gradovima gde teku dnevni životi ovih ljudi.

Oni generacijama žive jedni pored drugih. To su gradovi poput Loda i Haife. To je tkivo samog života. Sva tragedija je upravo u tome, jer imate utisak da živite dobar život pored svojih komšija Jevreja ili Arapa i odjednom – stvari izmiču kontroli. Nadam se to više nećemo gledati, ne samo ovih dana, nego i budućnosti, jer su ovo prizori koje nisam sanjao ni u najcrnjim košmarima u svojoj zemlji. To nije smelo da se desi.

Slične prizore smo gledali i mi na Balkanu, kada su se u Bosni komšije okrenule jedni protiv drugih. Ali hteo sam da vas pitam i ovo – Tužiteljka Međunarodnog krivičnog suda izjavila je da pažljivo prati situaciju u Izraelu i Gazi u slučaju ratnih zločina. Izrael ne priznaje ovaj sud, ali on se proglasio nadležnim za teritorije Gaze, Zapadne obale i Istočnog Jerusalima. Hoće li Izrael sarađivati sa Sudom?

Da je ovo pravi sud, a ne cirkus, rekao bih – dobro došli. Bio bih srećan da je ovo pravi sud koji istražuje moguće ratne zločine između dve strane. Jer, ovde imamo jednu stranu koja čini zločine na dve strane – namerno gađa civile druge strane, a onda sopstvene civile koristi kao štit protiv nas. To su dva zločina koja sud u Hagu nikada nije ni pokušao da istraži. Kada bi ovaj sud zaista odlučio da jednog dana postane pravi sud, a ne politički cirkus da bi se napao Izrael, bili bi više nego dobrodošli. Nažalost, to se ne dešava. Oni gledaju samo ono što radi Izrael, a ne i druga strana. Ako je tako, onda im je bolje da ostanu u Hagu.

Ovo itekako zvuči poznato nama ovde.

Siguran sam da u ovoj zemlji ne bi trebalo da govorim u korist ovog suda. Kao i kod mnogih drugih organizacija UN, to je velika šteta, jer u ovom svetu postoji mesto za takav sud. Postoji mesto za telo koje će proveravati kršenja ljudskih prava, ali kada je sve politizovano i jednostrano, onda radi protiv interesa ljudi širom sveta. Ako izgubite kredibilitet da ste pravi sud, šta je onda svrha?

Jahel Vilan Foto:Zoran Lončarević/Nova.rs

Srbija je zemlja koja je svog bivšeg predsednika izručila Hagu. Mnogi kažu da to ne bi morala da uradi da mu je sama sudila. Možete li da zamislite izraelski sud koji presuđuje za zločine protiv Palestinaca? Da li je bilo takvih slučajeva?

Apsolutno. To je i razlog zašto tvrdimo da se nadležnost suda ne odnosi na Izrael. Naš nezavisni pravni sistem upravo to radi. Već smo sudili vojnicima koji su kršili naređenja koja su dobili i koji su postupali suprotno onome što se očekuje od vojnika. Pogledajte izraelski pravni sistem – jednog predsednika smo već stavili u zatvor, jednog ministra finansija, jednog premijera… Izrael niko ne može da optuži da nema snažno, nezavisno pravosuđe. Mi silu koristimo na najbolji mogući način sa moralne tačke gledišta, jer ubijanje civila nije u našem interesu. Nikada nećemo svesno ubijati civile. S pravom ste spomenuli ono što se desilo. Nema te vojske sveta koja bi mogla da deluje u prostoru kao što je Gaza i da obezbedi stopostotnu sigurnost da će biti ubijeni samo borci. Čvrsto verujem da nijedna vojska sveta to ne bi radila bolje od izraelske.

Komentari

Vaš komentar