Novak u Parizu može do statusa nedodirljivog

Status nedodirljivog. To je ono što će srpski teniser juriti u Francuskoj i posle četiri neuspešna pokušaja, svi se nadaju da će umesto treće, biti peta sreća.

Osvojio je Novak tokom karijere sve što se moglo osvojiti. Rekordi koji su bili nedostižni, Novak je dostigao i pokazao zbog čega je to što jeste.

Srbin u svojim vitrinama drži 24 grend slem titule, sedam trofeja sa Završnog ATP mastersa, 40 ATP 1000 turnira (Mastersa), dok je takmičenja kategorije 500 osvajao 15, a one kategorije 250 još 12 puta. Ukupno 98 trofeja.

Ipak, jedino takmičenje koje Novak nije uspeo da pokori jesu Olimpijske igre. Iako je osvojio Dejvis kup sa Srbijom 2010. godine, nikada nije uspeo da odnese zlato sa Igara.

Teniski turnir na Igrama u Parizu počeće 27. jula i trajaće do 4. avgusta, a igraće se na terenima Rolan Garosa.

Bio je učesnik najmasovnijeg sportskog takmičenja četiri puta, a najveći uspeh ostvario je 2008. u Pekingu. Tada je osvojio bronzanu medalju tako što je pobedio Amerikanca Džejmsa Blejka sa 2:0 (6:3, 7:6).

Novak je tada polako ulazio u sam vrh teniskog sveta, tek je počinjao svoju karijeru i u turnir je ušao kao treći nosilac. Prvi je bio Rodžer Federer, koji je poražen upravo od Blejka u četvrtfinalu.

Sa druge strane žreba bio je Rafael Nadal i upravo je on srušio prvi Novakov san o zlatu na Olimpijskim igrama. Savladao ga je u polufinalu sa 2:1 (6:4, 1:6, 6:4), te je kasnije došao i do zlata pošto je u tri seta bio bolji od Fernanda Gonzalesa (6:3, 7:6, 6:3).

„Znam da ću još razmišljati o nekim propuštenim šansama u polufinalu, ali potrudiću se da te misli svedem na minimum“, rekao je Novak posle poraza i pokazao već tada da je zreo za svoje godine.

Bez medalje i u Londonu i u Riju

Četiri godine kasnije beton je zamenjen travom i u Londonu se turnir igrao na travnatoj podlozi. Ponovo je Novak stigao do polufinala, ali je i tada stao na istom mestu, samo što ga je ovaj put zaustavio Endi Mari.

Britanac je pred domaćom publikom sa 7:5, 7:5 slavio i kasnije stigao do zlata pobedom nad Federerom (6:2, 6:1, 6:4).

Đoković nije uspeo da dođe ni do medalje, pošto je Huan Martin del Potro odigrao meč karijere na travi i savladao ga sa 7:5, 6:4.

Dobio je priliku Đoković da se revanšira Del Potru u 1. kolu Igara u Rio de Žaneiru. Tada su očekivanja već porasla i Srbija je čekala zlato, koje je na neki način već upisala pre početka turnira.

Ali, Del Potro ponovo igra svoj najbolji tenis i pobeđuje Novaka posle dva taj-brejka (7:6(4), 7:6(2)). To je bio najveći udarac srpskom asu do tada u karijeri, a to su potvrdile i suze koje je pustio nakon poraza.

„Ovo je jedan od najtežih poraza u mojoj karijeri“, rekao je Novak u Brazilu 2016. godine i za cilj sebi zacrtao da osvoji to „prokleto“ zlato.

Bolan udarac u Tokiju

Najbolju šansu da uradi to imao je u Tokiju (2021) i kao apsolutni favorit je ušao u takmičenje, i sve osim zlata smatrano je tragedijom. A, upravo se to na kraju desilo.

Nije imao težak meč Novak sve do polufinala, brisao je protivnike redom i zakazao meč sa Aleksanderom Zverevim. I tu je poveo sa 6:1, 3:2, ali od tog momenta počeo je epski raspad...

Zverev je preokrenuo na 6:3 i u odlučujućem setu slavio sa čak 6:1.

„Ne znam šta bih vam rekao. Raspala mi se igra, on je doprineo tome. Servirao je fenomenalno, nije grešio uopšte. Sa druge strane, ja sam stao. Dao sam njemu da napada, nisam imao nikakve poene na prvom servisu. Slab procenat prvog servisa, na ovom nivou, sa pritiskom OI, igranja za svoju zemlju. Šta se radi“, rekao je Ðoković u Tokiju.

Bolan poraz je uticao i da Novak izgubi kasnije u meču za bronzanu medalju. Jednostavno nije bio fokusiran, u glavi mu je još bio poraz od Zvereva, i Pablo Karenjo Busta znao je to da iskoristi. Španac je slavio sa 2:1 (6:4, 6:7, 6:3), a Novak je ostao na samo jednoj osvojenoj medalji.

Sada je ipak u 2024. godini sve drugačije. Đoković je ostao sam na vrhu teniske lestvice, ali još postoje ljudi koji osporavaju njegove uspehe.

Zato, Novače, idemo po zlato i status nedodirljivog u Parizu.

BONUS VIDEO Novak nakon ispadanja u Monte Karlu