"Da nisam iz Srbije pre mnogo godina bih bio dignut u nebesa": Đokovićeva poruka odzvanja planetom, govorio o Bogu i najtežem trenutku karijere

Srušio je i Danila Medvedeva sa 6:3, 7:6(5), 6:3 i osvojio 24. grend slem titulu. Bio je i više nego srećan nakon osvajanja titule, pa je davao duge i promišljene odgovore."Ne bih rekao da je bilo lako, lako u odnosu na šta? Ne znam... Mnogo tenisera je bilo u toj poziciji. Ljudi vole te povratničke priče, volim i ja. Australija je bila drugačiji slučaj, prošli put kada sam bio ovde sam izugbio od istog igrača. Radio sam sve da ne mislim o tome šta je sve ulog, samo da igram najbolje što znam. Moj tim i moja porodica je znala da me ne dira, da ne priča sa mnom, samo sam se držao rutine kao u svakom drugom meču da pobedim. Sve je prolazilo kroz glavu, slike i šta "ako", šta "ako" pobedim ili izgubim, ali te sam odagnao. Odagnao sam, zadržao sam sve jednostavno i čisto. Počeo sam dobro meč, drugi set je bio ključ, skoro dva sata, mislim da nisam igrao duži set. Bio je bolji u tom setu, zaslužio je više da ga uzme, ali sam preokrenuo stvari u taj-brejku, kako sam odigrao jedan udarac bolje od njega i to je bilo dovoljno. U trećem sam se osećao bolje, osećao sam pre toga da gubim vazduh i noge, bio sam strašno umoran posle relija, ali to je tako kada igrate protiv Danila ko je jedan od najboljih igrača na svetu, tera vas da igrate udarac više. Zaista sam srećan što sam završio drugi set, posle toga sam se samo nadao da će promašiti jednu loptu, zagrlio ženu, ćerku, sina, moj tim, to je ono što sam hteo prvo, da podelim emocije sa njima", počeo je Đoković.Pojasnio je koliko često morao da se usavršava da bi stigao i ostao na vrhu."Uvek postoje promene, na nedeljenom i mesečnom nivou, da se oporavim, mentalno pripremim, da nešto dodam kako bih bio bolji u igri makar za nekoliko procenata. To je konstantna stvar da budem bolji, da nađem formulu. Jedna od najvećih lekcija je da ako i nađete formulu, možda neće raditi naredne godine. Morate da se prilagodite, kao čovek sa 36 godina koji se takmiči sa 20-godišnjaka, morate da pripremate telo da imate pravi balans, da se motivišem da se takmičim i da ne odustanem u momentu. Da zadržim emociju za ovim sportom. Imao sam veliki stres pred treninge i mečeve, trošio dosta energije, ali znam da nisam jedini, dosta velikih šampiona gleda da sve bude perfektno, da usavrše svoju igru. Zato Lebron Džejms ide dalje u svojim godinama, Tom Brejdi, to je nešto što inspiriše. To je konstantan proces koji moram da održavam kako bi se takmičio sa mlađima."

Ne želi da se bavi pričama drugih ljudi o "primopredaji baklje"."Ljudi vole da pričaju, mnogo različitih mišljenja, ali nemam interesa da razmišjlam o tome ko će uzeti baklju, nova generacija ili kako god... Gledam da ja budem tu da osvajam najveće trofeje u ovom sportu, o tome brinem. Sjajno je da imam Alkaraza, Nadala, ali Alkaraz je sjajan momak i dobar za nadmetanje. Što više ljudi je uključeno u oblikovanje tenisa, to je bolje za nas. Ali, uvek mi je cilj, svake godine, da osvojim sve Grend slemove. Ostaje žal što nisam osvojio Vimbldon, ali bih potpisao da osvojim tri u godini. Nastaviću, osećam se dobro, imam dobro okruženje, Grend slemovi su uvek prioritet. Ne igram previše na drugim turnirima, ali gledam da budem na vrhunsku na Grend slemovima, to su emocije koje me motivišu, svakog dana. Ponekad pitam sebe šta mi ovo treba, koliko ću još ovako, imam ta pitanja u glavi, ali znam da sam još uvek tu i ne želim da napustim ovaj sport dok god sam na vrhunskom nivou."Penzija više nije ni u zadnjem delu mozga."Različito, rivalitet sa Nadalom i Federerom je bio veliki, znao samd a je velika šansa da ću se sastati sa njima ili Endijem, sve te godine. Sada je to drugačije, ne razmišljam protiv koga igram dok god pobeđujem! Igrao sam tri meča sa Alkarazom, o tome se priča kao novom rivalitetu. O njemu pričam samo pozitivno i stvarno to mislim. Imate Rune, Siner, tu su Medvedev, Cicipas, svi su oni sjajni igrači. Hajp je uvek tu i tenis je na dobrom mestu. Sudbina je uvek ista, napustiću tenis za jedno 22-23 godine i mislim da ćete me gledati još malo! (smeh)"

Nema nikakvu dilemu koji je osećaj preovladavao kada je završeno finale."Olakšanje. Nisam slavio kao što sam na Rolan Garosu, nisam pao na pod ili skočio, samo sam osetio olakšanje. Razmišljao sam da što brže priđem mreži, a onda da zagrlim svojoj ćerki. Nisam znao da će sedeti tamo, bilo je malo mesta u boksu, ali kada sam izašao na teren, ona se stalno smejala prema meni. Uvek vidim taj dečji osmeh i energiju, to mi je davalo snagu i da poguram, prosvetljenje. Dala mi je osmeh, bila je tu, bili su i sin i ćerka. Kada sam postao otac, bila mi je želja da doživim da osvojim GS pred njima, da znaju o čemu se radi, da budu svesni.Morao je da prilagođava ciljeve sopstvenim uspesima."Rekao sam da mi je bio san da budem prvi i osvojim Vimbldon. Ciljevi su bitni, motivišu vas, čistina u glavi kada je priprema u pitanju, šta radite na sedmičnom i mesečnom nivou, gde idete. Postavljao sam sve veće ciljeve kroz karijeru, ali nisam razmišljao toliko o istoriji, nedeljama na mestu broj 1 ili GS do pre tri godine. Onda sa pomislio da sam blizu, ako budem zdrav i budem igrao dobro, onda su GS

su mi bili bliži nego rekord broja 1. Ne znam koliko ću osvojiti GS do kraja karijere, ali će mi biti prioretet, To će biti tako i sledeće sezone, ne znam koliko ih imam do kraja karijere."Prisetio se i početaka karijere."Tada nije bio san, već sam išao mnogo dalje. Mnogo sam bio ambiciozniji. Dečak iz Srbije, rat, embardo, tenis je bio skup i nedostupan sport. Bilo je protiv mene, ali se porodica žrtvovala za mene, to nije kliše, ali je bilo teško boriti se sa tim poteškoćama. Razmišljalo se samo kako da se donese hleb na sto. Iskustvo iz detinjstva mi daje za pravo da sve više poštujem. Nisam tad razmišljao, kao dete, o istoriji. Bilo je daleko od mene. Ali pre tri-četiri godine sam shvatio da imam šansu za to."

Istakao je šta ga gura da bi se našao na najvišem nivou i da se podigne iz nokdauna."Bog i anđeli čuvari. U tim trenucima više ne osećate noge, ne osećate snagu, vrti ti se tlo pod nogama... U tim trenucima sa svojom verom se nadaš da će biti ta božanska intervencija. Možda nećete verovati, ali to mi se mnogo puta desilo, da sam sebe iznenadio kako je moguće da sam izdržao to. Ako veruješ da će ti bog pomoći, ja u to izuzetno verujem, da je božanstvo bilo prisutno. U tim momentima samo po intuiciji, 30 puta prebacili, drugi sat u set, više ne vidim jasno lopticu... Teško je to opisati neko ko ne vidi iz mog ugla, dođeš do krajnje istrpljenosti. Možda i najteži set u karijeri, pogotovo sa njim, zezaju se na lep način ga zovu hobotnica jer sve hvata, sve vraća, tera da odigraš još jedan udarac da ga nadmudriš. Znao sam da se neće predati, protiv Alkaraza je odigrao fenomenalan meč, znao sam šta me očekuje. Nisam mislio da ćemo odigrati takav meč, to je presudilo pobednika, osvajanje drugog seta. Posle toga sam povratio snagu i bolje sam se onda osećao."Nije želeo da govori o tome da li sebe smatra jednim od najboljih sportista svih vremena."Ostavljam to vama i svima drugima, da li jesam ili nisam, da li zaslužujem da budem deo te diskusije. Da nisam iz Srbije, pre mnogo godina bih bio dignut u nebesa u sportskom nivou, pogotovo u zapadnom svetu. To je deo mog putovanja, ja sam zahvalan odakle dolazim iz Srbije, to mi daje veru i nadu, to mi je još slađe i to me ispunjava, a vi pišite ono što mislite."Nije mu cilj da ostaje stalno na mestu broj jedan."Nije mi cilj poslednjih par godina kada sam srušio sve rekorde za najduži niz na prvom mestu. Nije mi cilj da sam stalno na toj poziciji, ali ako dođe kao posledica rezultata i stavim sebe u dobru poziciju, zašto da ne? Sada mi predstoji Dejvis kup, pa ću videti šta ću igrati ili ne. Tu se dosta poena brani, sa druge strane Karlos nema tu mnogo da brani. Videćemo, ali verujte mi, ovo mi je najbitnije, završio sam ove godine šta sam hteo, ako završim kao prvi, biće bonus. Cilj mi je največči da idemo na titulu sa reprezentacijom i onda sam sezonu završio."

Podvukao je paralelu i otkrio nove detalje svog odnosa sa Kobijem Brajantom."Kobi je bio poznat po šampionskom mentalitetom, hrabrosti kada se lomilo, gde je prezimao odgoornost i bio vođa. To ga je svrstalo među najlegendarnije košarkaše svih vreme. Kada su preminuli on i njegova ćerka, to me je jako rastužilo, bili smo bliski, pokušavao sam da saberem misli i da se vratim na stare staze slave, da pronađem motivaciju sebi, sa njim sam dosta pričao o vizuelizaciji i metodama. koliku moć imamo da vodimo život kakav vodimo, iako dolazimo iz različitih sportova, on je bio neverovatan čovek. Zašto je ostavio takav trag, zašto se ja osećam tako prema njemu, zato što je bio izuzetan čovek, imao harizmu i karakter. Imao je mamba mentalitet, ali je bio ujedno ljubazan, radostan kao dete, mislim da nisam nikada upoznao nekog takvom. Možda Tom Brejdi. razmišljao sam pre par dana, hvala čoveku što je dizajnirao majicu, to je jedan omaž Kobiju, on i dalje živi u mojim mislima i mislima drugim."Želi da ostvari još jedan veliki cilj do kraja karijere."Interesantno je to u vezi OI, to mi je jedan cilj i nadam se do kraja karijere da će biti ostvaren. Svake četiri godine su, razmišljam, ako sad ne završavam karijeru, u Parizu su, ako ne završim, onda idemo do LA. Od mnogih faktora zavisi, mnogo od faktora u srcu i duši. Ako imam motivaciju da se probudim, pored toga što sam otac dvoje dece i činjenice da ih ostavljam na mesec i više dana, ako to ima smisla za mene i uži krug ljudi, onda ću nastaviti da igram. Koliko, ne znam."Razmišljao sam da se provučem do taj-brejku. Osetio sam se na svojoj teritoriji, sebi sam dao dosta dobru šansu i progurao se"BONUS VIDEO Novak ostvario novu pobedu na US Openu