Ova generacija nije naučila lekciju i zato nema evropsku medalju

Pokreni i podeli SUPER VAJB.

Ko je kriv? Što se kaže - ne treba upirati prstom tek tako. Splet više stvari doveo je do eliminacije koju niko nije očekivao, jer ova ekipa je došla u Rigu po (zlatnu) medalju, a ide kući posle osmine finala. Povrede, virus kako kažu, manjak agresivnosti, (ne)spremnost, atmosfera oko ekipe, ne u samom timu, jer je po reakciji Ognjena Dobrića delovalo da je među njima stvarno sve kako treba.

„Morali smo da budemo agresivno bolji. Polomili smo se, dali su igrači sve u ovom momentu. Nikada ne izgubiš utakmicu zbog jednog razloga, postoji ih više. U drugoj četvrtini smo uspostavili balans u igri. Oni su šutirali 1/10 za tri, a skupili dva ofanzivna skoka. To je jedina četvrtina koju smo dobili, sa 24:16, to je ključ utakmice", poručio je selektor Svetislav Pešić.

Odgovornost mora biti i na njemu, šta god da je mučilo ekipu, a Aleksa Avramović kaže da su prošli pakao poslednja 72 sata, nisu delovali spremno da se bore za četvrtfinale. A selektor podvlači da su bili spremni.

„Niko ne razmišlja šta će biti posle Evropskog prvenstva, to nije bitno u ovom momentu, ta koncentracija je bila usmerena na Evropsko prvenstvo. I pobeda i poraz moraju da se analiziraju pametno, svesno, nama je teško, prevelika su bila očekivanja, da li su bila realna, uvek su visoki ciljevi, nekada se postavljaju sa argumentima ili bez. Pokušaj da napravimo bolji rezultat, naišli smo na timsku košarku, ekipu koja igra tako. Morate da budete svesni da smo se dobro pripremili. Nekada i dobra priprema ne donese rezultate. Nismo iskoristili našu šansu, to se desilo".

Srbija kao da nije naučila lekciju, ni posle Turske, ni onu od pre tri godine... Tada je Italija eliminisala "orlove" u osmini finala Evrobasketa, onaj period od crnih osam-devet minuta je jako bolan i dalje, posle pet ubedljivih pobeda tada u grupnoj fazi u Pragu - usledio je šamar realnosti u Berlinu.

Ni tada Nikola Jokić nije mogao da vodi ekipu ka borbi za medalju, kao ni sada u Rigi, i tada zbog povrede nije bilo Bogdana Bogdanovića, kao ni sada... I nema sumnje da je Jokić najbolji ili jedan od najboljih košarkaša današnjice, ali je Bogdan taj koji je lider ovog tima i nemerljivo je nedostajao.

Da se desi ovako nešto jednom - OK, kada se ponovi onda je već previše. Pripremni period je odrađen ubedljivo, delovali su "orlovi" moćno, da niko ne može da ih zaustavi u pohodu na medalju, na zlato.

Prognoze ne pravimo mi, već oni koji se time bave i s pravom je Srbija bila glavni favorit za osvajanje na osnovu kvaliteta igrača, nikad jačeg tima pred prvenstvo i onoga kako je izgledala na terenu.

Čeka se to zlato više od 20 godina, čekaće se još... Pojavili su se u Rigi problemi protiv Portugala, videlo se sa Turskom na šta sluti, a Finska je to sve pročitala, primenila i samo pečatirala kartu "orlovima" za Beograd.

I Mića Berić je u vanrednom izdanju podcasta "Pick and roll" iz Rige rekao da lekcija nije naučena. Ona lekcija o kojoj je pričao i Marko Gudurić posle Turske, za koju su rekli da je neophodno da se savlada kako bi se napredovalo i išlo dalje, a tiče se toga šta može i treba i šta ne sme da se radi.

Da se uvek desi jedna takva utakmica kao sa Turskom, samo što je bolje da je u grupi nego kasnije kad nema popravnog... Umesto naučene lekcije, dosta toga bilo je pogrešno, pogotovo u odbrani, ali i u napadu u borbi za četvrtfinale, pa popravnog nema.

Možda je Svetislav Pešić imao plan igre, ali nije imao rezervni plan. Išlo se besomučno na Jokića, logično, ali ne može sam, košarka je ipak timska igra. Puštali smo i Turke, i Fince da šutiraju trojke, otvorene, nisu se previše pomučili da dođu do tih situacija i sve je slutilo na reprizu Italije iz 2022.

Očekivanja, povrede, igra koja ne štima, i na sve to pritisak da se uspe - pritisak je bio taj, verovatno ne glavni krivac, ali je svakako doprineo da epilog bude isti, uz bolje izdanje protivnika kome treba odati priznanje.

A kada se greške ponove, onda je ova generacija, koja ima svetsko srebro i olimpijsku bronzu, ostala bez najsjajnije medalje na evropskim prvenstvima.

Mi smo čudan narod... Više volimo da radimo nešto iz inata, kad ne veruju u nas, kad nas potcene. Kada imamo najbolje i kada nas vide tamo gde po kvalitetu zaslužujemo da budemo, po pravilu se desi neki bolan šamar realnosti poput ovog u Rigi.