Paradoks bi bio da će konkurencija biti nikad lakša, a da Novak Đoković odustane od odlaska na Olimpijske igre, za šta se samo gomilaju razlozi.
Kako se situacija odvija, Olimpijske igre u Tokiju ozbiljno prete da budu najgore koje pamtimo.
Okolnosti su takve da se Japan iz dana u dan više zatvara i steže mere borbe protiv koronavirusa, a paralelno s tim sve više sportista po društvenim mrežama kači objave koje ukratko sadrže sledeći zadržaj…
„Žao mi je, srce mi se cepa i tako to, ali odustajem od Olimpijskih igara. Znate koliko bih voleo da predstavljam svoju zemlju, nema veće časti“, i sve ostalo u tom maniru.
I mi kao navijači Srbije i njenih predstavnika smo u jednoj vrsti procepa kada je reč o Novakovom učešću u Tokiju, ali je i on – svako iz svojih razloga.
Među nama svakako ima onih kojima bi bilo draže da Novak ode u Japan i osvoji zlatnu medalju gde neće biti polovine od deset najboljih igrača na planeti.
„Razočaran sam bio kada sam čuo da neće biti publike. Čuo sam da ima mnogo ograničenja kada je reč o kretanju u selu, da nećemo moći da gledamo druge sportiste i da neću moći da vodim španera, koji je važan deo mog tima. Plan mi je bio da idem na Olimpijske igre, ali sada sam na 50-50“, rekao je Đoković posle Vimbldona.
Nadal, Federer, Dominik Tim, nikog od njih neće biti, pa ipak je pitanje hoćemo li tu moći da računamo na medalju od tenisera. S druge strane, ima među nama i onih koji bi radije da Đoković ne ode na Igre, ali da osvoji US Open.
Tako bi oborio rekord Federera i Nadala i osamio se na vrhu po broju grend slem titula, a Srbija bi bez ikakve dileme mogla da kaže da ima najvećeg tenisera u istoriji „belog sporta“.
Đoković je na prekretnici iako nema zlatnu olimpijsku medalju. Od „Velike trojke“ nju ima samo Nadal, Federer je pobeđivao u dublu, ali ne i u singlu, a Novak ima jednu bronzu iz 2008.
Ovog puta situacija nije normalna, a iz Japana stižu sve lošije informacije. Đoković je još pre koji mesec rekao da ne bi voleo da igra bez publike, a nedavno je baš to bila udarna vest – u Tokiju bez navijača.
To će finansijski biti udarac za japanske poreske obveznike i organizatore zbog sponzorskih ugovora. Ranije je zabrana za navijače važila samo za one iz inostranstva, sada je na snazi za sve.
Zamislite sad nosite zastavu svoje zemlje pred praznim tribinama stadiona. Nigde buke, graje, ništa.
Sve će proći u znaku vanrednog stanja koje je počelo u ponedeljak i trajaće do 22. avgusta. Možete samo da zamislite kakve će mere biti preduzete da bi se ljudi zaštitili.
I dok su Japanci generalno protiv održavanja Igara, Međunarodni olimpijski komitet pritiska ih da se Igre ipak održe, uprkos činjenici da su dve trećine zaraženih u Japanu – iz Tokija.
Svuda se mora nositi maska, druženje sa drugim sportistima moraće da se potpuno ograniči, a čak se i pripadnici iste ekipe od trenera odvajaju staklom u pojedinim situacijama.
Sve to potpuno narušava olimpijski duh, kakav je očekivao i Novak, ali i ostali učesnici. Zato ne čudi što i mnogi mlađi i još uvek nedovoljno afirmisani igrači ne žele u Tokio.
Setimo se kako je sve izgledalo kada su Australijanci rešili da maksimalno zategnu mere borbe protiv korone pred turnir u Melburnu.
Dve nedelje karantina u sobi, onda tek nekoliko sati treninga, ostatak vremena ste kao zatvorenik. Nije ni čudo što je na turniru, umesto epidemije korone, buknula epidemija povreda.
Nadal se žalio na vrat, Novak na mišić stomaka, koji je mučio još nekoliko igrača, pa je jasno da to niko sebi više ne želi.
„Igrao sam na nekoliko Olimpijskih igara i ove godine to mi definitivno nije na listi prioriteta, da budem iskren, posebno posle toga kako mi je protekla prošla i deo ove godine. Sve uzimam u obzir, kako mi se telo osećalo, naravno mislim da je kovid dopro do nas na više različitih nivoa, ali sada mislim na sebe više nego bilo šta drugo“, obrazložio je Grigor Dimitrov.
Kei Nišikori je konstatovao da u olimpijskom selu treba da bude 10.000 ljudi, a ne stotinu njih i zato se pita da li su organizatori spremni za tako nešto.
Serena Vilijams ne želi da igra u Tokiju, ako ne bude mogla da povede svoju ćerku, a slično je i sa drugim takmičarima. Postavlja se pitanje kakve bi posledice imalo to da recimo stotinu ljudi bude pozitivno u selu i koliki problem to može da stvori.
Novak, iako svestan broja otkaza drugih igrača, kaže da ovakve Igre i nisu Igre ako situacija ostane ovakva.
„Igranje za Srbiju mi uvek ispuni srce najlepšim emocijama, uvek sam tu za svoju zemlju. Veliki mi je cilj da osvojim zlato. Neko bi mi rekao da je ovo velika prilika i da idem, jer su mnogi otkazali, ali uz sve ove restrikcije… Osvežiću se i doneti odluku u naredna tri, četiri dana“, kaže prvi reket sveta.
Slične razloge za otkazivanje odlaska na ovaj turnir navodi i Nik Kirjos, koji je paralelno sa Tokiom prijavio i učešće na turniru u Atlanti.
Ne dešava se često da se on u nečemu saglasi sa Đokovićem, koji bi odlaskom u Tokio mogao da se kocka i rizikuje povredu pred US Open, što mu je posle potencijalnog najsjajnijeg odličja zlatna šansa da osvoji „kalendarski slem“ i nastavi da pomera granice realnog u svetu profesionalnog tenisa.
BONUS VIDEO: Kad moraš da se pokloniš teniskom kralju – poraz Beretinija u finalu Vimbldona
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare