Novak odbio da otvori Pandorinu kutiju: Usred Pariza može da ga dočeka grotlo i da se razgoropadi

Koliko puta se dešavalo u karijeri Đokovića da je bio otpisan, prežaljen, a onda je uspevao da se podigne iz nokdauna. Prvo čega će se mnogi setiti je ona suša posle operacije lakta i osvajanja Vimbldona 2018. godine kada je malo ko to očekivao.

Ovog puta ćemo morati da vidimo neki sličan scenario jer je po prvi put posle 18 godina stigao na Rolan Garos bez osvojene titule.

Navikao je da detalje zadržava za sebe, a na pitanje o tome se još jednom zakopčao do grla. To nije nešto što želi da iznosi u javnost, ali jeste problem koji želi da reši što je pre moguće.

"Ima nekoliko razloga i stvari koje su se dešavale. Ne želim da otvaram Pandorinu kutiju i da pričam o tim stvarima. Želim da se fokusiram. Šta je bilo, bilo je, to je prošlost. Ne mogu da utičem na to. Probaću da ispravim sve nedostatke, na tome radimo, nadam se da će to značiti dobre rezultate ovde", rekao je Đoković u prvom obraćanju medijima u Parizu.

I šta to tačno znači ostaće pravo pitanje. Da li sada Novak ima "flešbekove" meča sa Sinerom u Dejvis kupu i Australiji? Da li oseća bol koji mu ne da mira? Da li oseća dodatni pritisak nego do sada? Da li promena čitavog tima možda nije bila njegova odluka? Sve ovo navodi na zaključak da ima mnogo virova u umu i duši Đokovića i da upravo sada pokušava da ih umiri.

Jedan od problema je pitanje motivacije, ali opet nije previše Novak odstupio od svoje rutine. Sa druge strane, uvek ga su ga ta gotovo robotska preciznost i minuciozni pristup doveli do vrha.

"Varira. Nije konstantno. Jedne nedelje ovako, druge onako. Pokušavam da u tom procesu navigiram. Kako bih rekao. Da održim kontakt sa najvišim nivoom posvećenosti profesionalnom tenisu i onome što je neophodno kada je u pitanju dalje takmičenje. Dalje pretendovanje na najveće trofeje, da uradim ono što je do mene. Ono što mogu da kontrolišem na dnevnoj bazi. Od kondicije, ishrane, psihologije. Da održim neki neminovni nivo posvećenosti, predanosti radu, da bih pretendovao na grend slem titule."

Ipak, sada to ne sme da se dovodi u pitanje.

"Kada su u pitanju slemovi, tu ima i dalje motivacije na pretek. Što se ostalih turnira tiče, to je dosta smanjeno. Ali, slemovi, reprezentacija, Olimpijske igre. Kada o tome pričamo, to me pokreće. Osećam da mi daje snagu i volju. Suština je da mi je to dovoljno u ovoj fazi karijere. To je ono zbog čega nastavljam da se bavim tenisom. Rang lista mi nije prioritet, da li bio još nedelju, pet, deset na prvom mestu ili nijednu više, to me ne zanima. Tu sam uradio dobar posao. Misli su mi na određene turnire. Tamo sebe vidim tako da mogu da pobeđujem. Istovremeno se trudim da uživam u svemu tome. To nije uvek moguće, posebno ako najmiliji nisu sa mnom. To je malo otežano."

I onda dolazimo do meča koji ga čeka ovog utorka od 20.15 protiv Pjer-Iga Erbera i opet će igrati u Parizu, ali ovog puta na šljaci. Prethodni put su se sastali na betonu mastersa 2013. godine kada je srpski as slavio sa 7:6(3), 6:3. Od tada ih do ove specijalne pozivnice za Francuza sudbina nije ukrstila.

Francuz će imati ogromnu podršku publike, a poznato je da ova pariska voli i te kako da navija za domaćeg igrača. Često to znači čak i iritiranje rivala što je možda, pomalo paradoksalno, potrebno i Novaku u ovom trenutku. Mogao bi Đoković da pronađe tu vatru koja će ga podići jer bi potencijalno prva tri meča na turniru mogao da igra protiv Francuza (kasnije Korentan Lestijen i Gael Monfis).

Dešavalo se prethodnih godina da nakon najduže najave spikera na turniru (trebalo mu je oko 80 sekundi da nabroji šta je sve Srbin osvojio i uradio u tenisu) usledila salva zvižduka. Niotkuda. I to pre nego što Đoković izađe na teren. Fudbalska atmosfera na "Šatrijeu" mogla bi da bude kontraproduktivna i po samog domaćeg igrača, ali to će pokazati samo i jedino vreme.

BONUS VIDEO Poslednji poen Đokovića u prvom setu