1
Pacijentkinja sa prvim znacima hemoragije (oštećenja krvnih sudova) u tišini sedi na krevetu bolnice, držeći dvoje dece koji pokušavaju da pobegnu iz sumorne ustanove u Ingendeu, malom gradu u Kongu. Čekaju rezultate testa na ebolu. Postoji vakcina i postoje lekovi za ebolu koji su snizili stopu umrlih od ove užasne bolesti, ali ono što se sada svi pitaju dok stoje u sobi bolnice je: Šta ako ona nema ebolu?
Šta ako je ova žena nulti pacijent „Bolesti X“, prve infekcije novim patogenom koji može da se raširi svetom brzo poput koronavirusa, ali sa stopom smrtnosti nalik eboli – 50 do 90 odsto?
Pročitajte još:
„Treba da budemo uplašeni“, kaže njen lekar dr Dadin Bonkole. „Ebola je bila nepoznata. Korona je bila nepoznata. Treba da se bojimo novih bolesti“, dodao je on.
Pretnja za čovečanstvo
Čovečanstvo se suočava s nepoznatim brojem novih i potencijalno fatalnih virusa koji nastaju iz afričkih tropskih kišnih šuma, kaže profesor Žan-Žak Mujembe Tamfum, koji je 1976. godine pomogao u otkrivanju virusa ebole i od tada je u prvoj liniji „lova“ na nove patogene.
„Sad smo u svetu u kojem će izaći novi patogeni. I to je ono što predstavlja pretnju čovečanstvu“, rekao je za CNN.
Kao mladi istraživač, Mujembe je uzeo prve uzorke krvi od žrtava misteriozne bolesti koja je uzrokovala krvarenje i usmrtila oko 88 odsto pacijenata i 80 odsto osoblja koje je radilo u misiji Jambuku, kada je bolest prvi put otkrivena.
Bočice s krvlju poslate su u Belgiju i SAD, gde su naučnici pronašli virus u obliku crva. Nazvali su je „ebola“ po reci u blizini žarišta ove bolesti u zemlji tada poznatoj kao Zair.
Identifikacija ebole oslanjala se na lanac koji je povezivao najudaljenije delove afričkih prašuma s visokotehnološkim laboratorijima na zapadu. Sada Zapad mora da se osloni na afričke naučnike u Kongu i drugde da deluju kao „stražari“ koji će upozoriti svet na buduće bolesti.
U Ingendeu, strah od novog, smrtonosnog virusa i dalje je veoma realan jer je su testovi pacijentkinje sa početka priče bili negativni na sve bolesti na koje su je testirali. Niko ne zna od čega je bolesna.
Mujembe je upozorio na još mnogo zoonotskih bolesti (koje se prenose sa životinja na ljude). Žuta groznica, razni oblici gripa, besnilo, bruceloza i Lajmska bolest među onima su koji prelaze sa životinja na ljude, često putem vektora kao što su glodari ili kukac. Ranije su uzrokovali epidemije i pandemije.
HIV se pojavio iz vrste šimpanze i mutirao u svetsku „modernu kugu“. SARS, MERS i virus COVID-19 poznatiji kao SARS-CoV-2, sve su koronavirusi koji su na ljude prešli iz nepoznatih „rezervoara“ životinjskog carstva.
Smatra se da COVID-19 potiče iz Kine, možda i slepog miša.
Na pitanje da li smatra da bi buduće pandemije mogle biti gore od COVID-19, apokaliptičnije, Mujembe je odgovorio: „Da da, mislim da hoće“.
Uspon novih virusa
Otkako je 1901. godine identifikovana prva infekcija koja je prešla sa životinje na čoveka, žuta groznica, naučnici su pronašli najmanje još 200 virusa za koje je poznato da uzrokuju bolesti kod ljudi.
Prema istraživanju Marka Vulhausa, profesora epidemiologije zaraznih bolesti sa Univerziteta u Edinburgu, brzina otkrivanja novih vrsta virusa je tri do četiri godišnje. Većina ih potiče od životinja.
Stručnjaci kažu kako je sve veći broj novih virusa uglavnom rezultat ekološkog uništenja i trgovine divljim životinjama. Sa nestankom njihovog habitata, velike životinje umiru dok životinje poput pacova, šišmiša i insekata uspeju da prežive i žive blizu ljudi, prenoseći im nove bolesti. Tako je poslednjih 25 od 27 epidemija ebole izbijalo u oblastima gde živi mnogo ljudi i glodara i drugih štetočina.
Ujedinjene nacije su upozorile da će prašume možda potpuno nestati do kraja veka ako se nastave trenutni trendovi krčenja šuma i rasta stanovništva. Kako se to dogodi, životinje i virusi koje prenose sudariće se s ljudima na nove i često katastrofalne načine.
Rani sistem upozoravanja
Mujembe je na prvoj liniji borbe protiv novih patogena. Lekari, virusolozi i istraživači rade duboko u unutrašnjosti Demokratske Republike Kongo, tražeći poznate i nepoznate viruse pre nego što mogu prouzročiti nove pandemije.
Ovi INRB laboratoriji su svetski sistem ranog upozoravanja na nove epidemije poznatih bolesti poput ebole i, možda još važnije, za one bolesti koje tek treba da otkrijemo. Tokom poslednjih godina kod slepog miša su pronađene desetine novih koronavirusa. Niko ne zna koliko opasni mogu biti za ljude.
Ipak, ne mora biti tako. Multidisciplinarna grupa naučnika sa sedištem u SAD-u, Kini, Keniji i Brazilu izračunala je da bi globalno ulaganje od 30 milijardi dolara godišnje u projekte zaštite kišnih šuma, zaustavljanja trgovine divljim životinjama i poljoprivredu bilo dovoljno da nadoknadi troškove sprečavanja budućih pandemija.
Problem je što takozvano „meso iz buša“ predstavlja glavni izvor proteina za ljude koji žive u šumama. A to meso su životinje koje uspeju da uhvate i pojedu. „Bolest X“ vrlo verovatno tinja u nekom od majmuna, šišmiša, zmija, pacova, krokodila koji završe u „tanjiru“.
„Ako odete u šumu… menjate eko sistem i insekti i pacovi će pobeći u sela, a sa njima i virusi i novi patogeni“, rekao je Mujembe.
Iz sveta i regiona čitajte:
Bolest X
U Ingende bolnici, lekari nose svu zaštitnu opremu koju mogu da nađu. I dalje brinu zbog pacijentkinje koja ima simptome ebole, a nema ebolu. Možda je nov virus, možda je jedna od brojnih bolesti koje su već poznate nauci, ali niko ne zna koja. „Zbog toga moramo da sprovodimo dalja ispitivanja… a trenutno imamo nekoliko sumnjivih slučajeva“, kaže Mujembe.
A kada novi virus počne da kruži među ljudima, posledice su poznate. Kovid je to pokazao. Ebola je to pokazala. Više nije pitanje „da li“ već „kada“.
Rešenje je jasno. Zaštititi šume da bi se zaštitilo čovečanstvo – jer Majka priroda ima smrtonosno oružje u svom arsenalu.
BONUS VIDEO
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
