Hrvatski stručnjaci: Tri mere su nam najveća nada

Svet 23. okt. 202011:49
Podeli:
mere zaštite od korone
Foto: Dragan Mujan/Nova.rs

Jedino što nam preostaje dok ne stigne vakcina za koronu jesu mere zaštite. Ali one rezultate daju obično tek desetak dana nakon što počnu da se sprovode. Zbog sve mračnijih brojki po Evropi i regionu hrvatski stručnjaci, među kojima je i čuveni Ivan Đikić, ističu šta i nadležni i građani moraju odmah da preduzmu.

Da se zaustavi velika snežna grudva, treba mnogo više snage nego da bi se zaustavila mala, isto kao što treba mnogo više vode da bi se ugasio veći požar od manjeg. Ovo slikovito poređenje izneo je za Večernji list poznati hrvatski epidemiolog i član Naučnog saveta Vlade Hrvatske Branko Kolarić u odgovoru na pitanje – šta dalje uz ovakve brojke.

Hrvatska u celini, kao i Zagreb u kom je situacija najteža, iz dana u dan ruše rekorde, ali građani i dalje ne znaju šta ih očekuje.

„Naša grudva je sad već poprilično velika i treba nam, recimo, mnogo više drvenih pregrada da je zaustavimo, neke će pući i neće funkcionisati, ali neke hoće i grudva će se smanjiti i na kraju zaustaviti“, ističe Kolarić aludirajući na uvođenje novih mera.

Problem je, ističu naučnici i epidemiolozi, što se ne zna kada će nove mere stupiti na snagu.

Kako zaštititi ugrožene

„Potrebno je imati transparentan plan pravilnih mera u borbi protiv kovida 19 radi zaštite zdravlja, privrede, školovanja i života. To znači da treba javno predstaviti gde su granice nakon kojih se donose dodatne mere i koje su one tačno. Na primer, ako znamo da su u poslednjih nedelju dana glavni izvor zaraze noćni klubovi, kao što je to bilo tokom leta, ili privatna okupljanja ili politički skupovi, onda treba mere prvenstveno usmeriti na te grupacije i prekinuti izvor zaraze, i to što pre, strogo i efikasno bez kašnjenja“, ističe poznati hrvatski naučnik Ivan Đikić.

Na kraju, nastavlja Đikić, mora biti sasvim jasno koje su generalne mere ako izgubimo kontrolu izvora i ako virus počne da se nekontrolisano širi u celoj populaciji.

Pročitajte još:

„Kako ćemo zaštititi ugrožene grupe, bolnice i staračke domove“, pita se Đikić i zaključuje da je važno unapred znati redosled mera umesto stalno se prepirati u medijima oko svake mere posebno.

On dodaje i da mnoge zemlje Evropske unije već sada imaju tačne i stroge kriterijume za svoje građane, što ih smiruje.

S tim se slaže i epidemiolog Kolarić.

„Takođe apelujem da se objavi jasan plan jer to dobro deluje na ljude i podstiče ih na pridržavanje mera. Ako brojke krenu da rastu, onda oni tačno znaju šta ih čeka i šta će izbeći ako se pridržavaju pravila“, kaže ovaj načelnik Službe za javnozdravstvenu gerontologiju u Nastavnom zavodu za javno zdravstvo dr. Andrija Štampar.

On dodaje i da je on lično za uvođenje sankcija onima koji odluče da se ne pridržavaju mera.

„To nije popularno reći naglas, ali mislim da su nam kažnjavanja potrebna. Pa i osoba koja nije vezana u autu može dobiti kaznu, a ugrožava prvenstveno sebe. Zašto bi ovo bilo drukčije? Ako ovako nastavimo, imaćemo pune bolnice“, rekao je Kolarić

Brojke će još rasti

„To će morati da se promeni jer mi jednostavno više ne stižemo da radimo. Kako da naših 13 epidemiologa nazove 700 ljudi dnevno ako jedan razgovor traje 15 minuta? To je fizički nemoguće i taj pristup treba menjati“, kazao je Šostar.

Poznati hrvatski naučnik Luka Čičin-Šain upozorava pak kako će najverovatnije brojke još neko vreme biti visoke čak i uz nove mere.

„Jasno je da brojke koje i dalje rastu govore da mere nisu dovoljne da suzbiju širenje virusa. Nažalost, čak i kad se uvede neka nova mera koja efikasno kontroliše virus, brojke neće pasti odmah, nego tek desetak dana kasnije. U međuvremenu će još rasti zbog onih koji su se inficirali pre nove mere, ali im je virus bio u inkubaciji, pa su prepoznati tek naknadno“, poručuje Čičin-Šain

S druge strane, Ivan Đikić zaključuje da je ipak većina odgovornosti na pojedincima.

„Moje mišljenje je da u borbi protiv širenja koronavirusa najviše pomažu tačni podaci o širenju zaraze, pravilne mere protiv izvora širenja i oprez i samo oprez građana da zaštite sebe i druge. Oprez znači održavanje distance, higijena, maske i ponašanje koje neće podsticati nego prekidati širenje zaraze. Uz takav oprez građani mogu da rade i deca da idu u škole“, zaključuje Đikić.

Tri mere koje treba preduzeti

Uvesti kazne za kršenje mera

I onaj ko nije vezan u autu može dobiti kaznu, a ugrožava najpre sebe

Transparentnost u donošenju mera

Treba javno predstaviti gde su granice nakon kojih se donose dodatne mere i koje su to tačno.

Nov pristup u popisivanju kontakata

Kako da 13 epidemiologa nazove 700 ljudi dnevno kad razgovor traje 15 minuta?

BONUS VIDEO:

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar