SAD u Avganistanu: Greška što su došli, sad moraju da ostanu

Svet 28. feb. 202115:35
Podeli:
Foto:EPA/JALIL REZAYEE

Pre godinu dana je Trampova administracija dogovorila povlačenje trupa iz Avganistana. Intervencija 2001. bila je katastrofalna, ali bi odlazak bio smrtna presuda jednoj zemlji, komentariše Sandra Petersman, novinarka Dojče velea.

Pročitajte još:

Na stolu su dve očajne opcije: povlačenje svih međunarodnih trupa iz Avganistana do početka maja, kako je dogovoreno sporazumom u Dohi pre godinu dana; ili nastavak intervencije koju SAD predvode već dve decenije. Mislim da je druga opcija ipak bolja. Vojnici iz inostranstva neće dobiti rat niti će doneti mir. Ali oni su ključni zalog u teškim pregovorima sa talibanima.

Talibani hoće kraj strane okupacije i ukidanje svih sankcija. Tim radikalnim islamistima je važno da imaju moć i da budu međunarodno priznati. To su jedine dve poluge koje Zapad ima da izvrši pritisak na talibane kako bi pristali na primirje i pregovarali.

Te dve poluge nisu čarobne, i ništa neće doneti preko noći. Narednih meseci će u Avganistanu terorizam i rat nadalje odnositi živote. Ginuće muškarci, žene i deca. Prema navodima UN, najmanje trideset civila je ubijeno ili ranjeno u poslednja tri meseca prošle godine.

To je gorka istina iza politike „Amerika na prvom mestu“ (America first) koju je vodio bivši američki predsednik Donald Tramp. To je dostiglo vrhunac sporazumom u Dohi gde je talibanima obećano povlačenje trupa. Tramp je narcisoidno imao u glavi samo da po svaku cenu dobije izbore i uđe u istoriju kao predsednik koji je vratio trupe kući.

Ali Tramp nije prvi koji je o sudbini Avganistana odlučivao po aršinima unutrašnje američke politike. „America first“ je počelo ulaskom u Avganistan, iz osvete, nakon terorističkih napada od 11. septembra 2001. godine.

Foto:EPA-EFE/M SADIQ

Kako drukčije objasniti što su SAD i njihovi partneri tada sklopili pakt sa odurnim ratnim zločincima poput Abdula Rašida Dostuma, kako bi progonili Al Kaidu i kaznili talibane? Američka invazija nije se obazirala na ostavštinu avganistanskog građanskog rata koji je počeo još 1978.

Zanemarene su rane koje su u Avganistanu ostavili Hladni rat i sovjetska okupacija. I zato danas, posle dve decenije sa zapadnim vojnicima u zemlji, posle četiri decenije neprestanog rata – za avganistanski narod nema bolje opcije od ostanka trupa.

Iz sveta i regiona čitajte:

Vreme je da se pogleda istini u oči: to što su Amerikanci pre dvadeset godina umarširali besno i nepromišljeno, ne znači da sad treba da se povlače glavom bez obzira i tako zakucaju poslednji ekser u kovčeg pokušaja Avganistana da postane demokratija. Američka koalicija je, uz mandat UN, taj razvoj demokratije pokrenula bombama, onda ga i finansirala – i sada nosi odgovornost.

Potreban je maksimalni pritisak na talibane i na posvađane, do srži korumpirane avganistanske političare i gospodare rata. Potrebno je da se do kraja uključe važne države regiona poput Indije i Pakistana, i velesile Rusija i Kina. To će biti naporno i rizično.

Ali sada je jedina prihvatljiva opcija da se svom snagom, strpljivo, pređe na politiku „Afghanistan first“. Inače bi avganistanski narod mogao sasvim da izgubi domovinu. A to bi imalo posledice po čitav svet.

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar