Teško da postoji osoba koja nije pogledala konferenciju vaterpolista bez suze u oku - i to su uspeli zlatni momci iz Tokija.
PROČITAJTE JOŠ
Sva esencija sporta, porodičnog, timskog duha i emocija, stala je u onih 15 minuta kada su osvajači olimpijskog zlata prvo zagrlili svoju decu i supruge, a zatim i odigrali svoj zaista poslednji ples.
Strahovito zvuči podatak da sedmorica igrača koji su se oprostili zajedno imaju 192 medalje. Dejan Savić možda ne zna ni napamet koliko je odličja uzeo kao igrač i kao selektor sa Jugoslavijom, Srbijom i Crnom Gorom, odnosno Srbijom.
Ali zna koliko je srca uložio u bajkoviti poslednji ples, režirao je da se sportski program Olimpijskih igara zavrži uz „Bože pravde“, na kraju mu nije uspelo da svojim standardnim mangupskim gegovima, dobacivanjima, forama i začikavanjima igrača prikrije koliko mu je teško.
„Hvala na ovako divnom dočeku, morao bih da ispravim sve, ja sam samo jedan od ovih najboljih, jedan od 13 veličanstvenih, velika je privilegija biti pre svega deo ove ekipe, kapiten, na kraju ove divne epizode, na kraju najlepšeg i za neke od nas poslednjeg plesa. Verovali smo do kraja, hvala ovom čoveku pored nas, pored mene, što je verovao u nas i što nas je trpeo. Potajno je plakao i molio se da se sve ovo završi kao što se završilo. Vredelo je svakog trenutka treninga, maltretiranja, utakmica, onoga što je van bazena, što nikad nećete saznati. Već sada smo celu naciju učinili ponosnom, familiju, prijatelje, mnogo je odricanja iza ovoga. Kada se sve ovako završi, dobije se viši smisao. Hvala Srbijo, ovo je za vas“, poručio je Filipović u svojoj završnoj reči.
Suze koje su usledile uz „A sad adio“ slomile su Dekija i sve koji su ispratili konferenciju, koja će po šarmu i dirljivosti sigurno dugo biti najemotivniji momenat u istoriji srpskog sporta.
Moraće da ustupe mesto Novakove suze u Riju, Bogdanove u Istanbulu, Ivanine posle pehova, ovakav kolektivni momenat nije viđen do sada.
Dejanu Saviću uspelo je nešto što malo ko može – da igračima bude autoritet, otac, burazer, ortak, čovek za smrtno ozbiljan razgovor i kafanu.
Zato je i genijalan bio potez Stefana Mitrovića da konferencijski sto pretvorio u kafanski iz serije „Vruć vetar“.
A nigde se ne zaplače kao u kafani…
Momci, živeli i hvala vam na svemu!
Rasplakali ste i nas.
VIDEO – Suze Dejana Savića na aerodromu
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar