Đoković se prisetio mnogih priča iz prošlosti, ali je jedna privukla posebnu pažnju.
Najbolji srpski teniser je govorio o detaljima iz detinjstva. Iako je mnogo toga zapravo poznato, ipak sa vremena na vreme uspeva da iznenadi sve novim detaljima.
PROČITAJTE JOŠ
Kopaonik ima zaista mistično mesto u njegovom odrastanju, ali i životu uopšte.
„Kopaonik je moj Olimp. Tamo sam naučio da skijam. Čak je i moj otac upoznao majku na stazi. Kako bi je zaveo, namerno je pao ispred mame i kao instruktor skijanja ponudio joj svoje usluge. Posle deset meseci sam se rodio, a šest meseci nakon toga su se venčali“, počeo je priČu Đoković.
Upravo je na ovoj planini i prvi put video tenis, a Jelena Genčić je uspela da ga usmeri u pravom smeru.
„Sa četiri godine sam stajao kod jedne ograde na Kopu i radoznalo posmatrao Jelenu Genčić kako igra tenis. Imao sam sreću da me spazi. Doduše, bio sam i jedini klinac koji se vešao kao majmun po žici. To leto sam trenirao sa njom. Prvo sam naučio da igram tenis, pa tek onda da čitam i pišem. Kada sam imao šest godina, Jelena je rekla mojim roditeljima da ću biti najbolji na svetu“, ispričao je Đoković u emisiji „TV lica… Kao sav normalan svet“.
Ponovio je i ono što smo čuli nekoliko puta do sada.
„Postavio sam sebi visoke ciljeve, a to je da osvojim Vimbldon i budem najbolji na svetu. U svojoj sobi sam improvizovao vimbldonski trofej, dizao ga i govorio da sam šampion i broj jedan. “
Ali i priču koje nismo imali priliku da čujemo toliko često.
„U prvom meču sam pobedio posle taj-brejka 10:8. Bio sam veoma iscrpljen. Majka me je zagrlila, a meni su suze potekle. Sledećeg dana sam izgubio od Viktora Troickog sa 9:0. Ponovo sam zaplakao. Mnogo sam plakao kao dete! To najbolje zna mama.“
Pričao je o restoranu „Big bul“ koji su držali roditelji.
„Taj restoran je plaćao moja putovanja do 18. godine. Danju sam išao u školu, po podne trenirao tenis. Igrao sam se noću, jer sam jedino tad imao vremena“, prisetio se srpski as.
Podsetio se i tuče sa braćom o kojoj ranije nije govorio.
„Dobro su me lemali iako su mlađi od mene. Jednom sam se vratio s turnira u stan i osetio da mi njih dvojica nešto spremaju. Dočekali su me i pitali da se igramo. Odveli su me u sobu, Marko je počeo da me davi, a Đole me je zveknuo po glavi! Prasnuli su u smeh, a meni je lila krv iz nosa! Dok sam se osvestio, pobegli su u kupatilo i zaključali se. Uzeo sam hoklicu i sedeo, čekajući da izađu. Kada su otvorili vrata, dočekao sam ih i obavio „razgovor“ sa njima. Više se nismo tukli.“
Pojasnio je i teške momente koje je imao u inostranstvu, ali i kako je morao da se snalazi.
„Majka me je učila da perem čarape, jer nismo imali novca da kupimo veš-mašinu. Tokom turnira po Evropi nisam imao ni dva-tri evra da dam za žeton za pranje veša. Štedeli smo na sve strane. Jednom sam bio smešten u hotelu u Francuskoj, gde sam delio krevet s drugim teniserom. Lavabo je bio u spavaćoj sobi, a ne u toaletu. Tu smo prali veš, koji smo sušili po lampama, radijatorima, ali i po uličnim svetiljkama, jer je tamo bilo sunca. Okačimo čarape na banderu da bi nam se brže osušile! Jednom nam je policija došla na vrata i opomenula nas da ne smemo da kačimo stvari na uličnu rasvetu“, rekao je Đoković u emisiji „Da možda ne“.
BONUS VIDEO Najbolji poeni epskog rivalstva Đoković – Federer
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar