3
Novak Đoković je još jednom "zaboravljen" u izborima za najboljeg sportistu sveta, još jednom je ispred njega igrač koji nije imao ni blizu uspešnu sezonu kao on. Teško je naviknuti se na nepravdu, pogotovo kada se sa njom nosite kroz čitavu karijeru.
Poslednji u nizu ovakvih neretko nakaradnih izbora za sportistu godine ponudio je čuveni „Laureus“ koji je nekako procenio da je Rafael Nadal imao bolju sezonu od našeg asa!
PROČITAJTE JOŠ
Nadal je postao kandidat za najboljeg sportistu godine u sezoni kada je stigao do 20. grend slem trofeja. I jeste to sjajno dostignuće, ali malo pada u senku kada se zna da je još jedan teniser to uradio – Rodžer Federer. I pogotovo što ovo nije nagrada za životno delo, već za sjajnu sezonu. A Rafa je imao jednu relativno uspešnu sezonu u kojoj je malo igrao.
Uz turnir u Parizu u kome je Španac zaista gotovo nezaustavljiv, uspeo je da osvoji još samo Akapulko. I u skraćenoj sezoni, ovo nije rezultat za diku. Sa druge strane je i Novak osvojio jedan grend slem turnir – Australijan open početkom 2020. godine. Ipak, kasnije je bio najbolji i u Dubaiju, pa je sve do nesrećene diskvalifikacije na US Openu bio neporažen! Možda je upravo diskvalifikacija bacila senku na sve što je Srbin uradio tokom godine i način na koji je osvojio turnire u Rimu i Sinsinatiju.
Do sada je Novak četiri puta osvojio Laureus nagradu za najboljeg sportistu (2012, 2015, 2016. i 2019. godine) i dva puta za proboj godine (2008. i 2009. godine). Tih godina je Novak bio toliko dominantan, da bi sve osim nagrade bio prvorazredni skandal. Zanimljivo, Nadal ima samo jedno ovakvo priznanje što je možda bio tas na vagi zbog čega su baš njega nominovali. Kriterijum koji je teško razumljiv svima, osim Nadalistima.
Federer je šest puta osvojio Laureus nagradu za najboljeg sportistu, čak ni kada možda nije bio najbolji na svetu. Prosto, nekada je imidž mnogo bitniji od rezultata na terenu.
I nije to nepravda koja se pojavila samo ove sezone, ona se proteže godinama unazad.
Uostalom Federer ima čak 14 nagrada za sportsmena u tenisu („Stefan Edberg“ nagrada), a Nadal tri. I da, Novak nikada nije osvojio ovo priznanje. Koliko puta smo videli da priznaje grešku, pa i sam ispravlja sudije. Uvek sa igračima isprati trag i iznese mišljenje da bi trebalo da traže video proveru jer je bilo blizu i možda je lopta bila ispravna.
Srki GOAT.
“Zato što se Novak bori za opšte dobro. Za ovog drugog (Federera) se to baš ne bi moglo reći”.
?: @Eurosport #djokovic #novakdjokovic pic.twitter.com/1P5KKeBQmQ
— Petar Tadic (@Pecasraf) September 2, 2020
O ovome je govorio i Novakov otac Srđan u prenosu na „Eurosportu“.
„Ponekad neko to uradi, ali Novak to uvek uradi. Zato je fer-plej igrač svih vremena, a nijednom nije dobio tu nagradu na godišnjem nivou“, rekao je Srđan, i upitao kolegu šta misli ko dobija najviše tih nagrada.
PROČITAJTE JOŠ
Na odgovor „Federer“, samo je poručio.
„Pa, Federer. Ma, on dobija kao na traci. Ne znam koliko, deset puta je dobio“, rekao je Srđan.
Na sreću nagrada za najboljeg tenisera sveta ide onom ko godinu završi na prvom mestu, a ne zavisi od subjektivnih glasova, pa tu nikada ne postoji dilema.
Ipak, za razliku od velikih organizacija mediji su često bili na strani našeg asa. U izboru magazina „Tenis“ je izabran za najboljeg igrača dekade (od 2010-2020), jednom je bio sportska ličnost godine u izboru BBC (2011, istorijska sezona Novaka, počeo sa 41 pobedom), te godine bio i as „GQ“ magazina, proglašen je legendom u izboru španske „Marke“, u izboru američkih novinara je četiri puta proglašen za najboljeg igrača. Uz to je van teniskog terena dobio još 2012. godine nagradu za Humanitarca godine. I tu je manje-više kraj kada su u pitanju one nešto poznatije nagrade.
Sa druge strane Federer svake godine osvoji između tri i 17 nagrada! Čak i u godinama kada nije osvajao grend slem turnire ili nije bio toliko uspešan dobijao bi nagradu što je bio deo najboljeg meča te godine. Gotovo stalno je prvi u izborima navijača, italijanska „Gazeta“ ga je više puta birala za sportistu godine, u „Tajmsu“ je bio 2007. među 100 najvažnijih ljudi na svetu, „L’Ekip“ ga je u više navrata izabrao za „Šampiona svih šampiona“. Američki „Sport ilustrejted“ ga je stavio među najbolje sporiste decenije, za „Marku“ je bio najbolji od 2000. do 2010. Dobijao je nagrade i za najatraktivnijeg muškarca („Hello“) ili za najbolje stilizovanog sportistu.
Ne postoji nagrada koje možete da se setite, a da je Federer nije pokupio.
Rafa ima jednu nagradu „Laureus“ za sportistu godine iz 2011, jednu za Humanitarca iste godine. Nosilac je medalje grada Pariza, četiri puta je bio „Šampion svih šampiona“ u izboru „L’Ekipa“. Proglašen je i za BBC sportsku ličnost godine 2010, a u Španiji nema nagrade koju nije osvojio. Po mnogima je i najbolji sportista ove zemlju u istoriji. Od „Laureusa“ je osvajao nagrade i za povratak godine i proboj godine, a dva puta je proglašen za najboljeg u ESPY izboru.
Nadal je ostao uskraćen za mnoge nagrade, ali su mu neke uručene možda i previše lako. U eri u kojoj ste često u vrhu, ali ne toliko i na vrhu, ovo možda nije ni neočekivano. Tri igrača su lestvicu podigla toliko, da niko drugi nije uspeo ni da dobaci do većih nagrada.
Sve ove (ne)pravde su godinama unazad bile dodatni kerozin Đokoviću, koji je po nekoliko meseci izgledao kao da igra na mlazni pogon u odnosu na ostale. Ipak, neverovatno je da postoji takav disbalans između stvarnosti, kandidatura i nagrada…
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
