Crno i belo. Šta kada dobijete sivu? Vatra i voda. Šta kada su i sluge i gospodari? Samsonova kosa i Ahilova peta. Sve je ovo trenutno spakovano u izdanju Novaka Đokovića, sa jednim izuzetkom - nijedan teniser na svetu nema manje mana ili ih ne skriva bolje.
Kada su se kompjuteri pojavili mnogima je bilo teško da počnu da ih koriste u svakodnevnom radu. Okrenite se oko sebe, koliko ljudi sa kojima radite kuca kažiprstima kao na kucaćoj mašini. Kada se pojavio internet bilo je mnogo onih koji nisu želeli da mu veruju, pa su uporno vrteli enciklopedije (što je i danas dobro, ali kao dodatna provera).
PROČITAJTE JOŠ
Kada su se pojavili bankomati… Pa, u slučaju srpskih penzionera oni predstavljaju samo ukras u izlogu, barem ako je sudeći po gužvama svakog dana kada se isplaćuje penzija. Možete tako nabrojiti hiljadu stvari koje su se promenile i promenile našu ustaljenu rutinu iz korena, neki su se privikli (verovatno uz nezaobilazno kukanje i nostalgiju na „srećna vremena), neki su odlučili da je vreme za promenu, a neki su prosto „progledali“.
I kakve sada to veze ima sa Đokovićem? Možda tenis nije doživeo mnogo promena od kada je nastao, zapravo čitavih 60 godina nije promenjeno nijedno pravilo donedavno, ali se i te kako promenio.
Tenis nije isti kao pre 10 godina, nije isti ni pre 20, a u odnosu na ono što se igralo pre 40 godina izgleda ponekad neuporedivo. Obuhvatam tu ne samo igru koja je taktički prosto eksplodirala od kada svi igrači mogu da prate statistiku (čak i uživo u toku meča tokom ATP kupa), ali i od kada više nije bilo nepoznanica i od kada je internet prespojio svet u jedno globalno selo.
Đoković traje u tenisu već punih 20 godina, a od njegovog početka je tenis potpuno drugačiji. Menjali su se rivali, menjale su se podloge, gasili čak i neki turniri (šta to beše super nine u Hamburgu?), menjali su se uslovi za igru. Loptice su po mišljenju tenisera postajale sve gore, reketi sve napredniji, a igra je došla do potpuno novog nivoa u zlatnog eri „Velike trojke“.
Sada u ovoj fazi karijere Đoković ima novi izazov. Njegova dugovečnost je istovremeno i neverovatni blagoslov i prokletstvo. U proseku je mlađi od svakog igrača sa kojima igra oko 10 godina. Doduše, na Vimbldonu je igrao protiv Stana Vavrinke koji iako dve godine stariji i dalje igra na izuzetno visokom nivou.
Razlika između njih dvojice je što Novak i sa 36 godina želi da osvaja turnire, želi da bude najbolji na svetu, a Vavrinki je sasvim u redu da dobije po nekoliko mečeva na turnirima.
I to Novakovo prokletstvo se vidi u tome da neprestano igra sa novim igračima. Na 20 od poslednjeg 21 turnira je po prvi put igrao sa makar jednim igračem. Zapravo je samo na mastersu u Sinsinatiju igrao sa rivalima sa kojima je igrao ranije, uostalom tu je i apsolutni svetski rekord u istoriji tenisa jer je Gaela Monfisa dobio 19 puta i nema nijedan poraz.
U prvom kolu je prvi put igrao protiv Aleksandra Milera, u drugom prvi put protiv Bernabea Zapate Miraljesa, protiv Lasla Đerea je igrao drugi put (nakon čuvenog okršaja u Beogradu), baš kao i protiv Borne Goja. Sa takvim izazovima se nije sretao ni Rodžer Federer iako je igrao toliko dugo. Prosto odjednom je došlo do izvesnog zatišja u tenisu kada je Top 10 ekipa bila toliko jača od ostalih, a Top 3 priča za sebe.
Koliko prvih puta i to ne čudi kada su oni počinjali da treniraju tenis kada je Novak već imao grend slem titulu. To predstavlja poseban izazov za Novaka jer je poznato da sam voli da priprema mečeve. On napravi preliminarnu analizu, a onda sa Goranom Ivaniševićem radi na detaljima. Trener je tu da usmeri na jednu ili drugi stvar više, ali i ovde sve polazi od srpskog asa. To su oni detalji o kojima vam javljam svakodnevno kada se nađu na treningu.
Đoković je uvek govorio da mu to predstavlja najbolji način da se pripremi jer onda uspeva da uhvati način na koji igrač razmišlja. Za sebe govori često da je student teniske istorije i da voli da uči o onome kako je to izgledalo ranije. To mu je omogućilo da pokaže neverovatnu moć evolucije tokom godina i da se prilagodi svakoj novoj stvari koja se pojavi ispred njega.
Novak upravo to ističe kao svoj najveći kvalitet i stalno insistira na tome da je neophodno da radi na sebe i da se sve oko njega nalazi u balansu. Kada god jedna stvar nedostaje to nije onaj Novak.
Onaj Novak zbog kog i Karlos Alkaraz „uštipa“ jedan ili dva sata spavanja, a onda legne uveren da će doći do preokreta.
„Gledao sam samo prva dva seta, onda sam otišao u krevet. Ali, kada sam otišao, mislio sam da će se Novak vratiti, to je sigurno. Još jednom je pokazao da je jedan od najboljih u istoriji“, rekao je Alkaraz.
Dobro poznaje i statističke podatke.
„Mislim da je to bio šest ili sedmi put da se vrati posle 0:2 u setovima. To je ludo. Imati 36 godina i raditi stvari kao neko sa 20 je neverovatno. Morate to da priznate, to je nešto čemu se divim“, nije skrivao oduševljenje Španac.
Ipak, ta prilagodljivost je zapravo isto ono što se vidi i na njegovom telu.
Fleksibilnost na teren i van njega, prilagođavanje na sve izazove koje mu život stavlja (poput brojnih sitnih povredica sa kojima mora da se nosi, ograničenja tela, novi načini oporavka).
Istovremeno niko u istoriji tenisa nije više radio na prevenciji povreda i neželjenih stvari od Đokovića. Ostali igrači izađu iz prevoza turnira, uskoče u svlačionicu, presvuku se i odu na trening. Posle toga krenu polako kući na odmor.
Đoković se pojavi na kompleksu najmanje četiri sata pre meča, vrlo često i daleko pre toga. Pažljivo se isteže, zagreje, radi malo u teretani, sa rastegljivim trakama, a onda malo skoči na biciklu.
Kada proceni da je to dosta ode odradi trening, a onda polako spušta broj otkucaja srca na biciklu. I tako iz dana u dan čitavih 20 godina, sa manjim ili većim optrećenjem. Ponekad i više puta dnevno kada su u toku pripreme.
Kada tako pazite na svaki detalj koji uključuje i ishranu (koju je takođe morao da prilagodi u toku karijeri potrebama svog tela) nije ni čudo što ponekad izgledate kao mašina na terenu. Ipak, mi vidimo samo vrh ledenog brega, a ono što se krije ispod vode… Pa, možda nekada saznamo još toga u knjizi o Đokoviću ili dokumentarnom filmu koji se toliko dugo najavljuje.
Do tada neka Novak snima nove scene, menjaju se ostali glumci i statisti, ali „Novak šou“ je i dalje neuništiv. Traje duže i odjekuje jače nego mnoge kultne serije. I kraj se ni ne nazire.
Đoković je zadao domaći zadatak koji bi uskoro mogao da postane toliko neuhvatljiv, da će u tenisu postati Novakov posao. Slično kao Sizifov, samo bi trebalo stići ono što je uradio Đoković.
Ako se to, zapravo, ikada i desi.
BONUS VIDEO Novak Đoković demolirao Milera za prolaz u drugu rundu US Open
