5
Mnoge stvari koje je Novak Đoković proteklih godina činio, podsećaju na dobro poznate sekvence iz romana Migela de Servantesa. Taj donkihotovski osećaj primetan je i u doba kada je tenis po strani zbog pandemije koronavirusa.
Oni koji žele da budu objektivni, moraće da priznaju da sve što je Novak Đoković uradio do sada u svetu tenisa, zaslužuje daleko više respekta nego što mu mnogi, posebno u zapadnoervopskim i američkim medijima, priznaju.
Šta god da uradi, on će za njih biti večito treći. Nebitno da li osvoji trofej ili ne, napuniće pre pres salu kada su tu Federer ili Nadal. O naklonosti publike, emocijama, svemu što ova dvojica imaju na pretek, da ne govorimo.
PROČITAJTE JOŠ
Jasno je da pristalice Federera i Nadala ne vole Novaka jer im je uništio unapred pripremljenu zabavu, a Novak je jedino tako mogao da nađe svoje mesto pod suncem.
I pored svega toga, i pored brojnih prepreka koje je imao na putu u poslednjih deceniju i po, Novak Đoković je uspeo da se izdigne iz svega i zauzme jednu od najviših pozicija na teniskom Olimpu i to mu niko ne može oduzeti.
Ipak, ono što ih možda najviše nervira jeste njegova želja da osim pečata na terenu, udari i pečat van njega, na samim koricama strogo ispisanih pravila koja se smatraju „svetim pismom“ teniskog sveta.
Neće biti da je Novak Đoković jedini kome te nejednakosti smetaju. On je samo najprimetniji, zato što je najistureniji. I zato njegova borba često deluje poput one Don Kihotove, sa vetrenjačama.
NOVO GLASANJE O ATP SAVETU JE NA LETO
Novak je već četiri godine na čelu ATP saveta igrača, tela koje samo uslovno ima neku težinu, jer sve što se godinama moglo čuti iz tog kruga ukazuje da se teniseri danas pitaju koliko i oni koji su na tribinama.
Četiri godine mandata na čelu ATP Saveta, protkane su različitim burama i naspokojstvima, turbulencijama u kojima je Novak, često i nepravedno, bio na meti oštrih kritika.
Njemu je pripisivano i zašta se pitao i zašta nije, implementirane su mu ideje koje su njegove i koje nisu njegove. Njemu se zameralo što želi smenu Krisa Kermoda, iako je nije samo on želeo, već mnogi igrači koji su stajali iza toga, ali ne i Federer i Nadal.
I sada, kada je teniski svet stavljen u stanje karantina, zbog svega što se dešava na planetarnom nivou, isplivali su stari problemi – finansiranje slabije rangiranih igrača, problem sa kalendarom takmičenja, raspodelom nagrada igračima na grend slemovima… Lista problema je podugačka, a jasno se pokazalo da je teniski svet, inače podeljen u raznim interesnim zonama, i te kako razjedinjen.
Teško je verovati da će se do leta, kada će se ponovo birati sastav ATP Saveta igrača, odigrati ijedan zvaničan turnir. A problemi sa kojim se Novak suočavao i ukazivao, ostaće i dalje nerešeni. Jednostavno, jer ne postoji volja onih koji mogu da ih pokrenu, da budu rešeni.
Samo jednu stvar treba imati na umu – nije Đoković sam sebe izabrao da bude u ATP Savetu igrača. Nekome je tu verovatno bio potreban njegov glas. Ako ga više ne budu želeli, neće ga ni izabrati.
Lišen jednog velikog tereta manje na svojim plećima, mogao bi mnogo lakše da se upusti u finiš trke sa Federerom i Nadalom za poziciju najuspešnijeg igrača u istoriji tenisa.
BORBA ZA INTERESE KOLEGA
Koliko se Novak zalagao za pomoć kolegama, koji su posebno sada pogođeni prekidom sezone i nalaze se u nezavidnom finansijskom položaju, najbolje svedoče reči njegovih kolega tenisara.
Iako njegov predlog nije savršen (a koji je u ovo vreme?), on je svakako bio dobra polazna osnova da se o svemu tome razmisli, da se ideja razradi i da se stvar pokrene sa mrtve tačke. Na čelnicima svetskog tenisa bilo je da na prebačenu lopticu odgovore kako treba, ali je njihova reakcija bila prespora, mlitava i otuda mnogi sumnjaju da ima spremnosti da se poremeti ustaljeni poredak stvari.
Ipak, bude li, kako je najavljeno ovih dana, podeljeno oko šest miliona dolara igračima kojima je to najpotrebnije u ovom trenutku, velike zasluge za to imaće upravo svetski broj jedan, koji je to prvi saopštio javnosti, u jednom od svojih obraćanja na Instagramu.
PROČITAJTE JOŠ
To će biti možda jedna od retkih vanterenskih pobeda srpskog tenisera, do koje je dolazi nošen energijom vapaja onih kojima je zaista voda došla do grla i na granici su da se manu reketa i okrenu drugim poslovima u životu.
Kanađanin Vasek Pospišil je ovih dana najbolje sumirao Novakovu ulogu u zalaganju za pomoć kolegama.
„Novak je bio neverovatan sve ovo vreme. Iskreno, nisam ga tako dobro poznavao, pre nego što sam postao deo ATP saveta sa njim. Zbližili smo se u tom smislu da smo obojica na probleme gledali istim očima i poklapale su nam se vizije kako bi tenis zaista mogao da napreduje. Njega ponekad ne razumeju na terenu, igra sa mnogo strasti i vatre u sebi, ali kada je u sali i predsedava ATP Savetom igrača, bori se za sve nas, čak i za ona najniže rangirane. Za nekog ko je tako dugo na vrhu, zaista je lepo to videti“, kaže Pospišil.
Kanadski teniser nema tako lepo mišljenje o Federeru i Nadalu.
„Iz razgovora sa Rodžerom i Rafom mislim da i oni shvataju da postoji problem, ali nažalost nisu stali iza toga što je više od 80 igrača u Top 100 želelo. Oni nisu tip ljudi koji po mom mišljenju, treba da pregovaraju o komplikovanim stvarima o finansijama i tome kako se novac distribuira. Trebaju nam ljudi koji su to dugo proučavali“.
GODINE UDARANJA U ZID
Novak je na problem sa nagradama ukazivao godinama unazad. Pospišil ukazuje da se svega desetak odsto od zarade grend slem turnira izdvaja na nagrade igračima i postavlja pitanja odnosa igrača i onih koji organizuju najveće turnire.
„ATP je virtuelno gost na grend slemovima koji generišu milione dolara profita, što je mnogo više nego što javno objavljuju, a sa druge strane, mi dobijemo manje od deset odsto njihovog prihoda. Na primer, profesionalci u NBA, NFL, NHL i MLB, koje predstavljaju njihove nezavisne organizacije, dobijaju skoro 50 odsto prihoda koje ostvaruje njihov sport“, ukazivao je još prošle godine Pospišil.
Problem je što se interesi velikog broja igrača, ne podudaraju sa interesima finansijskog i medijskog establišmenta u sportu, koji su od samog početka naklonjeni Federeru i Nadalu. Otuda su Švajcarac i Španac najveći saveznici jedan drugom i gotovo redovno protivteža Novaku i igračima iza njega, na svojevrsnoj političkoj klackalici.
„Ne razumem šta je problem. Mi želimo da se više novca daje za učesnike uvodnih rundi turnira, kao i za one koji stignu do poslednjih kola kvalifikacija. Želimo da se otvore nova radna mesta i poveća broj igrača koji mogu da žive od ovog sporta, koji mogu da putuju po svetu, ali ne samo da im budu plaćeni troškovi, već da mogu da imaju ceo stručni štab i pristojno da žive od sporta kojim se bave“, rekao je Novak u Melburnu prošle godine.
Njegova ideja o osnivanju nezavisne unije igrača posebno je digla temperaturu svim čelnicima sporta koji žele da zadrže postojeću situaciju, u kojoj se igrači redovno preglasavaju o stvarima koje se tiču njih samih.
Otuda, nije teško shvatiti otkud sve te strele koje lete ka Novaku, jer su interesi isprepreteni i plasiraju se pre svega preko svojih glasnih medijskih eksponenata.
PREDLOZI BEZ ODGOVORA
Ovo su bile samo neke od najzvučnijih ideja Novaka Đokovića na koje nema pozitivnog odgovora.
Njegova stalna želja za promenama u sportu, stalno nailazi na podozrenje kod onih koji bi o tome trebalo da odlučuju.
Ako kaže da bi ATP Kup i Dejvis kup trebalo da budu jedno takmičenje, na to mu još ne odgovaraju. Opet, dve strane imaju svoje interese.
Potom, ako ukaže da je kalendar prenatrpan, a sezona preduga i da to može da utiče na zdravlje tenisera, ne slušaju ga, već stalno uvode nova takmičenja. I ionako dugu sezonu, produžavaju.
Ni želja za promenama u pravilima, pre svega o tome da se dozvoli konsultacija sa trenerom, makar između setova, nije naišla na plodno tlo.
Otuda, sve to deluje kao večita borba sa vetrenjačama. A Novak tu gubi dragocenu energiju i fokus sa bitnih stvari. Pre svega za sebe.
Jer jedno je sigurno – ne budu li se stvari promenile sad, kada je kovid 19 uzao maha, teško da će ikada. Znaju to mnogi igrači, zna i Novak.
Ovo su možda poslednje šanse da se izbore za veća prava u sportu koji svi tako vole, ali u kojima je manjina privilegovana u odnosu na veliku većinu.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
