Maj mesec je, kažu, jedan od najidealnijih za posetu Večnom gradu, Rimu, a dodatno i zbog toga što je to period kada se tamo igra teniski turnir serije ATP 1000. Ove godine nema ga zbog pandemije koronavirusa.
PROČITAJTE JOŠ
Možemo samo da zamislimo kakav bi bio scenario ove godine – Novak Đoković, u naletu posle osvojene krune na Australijan Openu, vrlo verovatno bi imao šanse da stigne do novog pehara u Rimu, ali isto tako i Rafael Nadal, zvanični vladalac turnira koji se igra na prelepom kompleksu „Foro Italiko“.
Španac bi ove godine igrao za jubilarnu, desetu titulu, a Đoković za petu i ukupno deseto finale na Mastersu u Rimu.
Kao prvi i drugi na svetu, imali bi najveće šanse da ih gledamo u još jednom finalu na „Kampo ćentrale“, ali ništa od toga neće biti i ovaj vikend će proći bez da se ijedna loptica prebaci preko mreže na terenima u kompleksu u neposrednoj blizini „Olimpijskog stadiona“.
Dani i nedelje prolaze bez teniskih takmičenja i tako će biti sigurno do avgusta, a što se tiče Rima, moraćemo da sačekamo neko bolje vreme.
ŠPANSKO-SRPSKA TERITORIJA
Dva najbolja tenisera sveta, Novak Đoković i Rafael Nadal, uspeli su u poslednjih 17 godina da ovaj turnir pretvore u mesto svojih velikih uspeha.
PROČITAJTE JOŠ
Podaci kažu da od 2003. godine samo u dva navrata se na jarbolu iznad centralnog terena nije vijorila španska ili srpska zastava i u oba slučaja za to je „zaslužan“ Novak Đoković.
Da je Novak u finalima 2016. i 2017. godine pobedio Endija Marija i Aleksandera Zvereva, imali bismo zaista nesvakidašnju stvar da titule u poslednjih 17 godina završe u Španiji ili Srbiji. Ovako, Velika Britanija i Nemačka spasle su čast ostatka Evrope i sveta.
U tih 17 godina, Rim je postao španski raj, jer su teniseri iz ove zemlje osvajali titulu u 11 od mogućih 17 prilika, što je uspešnost od gotovo 65 odsto.
Uz Nadalovih devet trijumfa, po jednom su uspeli da osvoje pehar i Feliks Mantilja (2003.) i sadašnji trener Nadala, Karlos Moja, godinu dana kasnije.
Ipak, ništa ne može da se poredi sa onim što je Nadal uradio od 2005. godine na ovamo, jer je to period kada je teniser iz Manakora stekao opravdano titulu nezvaničnog kralja šljake.
RAFIN „DOMINION“
Nadal je prvu od devet titula na Mastersu u Rimu osvojio 2005. godine. Međutim, kada pričamo o Nadalu, koji je godine za nama obeležio pre svega ostavljajujući nestvaran rekord kada je reč o turnirima na šljaci, treba imati u vidu jednu činjenicu – Rim je jedna od njegove omiljene četiri destinacije.
Devet trijumfa u Večnom gradu su ipak iza Rolan Garosa (12 pehara), Monte Karla (11) i Barselone (11), što ukupan zbor trofeja na ova letiri takmičenja dovodi do 43 ili negde oko polovine svih Rafinih titula u karijeri (85).
Rimska šljaka je idealna za njegov stil igre, uostalom, to što je i na ovom takmičenju došao na prag osvajanja dvocifrenog broja trofeja, sve govori – Španac je zaista neko ko je osnovni parametar za igru na najsporijoj podlozi i u Rimu uživa posebnu pažnju.
Već 2006. godine je u finalni meč sa Federerom došao kao neko ko je imao 52 uzastopne pobede na ovoj podlozi, i dobio je taj dramatičan duel sa Švajcarcem, u pet setova (tada se finale igralo na tri dobijena seta) jedan od najboljih koji je rimska publika imala prilike da vidi. Tako je oborio rekord Giljerma Vilasa po broju uzastopnih pobeda na šljaci.
Sve što je radio posle toga je slobodno se može reći, umetnost igranja na ovoj vrsti podloge. Fantastičan ritam, strahoviti udarci, topspin forhend koji je nešto posebno, sve je Španac imao elemente koji su potrebni za uspeh, a iznad svega upornost, istrajnost i želja za pobedom.
Uostalom, nije ni iznenađenje što je i u istoriji ovog turnira upisan kao vlasnik najvećeg broja titula.
NOVAKOV ODGOVOR NA RAFIN IZAZOV
Najbolji teniser sveta Novak Đoković sa Rimom ima poseban odnos. Ne samo zato što je oduvek imao uspeha na ovom turniru, već zato što ga mnogo toga veže za Italiju.
Novak, koji živi u Monte Karlu, stekao je odavno simpatije Rimljana kako neko ko odlično govori italijanski. Svaki put bi pokušao da po završetku meča kaže koju rečenicu na italijanskom, i domaća publika je to posebno umela da ceni i nagradi.
Utisak je da se Novak u Rimu, osećao poprilično kao kod kuće, tako da devet plasmana u finala i četiri pobede u njima, jasno upućuju da je ovo oduvek bio jedan od turnira koji su imali poseban značaj za njega.
Od prvog trijumfa 2008. godine, kada je pobedio Stana Vavrinku, Novak je sve više podizao sopstvenu lestvicu izazova, jer je u sledeća tri trijumfa u finalima dva puta pobeđivao Rafaela Nadala i jednom Rodžera Federera, svoje najveće rivale.
To njegovim pobedama na ovom turniru daje poseban značaj, ali je isto tako jasno da je mogao još koji put da slavi i popravi skor na ovom mastersu.
Tri poslednja rimska finala Novak je izgubio, poslednje baš od Nadala prošle godine, tako da bi bilo interesatno videti kako bi odgovorio ove godine da je kojim slučajem turnir mogao da se igra.
„Vole ga i u Italiji, pre svega zbog njegovog tečnog italijanskog što mu omogućava da se u potpunosti izrazi, bilo da je reč o njegovim komičnim imitacijama, bilo kao pevač na muzičkim festivalima ili jednostavno, među navijačima. Kada kaže da mu je Italija drugi dom, on to kaže iskreno, i to je slučaj i sa njegovom suprugom Jelenom, koja je studirala u Milanu. Kada to kaže, to nije povlađivanje Federerovim i Nadalovim navijačima, zna da oni neće promeniti stranu. On nema obavezu da to kaže, on to čini jer tako misli“, rekao je nedavno italijanski novinar Ubaldo Skanagata.
Italijanski novinar je rekao i da je Novak oduvel bio iskren i da u Rimu to znaju da cene.
„Na svakom turniru pobednik se zahvaljuje organizatoru i publici rečima kako je to najbolji mogući turnir, što je, deo igre. Ali Đoković, koji voli Rim i naš turnir, i kojeg vole Rimljani, ne libi se da kaže da neke stvari mogu da se poprave, posebno kada je reč o održavanju terena i tu iskrenost treba ceniti“, poručio je Skanagata.
TURNIR POSEBNOG ŠARMA
Masters u Rimu ima poseban šarm. Igra su u mesecu maju, kada je u prestonici Italije po mnogima najlepše – nije ni pretoplo, ali ni previše hladno za igranje, a idealno je i za obilazak brojnih znamenitosti Rima, tako da je spoj tenisa i istraživanja čari Večnog grada čarobna kombinacija.
Večerni mečevi na „Kampo ćentrale“, rezervisani po pravilu za one najinteresantnije okršaje, nešto su posebno i donose ogromnu strast i uzbuđenje u publici.
To su dani kada možemo u VIP loži da vidimo mnoga poznata lica iz sveta umetnosti i sporta, od legende Rome Frančeska Totija i bivšeg kapitena Danijelea de Rosija, do poznatih i popularnih pevača, reditelja i glumaca.
Nadal i Đoković su proteklih deceniju i po, bez obzira na popularnost Rodžera Federera, na neki način podelili Rim, baš kao u fudbalu kao Roma i Lacio.
Njihovi okršaji bili su prava poslastica za Italijane i sve ljubitelje tenisa, koji će, ako ništa drugo, i ako se nešto nepredviđeno ne dogodi do kraja sezone, morati da sačekaju na maj 2021.
Predug period, ali svakako vredan čekanja.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar