Naš olimpijac Čaba Silađi "raportirao" je iz Tokija o prvim utiscima po dolasku i istakao je kako je organizacija bolja nego u Riju 2016.
Prve dve kvote za Olimpijske igre u Tokiju pod zastavom Srbije izborili su strelci Zorana Arunović i Damir Mikec, a treću Čaba Silađi.
Vlasnik je državnih rekorda, diplome Tehnološkog fakulteta i otišao je na svoje četvrte Olimpijske igre, posle Pekinga, Londona i Rija.
PROČITAJTE JOŠ
„Put je bio OK, zamalo da zakasnimo na let iz Istanbula, jer su kod nas bili odloženi zbog nevremena i skoro dva sata kasnije od planiranog smo krenuli iz Beograda. Srećom, čekao nas je avion, taj drugi let trajao je oko 10 sati i bio je krcat, ali je sve relativno brzo prošlo“, priča Silađi za Nova.rs.
Šta vas je sačekalo po dolasku u Japan?
„Trudio sam se što manje da spavam, nekih četiri sata, zbog adaptacije na vremensku razliku. Na aerodromu u Tokiju ceo proces je dugo trajao, prošli smo jedno 10 kontrolnih „stanica“, na svakoj ili dobijaš neki papir, ili ti uzimaju, pa onda uzorci pljuvačke za PCR, mnogo administriacije… Sve to traje oko sat vremena, pa još nekih sat i po do dva čekanja, i onda sloboda“.
Deluje da ipak, kada se sve uzme u obzir sa kontrolama i protokolima, i nije toliko strašno?
„Kad se podvuče crta, od mog polaska iz stana u Beogradu do ulaska u Olimpijsko selo je prošlo oko 24-25 sati, na let je otišli oko 12 i sve ostalo je čekanje. Došli smo u selo iza ponoći, hrana, tuširanje, raspakivanje i legli smo oko 2 sata, a sada već sve idem nekim svojim tokom“.
Kakvi su prvi utisci?
„Ne mogu da steknem neki pravi utisak, ovde smo tek 2-3 dana, više imam neke organizacione zamerke, ali mora da se uzme obzir da je veliki deficit volontera, kubure s brojem ljudi zbog bojkota Igara u Japanu. Sama organizacija je čak na prvu loptu i bolja negu u Riju, ali su ljudski resursi problem“, otkriva Silađi.
Da li je bilo nekih problema?
„Na primer, imali smo prvog dana problem sa prevozom na bazen. Plivanje je veliki sport, ima nas oko 1.000 takmičara, a autobus vozi na svakih 20-tak minuta. Kada je udarni termin za trening, ne može jedan jedini autobus da vozi, uvek neko „izvisi“. I onda se čeka po pola sata napolju, a jako je vruće i velika vlažnost. Trenutno je jedina zamerka transport, ali verujem da će se i to rešiti do početka“.
Odmah po dolasku sačekala vas je doping kontrola?
„Imamo dve aplikacije u telefonu zbog korone koje nam mere kretanje i kontakt sa drugim ljudima, pa su nas sačekali ispred kantine. Verujem nekako da su tako i znali gde se nalazimo… U drugim situacijama po pitanju doping kontrole mi radimo sve po planu i oni nas prate, a sada su nam rekli kako moramo kod njih u doping kontrol centralu. Inače, imamo pravo da radimo ono šta radimo, tako da je malo sve konfuzno, deluje da još nisu uigrani“.
Kakva je atmosfera u Olimpijskom selu?
„Svi smo u istoj zgradi, možemo da se družimo, niko nam nije rekao da nešto ne smemo, osim što ne smemo da izlazimo iz sela. Sobe su stvarno dobre, Velja Stjepanović i ja smo sa veslačima Mačkovićem i Vasićem. Što se tiče kreveta, napravljen je okvir od recikliranog kartona, dušek je takođe od nekog recikliranog materijala iz tri dela, i svaki deo ima mekšu i tvrđu stranu da se namestiš kako ti odgovara“, završio je Čaba Silađi „raport“ iz Tokija za naš portal.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar