0
Mogla bi da usledi najveća revolucija u tenisu od 1990. godine. Možda čak i kada je uspostavljena profesionalna, open era, a možda...
ATP i WTA će se naći na najvećim iskušenjima u svojoj istoriji jer im je sada i monopol ugrožen. Kao što FIBA nema pod kontrolom svoj najveći klupski proizvod (Evroliga), tako bi i tenis mogao da ostane bez kontrole masters serije i grend slemova (koji su i danas na papiru nezavisni potpuno).
PROČITAJTE JOŠ
Sve ovo znači da bismo mogli da vidimo revoluciju kakva se ne pamti, a ujedno i da pogledamo najveći okršaj stare i nove škole u poslednjih nekoliko godina. Da sve bude još zanimljivije novac je još jednom u priči…
Četiri grend slem turnira i devet mastersa (uz jedan koji će naknadno biti formiran i igraće se u Saudijskoj Arabiji) su odlučili da se odmetnu i ozbiljno razmišljaju o ideji da preskoče ATP u hijerarhiji i uspostave sopstveni teniski eko-sistem. Ovu informaciju je prvi preneo Džon Verthajm, novinar „Sport ilustrejtida“, koji je poručio da ideja izgleda primamljivo i vrhunskim teniserima, ali i organizatorima.
Naime, četiri grend slema i devet mastersa bi formirali „Super tur“, a uz to bi se formirao još jedan masters (odbačeno bi bilo zauvek ime „Super nine“, kako su se ranije mastersi nazivali) koji bi se igrao u Rijadu. Svi ostali manji turniri (iz serije 250, 500 i čelendžeri) bi ostali u vlasništvu ATP, ali bi se njihov značaj dodatno smanjio.
Svih 14 pomenutih turnira su u vlasništvu pojedinaca, menadžerskih agencija ili nacionalnih federacija, pa bi teorijski ovo moglo da se izvede. Uz to bi ATP ostao sa samo jednim turnirom na kom bi se takmičili najbolji igrači sveta – Završni masters u Torinu.
Igrači su nezadovoljni visinom premija koje dobijaju, jer je to samo 10 odsto od zarade turnira, a ujedno su ogorčeni i zbog toga što korišćenje loptica nije unificirano (barem za deo sezone, australijska i američka turneja, o čemu je govorio i Karlos Alkaraz), te zbog toga što je kalendar preopterećen, jer je ovo jedini sport u kom sezona traje 11 meseci. Sve ovo znači da su povrede nikada češće i odsustva nikada duža.
Ukoliko se ostvari projekat „Super tura“, od toga će profitirati najboljih igrači sveta (oni u top 100), jer će premije biti značajno povećane, a mediji bi imali apsolutni fokus na ovim turnirima. Ženski tenis bi trebalo da isprati ovu promenu.
„Super tur“ bi imao jedinstvena pravila koja bi se primenjivala na svim turnirima, pa ne bismo mogli da vidimo da neki turnir radi nešto na sopstvenu ruku. Tako bi barem pitanje uslova bilo isto, pa ne bi bilo stalnih promena loptica. Upravo taj problem je gorući u svetu tenisa jer čak i Đoković trpi posledice zbog toga. Svi znaju koliko je na Junajted kupu imao problema sa zglobom desne ruke.
I tu dolazimo do ključnog faktora u čitavoj priči, a to je Saudijska Arabija. Saudijci već neko vreme pokušavaju da dođu do mastersa, a kako nisu uspeli da kupe licencu (od Majamija ili Madrida, koji su se najčešće pominjali), odlučili su da izmene sport iz korena. Rijad je rešen da dobije masters nakon što je Džeda uspela da se izbori za „Next Gen“ turnir, na kom se takmičio i Hamad Međedović.
Ideja je da se masters u ovom gradu održava već od 2025. godine, a iako ova priča i dalje nije blizu realizacije, ne bi bilo preveliko iznenađenje da se na kraju i ostvari. I tu se nalazi još jedan problem, a to je da bi igrači koji su rangirani van top 100 bili dodatno marginalizovani i o njima bi se pisalo još manje.
Uz to imamo i problem da li će ATP odlučiti da rangira poene osvojene na „Super turu“ ukoliko ovaj slučaj eskalira. Ipak, ovo je samo početna primesa, pa bi trebalo sačekati da vidimo da li ćemo zaista imati potpuno novu organizaciju ili će se sve srediti možda samo dodavanjem dodatnog mastersa…
ATP je pokušao da malo amortizuje ovu ideju dodatnim premijama (o čemu će biti dalje reči), ali i promenom sistema bodovanja. Ipak, teško je odbiti ogroman broj miliona koji bi se slio na račun pojedinaca, a nema dileme da će svaki turnir raditi ono što smatra da mu je u interesu, ali posle dogovora iza zatvorenih vrata sa ostalima.
Povratak Rafaela Nadala je praktično stavio na jednu stranu veterane, a na drugu mlade lavove. Nadal i Đoković će ove godine još jednom pokušati da odbiju napade Janika Sinera i Karlosa Alkaraza. Prva predviđanja navode da će mladi Španac i Italijan osvojiti po jedan grend slem u sezoni, a jedini problem je što im se to predviđa na terenu gde su godinama dominirali upravo igrači koji zajedno imaju 46 grend slem titula.
I teško je sada predvideti da li će Rafael Nadal uspeti da osvoji još jedan grend slem u karijeri, najkonkurentniji će biti na Rolan Garosu. Ili će i taj trofej u vitrinu dodati Karlos Alkaraz. Teško je videti da će Janik Siner preskočiti Đokovića na travi, ali to i dalje nije nemoguće.
Da neko pred vas stavi ove četiri opcije, koja bi vam bila najrealnija? Alkaraz osvaja novi grend slem, Siner postaje grend slem šampion, Nadal podiže trofej na Rolan Garosu, Đoković osvaja tri i više grend slem titula. Teško, zar ne? Upravo zbog toga će sezona biti izuzetno neizvesna jer može da pokaže da je „Velika trojka“ i sa toliko godina više od rivala i dalje dominantna ili da je došlo do novih struja u svetu tenisa. Moguće je tu videti eksploziju i drugih igrača ili potpuno samouništenje bivših velikana (tu je najveća enigma Stefanos Cicipas).
Australijan open bi mogao da postavi ton čitave sezone jer će Siner morati da se nosi sa bremenom favorita nakon što je konačno prošle godine probio barijeru zvanu četvrtfinale grend slema. Šta ukoliko Alkaraz sada zablista u Melburnu nakon što prošle godine nije igrao? Ta četvorka će nositi tenis sledeće godine i verovatno deliti između sebe najveći broj trofeja. Uz to nikada ne bi trebalo otpisati Aleksandera Zvereva, Holgera Runea, Danila Medvedeva, pa donekle i Kaspera Ruda, Bena Šeltona ili Huberta Hurkača. Šta ako ovo bude sezona Sebastijana Korde? To dugo trajanje velikih šampiona učinio je da imamo strašan kvalitet na vrhu i da niko do kraja ne može da predvidi šta će se desiti. Tenis bolju stvar nije mogao ni da zamisli.
Nikada više novca i nikada više priče o novcu. Grend slem turniri iz godine u godinu objavljuju rekordne nagrade, najveći ikada ukupni fond, pa čak i najviše novca za prvo mesto.
ATP je morao da ponudi dodatni novac svima koji su uključeni u teniski ekosistem kako bi se odupreo Super turu. Da li će se to i desiti je veliko pitanje, ali je činjenica da su igrači ove godine dobili 50 miliona dolara više nego prethodne godine. Panika u ATP je opipljiva jer bi formiranje Super tura potpuno neutralisalo značaj ATP na najvišem nivou.
Čak 37,5 miliona dolara dodatnih je pronađeno u odnosu na prošlu godinu, te još 12,2 kroz sistem „OneVision“. Taj novac je dobijen u skladu sa rezultatima na masters turnirima prvenstveno, ali i na osnovu rangiranja na listi najboljih.
Upravo to je bio najčešći način na koji se gasio požar jer nije tajna da su igrači nezadovoljni što dele profit sa turnirima 50-50 odsto.
To se mnogima ne dopada, pa pokušavaju da promene načine finansiranja kako bi igrači dobili više. Svesni su svi da bez igrača nema ni ovog sporta, pa sada više nego ikada pre pokušavaju da im udovolje.
Upravo zbog toga ATP ne sme sebi da dozvoli da ostane bez potpune kontrole i sigurno je da će najaviti još različitih sistema bi igrači zaradili neuporedivo više.
BONUS VIDEO Godina u kojoj je Novak Đoković obarao rekorde
