U oktobarsko popodne Novak Đoković pokušaće peti put da obezbedi vizu za finale Rolan Garosa, a sa druge strane mreže imaće momka koji je, svim što je pokazao u poslednje dve godine, neko ko je zaista prevazišao da ga zovu igračem “sledeće generacije”.
Đoković – Cicipas, meč koji svakako uspeva da zagolica maštu teniskih sladokusaca, jer i statistika njihovih mečeva pokazuje da se polako pretvara u nešto vrlo interesantno. I to još na šljaci Rolan Garosa, na toj teniskoj Sorboni, gde se polažu najteži ispiti.
PROČITAJTE JOŠ:
Ako se za Novaka odavno zna da je sve svoje ispite položio desetkom, sada je pitanje – šta može Cicipas, koji tek stremi visinama na kojima je odavno srpski teniski bog.
U pobedama, Novak vodi sa 3:2, a na šljaci su igrali samo jednom, ali onoj madridskoj, nešto bržoj, drugačijoj od ove uz Monte Karlo ubedljivo najsporije, pariske.
PROČITAJTE JOŠ: Novak juri finale – i zna sve o mladom Grku
Novak je dobio taj meč u dva seta, 6:3, 6:4, ali nema nikakve sumnje da je broj jedan uoči današnjeg okršaja veoma, veoma oprezan i svestan snage i kvaliteta mladog grčkog protivnika.
Dovoljno je pogledati učinak Cicipasa ove sezone u Parizu – osim meča prvog kola, kada je bio na ivici, jer je gubio sa 0:2 od Haumea Munara, Atinjanin je bez izgubljenog seta od tada stigao na crtu Novaku.
Pobedio je igrače šljakaše poput pomenutog Španca Munara, Urugvajca Pabla Kuevasa, Aljaž Bedene mu je predao meč u trećem setu, a onda je Stefanos kući poslao i Grigora Dimitrova i Andreja Rubljova.
Posebno je impresivno to što je savladao mladog Rusa, koji je ga je pobedio upravo pred dolazak u Parizu, u finalu turnira u Hamburgu.
Šta to govori? Da je Cicipas neko ko brzo i odlično uči lekcije, i jasno izvlači pouke.
„Nisam više ‘nekst-gen’ igrač, ja sam odrasla osoba“, ozbiljno je upozorio posle pobede nad Rubljovom.
Posebno snažno rezonuju njegove reči izrečene u tom poslednjem obraćanju medijima kada je rekao:
„Ovde jurim nešto spektakularno“.
Da bi se teniski Ahilej, sin Helade, zaista našao u tronu u Parizu i stigao do prvog grend slema, biće mu potrebno nešto spektakularno.
Prvo Đoković, pa onda verovatno Nadal. Prepreka veća i od uspona na sam Olimp.
Novak je od 2015. do sada u ukupno 13 grend slem polufinala pobeđivao neverovatnih 12 puta, izgubio je samo jedno, ono prošlogodišnje od Tima i to baš na tom mestu, u onoj vetruštini i kišovitom danu kada se na Pariz spustio ciklon „Migel“ i poremetio mu planove.
A Nadal ima 12 titula na istom turniru i skor od 98-2. Šta to govori? Da će Španac, koji u duelu za finale igra sa Dijegom Švarcmanom imati ogroman motiv, da sa dve moguće pobede dođe do „pariske stotke“!
Još nešto o Cicipasu pred Novaka – da bi se podsetilo kakav posao čeka Novaka u ovom susretu, valja reći da je Grk upravo na terenima Rolan Garosa u 2019. odigrao jedan spektakularan meč.
Osmina finala protiv Stana Vavrinke, igrana 2. juna 2019. na „Suzan Lenglenu“, ušao je u izbor ATP kao drugi najbolji meč u prošloj sezoni, odmah iza onog epskog finala između Đokovića i Federera u finalu Vimbldona.
Pet sati i devet minuta (rekord u Parizu) krvarili su i bukvalno Cicipas i Vavrinka, dizali publiku sa stolica, da bi Stan u petom setu slavio sa 8:6 i prošao dalje.
Cicipas je tada, svoj dres tirkizne boje, koja nedoljivo asocira na boju Jonskog mora, „okrvavio“ šljakom Pariza, jer se poput tigra bacao u pokušajima da dohvati na mreži udarce Švajcarca. Bio je to meč vredan „teniskog Olimpa“, pun nektara ove fantastične igre.
Nameće se otud jedno pitanje – čija će matematika danas u Parizu biti jača? Čiji geometrijski proračuni precizniji, oni Cicipasovi pitagorejski ili Novakovi, da kažemo tako „milankovićevski“?
Geometrija tenisa na šljaci je savršenstvo – tu nema laži, nema prevare. Ostaju svi tragovi, tu se najbolje vidi koliko znate i kakvi su vam oni nevidljivi proračuni, u glavi.
Novak je do sada svoje korake u svetu tenisa pravio svemirskim merama, Cicipas ide polako, grčki mudro, stočki.
Ukoliko ta nelagodnost u ramenu, vratu ili ruci, šta god da je mučilo Novaka na startu meča sa Karenjo Bustom, budu prevaziđeni i broj jedan u svom standardnom šampionskom modu, bude ušao u duel, kako je činio sve do tog meča, Cicipas će biti na liniji čekanja.
Novak je taj koji će nastojati da posao pre eventualnog finala obavi što je moguće efikasnije, sa najmanjim mogućim utroškom fizičke snage pred, kakao se očekuje, novi teniski klasik sa Nadalom.
Cicipas će igrati drugačiji igru – pokušaće da po grčkom receptu izbori pravo na tenisku Troju, epsku bitku u kojoj bi on dodao svoj dramatični zaplet i na kraju izašao kao pobednik.
A Švarcman i Nadal? Ima li tu iskre mogućeg iznenađenja?
Ako se gleda iz prizme Rima, reklo bi se da ima, ali ta perspektiva ne može da odgovara onoj iz Pariza, jer su bez obzira na vremenski razmak ipak u pitanju dve dimenzije.
Prva je ta da je Nadal u Parizu neprikosnoveni kralj, druga da je ovo njegovo omiljeno tenisko platno i što je najbitnije – potrebno je pobediti ga ne u dva, nego u tri seta, a to je mnogo, mnogo teško, što i njegov skor na ovim terenima pokazuje.
Jedno je sigurno, malo igrača u svetu tenisa ima srce Dijega Švarcmana. „Slatki otrov u malom pakovanju“, što bi neki rekli, a Rafa dobro zna jer je dopustio da ga Dijego „otruje“ u Rimu.
Cezar je tamo pao, ali u Parizu je drugo stanje i drugi poredak, mada je jedno sigurno – imaćemo i ovde epsku bitku ukoliko je Švarcmanu u rezervoaru posle pet sati i osam minuta igre, bilo šta preostalo.
Cicipas i Švarcman su dva lava (i horoskopski), ali danas ih u velikoj areni u zapadnom Parizu očekuju božanska iskušenja. Ako ništa drugo, imamo spektakularan kraj turnira koji obećava odličan tenis.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar