VIDEO Spasavao živote na Titaniku, odbio doktore da mu amputiraju noge: Oporavio se na čudesan način - četiri meseca kasnije osvojio US Open

Malo je sportova koji pružaju ovako jedinstvene priče kao što je to tenis, pa je prvo pitanje svih - Kako ovo nije postao film?!

Ričard Noris Vilijams II verovatno ne znači mnogo ni onim najvećim teniskim navijačima. Iako, ponekad i ATP insistira na tome da prikaže tenis kao sport koji postoji tek od profesionalnog perioda 1968. godine (takozvana Open era), mnogo je bogatih priča koje su nastale i pre toga. Ipak, neobično je da Ričardova priča nikada nije završila na TV platnu, iako je u nekim momentima neverovatnija i od filma.

Rođen je u Ženevi i direktni je potomak Bendžamina Frenklina, jednog od oca osnivača SAD. Životni put mu je pomogao da tečno priča francuski, nemački i engleski. Počeo je da igra tenis sa samo 12 godina. I onda je 1911. godine uspeo da osvojio Otvoreno prvenstvo Švajcarske. Shvatio je da postaje veoma, veoma dobar. Nije ni slutio da će postati najbolji američki teniser (ATP lista nije postojala), ali i da će preživeti pravi pakao.

Postao je poznat u tadašnjoj štampi kao jedan od ljudi koji su preživeli Titanik. Sa ocem je bio član prve klasa, a ostaće upamćeno da je Vilijams spasao jednog zarobljenog putnika u kabini tako što je razbio vrata.

Da sve bude još paradoksalnije jedan od članova posede je vikao na njega jer je uništavao imovinu?! U tom trenutku je brod uveliko tonuo, a taj 15. april će ostati upamćen kao najveća tragedija na moru u istoriji planete. Morao je da se nosi sa strašnom tragedijom, a sa Titanika je sačuvao samo pljosku koju mu je dao jedan oficir.

Skočio je sa palube u hladno more sa ocem, a prvi dimnjak koji je pao sa najvećeg parobroda sveta usmrtio je njegovog oca.

"Video sam da jedan od četiri dimnjaka puca i da pada na njega. U trenutku sam stajao zaleđen - ne zato što je promašilo mene za nekoliko stopa... Zanimljivo ne zbog toga što je ubilo mog oca za koga sam imao mnogo ljubavi i bio sam neobično vezan, ostao sam šokiran čistom veličinom dimnjaka. I dalje se dimio. Delovao je kao dva automobila koja su spojena zajedno", rekao je jednom prilikom.

Kada je uskočio u vodu nosio je samo jedan kaput koji je ubrzo odbacio zajedno sa obućom. Prebacio se u brod koji ga je kasnio odveo do Karpatije, broda koji je spasavao preživele.

Ipak, u čamcu za spasavanje je proveo nekoliko sati u vodi do kolena. Noge su mu bile sa takvim promrzlinama da su mu doktori rekli da moraju da ih amputiraju. Vilijams koji nije želeo da prekine tenisku karijeru rekao je ne.

Svaka dva sata je pokušavao da ustane i da opet hoda. I opet, opet, opet. Počeo je da vraća cirkulaciju, probudili su se nervi, uspevao je da pokrene noge. Ponovo je prohodao.

Samo četiri meseca kasnije osvojio je prvi US Open u miks dublu, a sudbina je htela da sa Karlom Behrom, još jednim preživelim sa Titanika, kasnije osvoji Dejvis kup i US Open u dublu.

U singlu je osvojio titule na US Openu (tada se igralo na travi) 1914. i 1916. godine kada je savladao legendarnog Bila Džonstona.

U dublu ima tri titule - jednu sa Vimbldona 1920. i dve sa US Opena 1925. i 1926. godine.