Pandemija koronavirusa na površinu je izbacila ono drugo, skriveno lice svetskog tenisa, kako njegove dobre, tako i loše strane. Ipak, u poslednje vreme čine se veliki napori da se u mnogo čemu pronađe zajednički jezik.
Jedan od najglobalnijih svetskih sportova oduvek je bio atraktivan zbog velikih šampiona i lokacija na kojima se turniri održavaju, ali sada je možda u najtežoj poziciji.
Svet je zaključan u karantinu, avio saobraćaj na minimumu, turnira nema i mnogi problemi su izbili na videlo. De fakto, tenis je u ovom trenutku u stanju kliničke smrti.
Naoko savršen sistem pokazao je niz slabih tačaka, razjedinjenost u rukovođenju, interesima, ali ovako kompleksna situacija uticala je na to da se zbiju redovi jer sport i oni koji su njegovi glavni akteri, sami teniseri, moraju sve ovo da prežive.
SVI GLEDAJU U NOVAKA, RAFU, RODŽERA
Iako je bilo mnogo kritika na račun rukovodećih tela, ATP, WTA i ITF, pre svega da su prespori u donošenju odluke oko toga kako pomoći finansijski najugroženijim igračima, čini se da smo konačno na pragu sistema koji bi uskoro trebalo da urodi plodom.
Novak Đoković je pre nekoliko dana obelodanio da je sa brojnim kolegama razgovarao o načinima pomoći, pre svega igračima koji su od 250. do 700. mesta na svetskim listama.
Novak, Rodžer Federer i Rafael Nadal, kao trijumvirat najuticajnijih i najvećih tenisera, ne samo u ovom trenutku, ima u svojim rukama moć da pokrene ogroman zupčanik i čini se da će njihov napor biti uspešan.
Deo novca obezbediće sami igrači iz Top 100, na koji način, ostalo je da se precizno utvrdi, kao i kako i po kom kriterijumu će se novac iz zajdničkog fonda, “Relief for player”, raspoređivati onima kojima je najpotrebniji.
Veliki deo tog novca obezbediće grend slem turniri, tako da se očekuje oko šest miliona dolara pomoći u narednim nedeljama.
Po milion bi obezbedili sami igrači i igračice, a ostala četiri ravnomerno sva četiri grend slema. Doduše, ostaje da se ta vest potvrdi narednih dana.
„Trebalo nam je malo vremena da se usaglasimo, ali dobra vest je da će se problem rešiti na pravi način“, izjavio je prvi čovek ITF, Dejvid Hagerti.
MARIJEVA IDEJA: DRUGAČIJA RASPODELA
I dok u rukovodećim telima osmišljavaju fond za pomoć igračima, neki drugi teniseri imaju drugačije predloge kako da se kriza reši na duže staze.
Nije tajna da je i ranijih sezona bilo mnogo polemike oko toga kako se raspodeljuje nagradni fond, pre svega na grend slem turnirima, pa je to i dalje jedna od tema.
Bivši broj jedan, Britanac Endi Mari, bio je najglasniji proteklih dana u apelu da se igračima pomogne dugoročno, i to tako što će se bolje deliti kolač na najvećim turnirima.
„Ponekad vidite ček koji dobija pobednik grend slem turnira. Recimo četiri miliona dolara. Zar taj novac ne bi mogao da se bolje potroši, da se recimo više novca usmeri na povećanja nagrada u ranijim rundama i kvalifikacijama turnira? Ili da se iskoristi za finansiranje nekog drugog, manjeg turnira?“, kaže Endi.
Prema ovom Marijevom predlogu, mnogi igrači na manjim turnirima bi mogli više da zarade, a samim tim i omoguće sebi da bolje žive od svog rada na terenu.
Tako ne bi bili prinuđeni da, kao što mnogi čine sada, traže druge povremene poslove i zarađuju radeći poslove koji nemaju veze sa tenisom.
Uz to, novac bi bio pravičnije raspodeljen i glavninu kolača ne bi kupili isključivo oni koji dođu do same završnice turnira. Uostalom, oni ni sada nisu problematični, već pre svega oni iz „donjeg doma“.
„Što se mene tiče, zaradio sam dovoljno da ne moram godinama da igram tenis, ali moja ideja je da budemo humaniji i da pomognemo kolegama koji se muče u ovom trenutku. Da uspostavimo sistem koji bi njima pomogao da mogu da žive od tenisa“, rekao je nedavno i Novak Đoković u jednom od svojih uključenja na Instagramu.
PRIVREMENA REŠENJA: REGIONALNI I LOKALNI TURNIRI
Dok se situacija sa pandemijom koronavirusa ne razreši, ostaje dilema kako u takvim uslovima zadržati optimalnu formu, a usput pomoći pojedincima da dođu do preko potrebnog novca.
U poslednje vreme, javili su se mnogi sa različitim idejama kako da se istovremeno zadrži ritam takmičenja i zaradi, a ključ bi mogli biti regionalni turniri, koji bi se doduše igrali bez prisustva publike. Naravno, igralo bi se tamo gde je moguće i sa najmanje rizika od širenja koronavirusa.
Možda se to mnogima ne čini dovoljno atraktivnim, ali može biti korisno, makar u ovom kriznom periodu.
Trener Serene Vilijams, Patrik Muratoglu, najavio je da će u Nici u maju biti održano jedno takvo takmičenje sa kojeg bi se mečevi strimovali uživo i gde bi važila nešto drugačija pravila.
Na taj način bi oni koji učestvuju došli i do određene zarade, a bio bi osmišljen način kako da se putem ovih privremenih turnira pomogne i drugima.
Nešto slično je najavljeno da bi moglo da se dogodi i u drugim zemljama, pre svega Nemačkoj i Australiji.
Džon Milman je predložio turnir australijskih regija po specifičnom sistemu gde bi bili uključeni svi, juniori, juniorke, sadašnje teniske zvezde i legende.
Slično je i sa Nemačkom, gde bi u maju, u „Bejz“ teniskoj akademiji u blizini gradića Hoer Grenchauzena, održala zanimljiva egzibicija.
Na mečevima u dvorani na šljaci, bili bi prisutni samo dva igrača i sudija u stiolici, tokom četiri dana igrala bi se 32 meča, ali ne bi bilo igrača iz Top 100.
Planirano je da to bude turnir upravo za one sa manjim primanjima, a našlo bi se mesta i za 143. na listi, Janika Hanfmana i 239. na svetu, Dastina Brauna.
FEDERER ZA UNIJU
Konačno, neki od poznatih igrača, poput Rodžera Federera, gledaju kako i da tenis preživi na duže staze.
Švajcarac smatra da je trenutna situacija idealna za „pregrupisanje“ snaga u svetskom tenisu i veruje da bi ATP i WTA ujedinjeni u jednu organizaciju, lakše isplivali iz postojeće krize.
Rodžer je, barem u jednom u pravu, zaista, nejasno je zbog čega je neophodno imati dva sistema, dva drugačija načina bodovanja takmičenja i turnira, ako je sve to moguće objediniti.
U krajnjem slučaju, i sve odluke bile bi centralizovanije i lakše bi se odgovaralo na postojeće izazove poput ovog sadašnjeg, sa pandemijom koronavirusa.
Kako god bilo, točak je pokrenut u pravom smeru, a gde će se zaustaviti i šta će dobro doneti, pokazaće naredni meseci i godine.