Tenis nije slučajno „beli sport“: Njima crtanje crta nije bilo vezano samo za teren

Ipak, Kirjos nije prvi teniser koji se našao u ovakvoj situaciji, priča o kokainu i drugim drogama na profesionalnom teniskom turu nije počela ni sa njim, ni sa modernim antidoping sistemom. Još početkom osamdesetih godina pojedini igrači otvoreno su govorili o tome da su narkotici prisutni među profesionalcima, u vreme kada je kontrola bila daleko od današnjih standarda.

Janik Noa – priča koja je potresla tenis još 1980.

Još 1980. godine Janik Noa, tada jedna od najvećih nada francuskog tenisa, izazvao je veliku pažnju izjavama o drogama na profesionalnom turu. U intervjuu za francuski časopis govorio je da pojedini igrači koriste heroin, kokain i amfetamine, dok je za sebe rekao da puši hašiš, ali da nije koristio druge droge. Posebno je problematična bila njegova tvrdnja da na turnirima praktično nije bilo doping kontrole i da su igrači znali kada će ona biti sprovedena.

Noa je kasnije ublažio svoje izjave i tvrdio da je bio mlad i da je bio pogrešno shvaćen. Ipak, već 1982. godine ponovo je govorio o tome da su teniseri tokom putovanja često izloženi ponudama droge. Tada je zajedno sa Amerikancem Melom Parselom tvrdio da je droga dostupna praktično svuda na turneji, ali su obojica negirala da je koriste ili da su videli najbolje igrače kako je uzimaju.

Vitas Gerulaitis – jedan od najvećih zavodnika teniskog sveta

Početkom osamdesetih u problem sa kokainom dospeo je i Vitas Gerulaitis, jedan od najpoznatijih tenisera tog vremena i bivši broj tri sveta. Američki tužioci su 1983. godine razmatrali mogućnost da protiv njega podignu optužnicu zbog umešanosti u trgovinu sintetičkim kokainom. Gerulaitis je negirao optužbe i tvrdio da nije učestvovao u poslu.

Gerulaitis je bio poznat po burnom životu van terena, a njegovo ime se često povezivalo sa njujorškim noćnim životom. Kokain je bio deo te scene, a njegov slučaj iz 1983. godine dodatno je pokazao koliko su droga i profesionalni tenis u tom periodu bili bliski.

Gerulaitis je 1994. godine pronađen mrtav u jednoj kući kući na Long Ajlendu. Imao je samo 40 godina. Iako se zbog njegove ranije povezanosti sa kokainom u prvi mah sumnjalo na drogu, istraga je pokazala da je umro od trovanja ugljen-monoksidom izazvanog neispravnim grejačem.

Njegova smrt takođe je postala deo mračne priče o jednom vremenu u kojem su tenis, noćni život, kokain i žurke često išli zajedno.

Morten Roneberg – teniser koji je optužio ceo tur

Godine 1986. još ozbiljnije tvrdnje stigle su od norveškog tenisera Mortena Roneberga. On je uhapšen na aerodromu u Oslu sa deset grama amfetamina, a potom je u razgovorima sa norveškim medijima tvrdio da je kokain veoma rasprostranjen među profesionalnim teniserima. Roneberg je čak tvrdio da su ga pojedini igrači držali u peškirima ili znojnicama kako bi im bio dostupan tokom mečeva.

Prema njegovim tvrdnjama, dileri su pratili tenisku turneju i igračima nudili drogu u različitim gradovima. Posebno je izdvojio švedske tenisere, tvrdeći da su oni bili izuzetak jer su uglavnom putovali sa iskusnim trenerima. Međutim, Ronebergove tvrdnje o drugim igračima nikada nisu predstavljene kao dokazani pojedinačni slučajevi i nekoliko igrača ih je javno odbacilo. Ipak, njegov slučaj je pokazao koliko je tema droge već tada bila prisutna u profesionalnom tenisu.

Zanimljivo je da je upravo u tom periodu tenis počeo ozbiljnije da uvodi antidoping kontrole. Krajem 1985. godine Profesionalni teniski savet usvojio je obavezno testiranje koje je trebalo da počne tokom sezone 1986, uključujući kontrole na kokain, heroin i amfetamine.

Mats Vilander i Karel Novaček – dva velika imena, jedan test

Skoro deceniju kasnije dogodio se jedan od najvećih kokainskih skandala u istoriji tenisa. Mats Vilander, bivši broj jedan sveta i osvajač sedam grend slem titula, i Karel Novaček bili su pozitivni na kokainnakon testiranja tokom Rolan Garosa 1995. godine. Obojica su u početku negirala da su koristila drogu i tvrdila da je procedura testiranja bila neispravna.

Slučaj se godinama razvlačio kroz žalbe i sudske postupke. Vilander i Novaček su na kraju povukli žalbe, nakon čega su 1997. dobili po tri meseca suspenzije, a morali su da vrate i nagradni novac osvojen u periodu nakon pozitivnog testa. Vilander je morao da vrati više od 289.000 dolara, dok je Novačeku oduzeto oko 185.000 dolara.

Martina Hingis – šampionka koja je zbog kokaina napustila tenis

Martina Hingis bila je jedna od najvećih zvezda ženskog tenisa kada je 2007. godine objavljeno da je bila pozitivna na kokain. Test je obavljen tokom Vimbldona, a Hingis je od početka negirala da je koristila drogu. Međutim, antidoping tribunal je zaključio da je počinila prekršaj i izrekao joj dvogodišnju suspenziju.

Hingis je tada objavila da se povlači iz profesionalnog tenisa, iako je insistirala na tome da nije kriva. Njena karijera, koja je već uključivala pet grend slem titula u singlu i status najmlađe broj jedan teniserke u istoriji, tako je doživela jedan od najdramatičnijih trenutaka. Kasnije se vratila tenisu, ali uglavnom u dublu, gde je ponovo osvajala najveće turnire.

Rišar Gaske – „kriv je poljubac“

Samo dve godine kasnije, na redu je bio Rišar Gaske. Francuz je 2009. godine bio pozitivan na kokain nakon uzorka uzetog u Majamiju, ali je njegova odbrana postala jedna od najneobičnijih u istoriji sporta. Gaske je tvrdio da drogu nije koristio, već da je kokain dospeo u njegov organizam nakon što se u noćnom klubu ljubio sa devojkom koja ga je koristila.

Prvobitno suspendovan, Gaske je slučaj odneo pred nezavisni tribunal, koji je zaključio da je kokain zaista mogao da dospe u njegov organizam nenamernom kontaminacijom. Količina pronađena u njegovom uzorku bila je veoma mala, a tribunal je prihvatio da nije imao nameru da koristi kokain kao drogu ili sredstvo za poboljšanje performansi. Gaske je zbog toga oslobođen i mogao je da se vrati takmičenjima.

Dan Evans – priznanje i godina suspenzije

Godine 2017. britanski teniser Dan Evans postao je sledeći poznati igrač koji je pao zbog kokaina. Evans je priznao da je koristio kokain, ali je naglasio da se to dogodilo u periodu kada nije bio na takmičenju. Tvrdio je da je ostatak droge potom držao u torbi u kojoj su se nalazili njegovi lekovi, zbog čega je došlo do kontaminacije.

Evans je dobio jednogodišnju suspenziju, uz određene olakšavajuće okolnosti koje su omogućile da kazna bude kraća od maksimalne. Posle odslužene kazne vratio se profesionalnom tenisu i napravio najbolji period karijere. Jedan takav slučaj ipak nije označio kraj njegove karijere.

Nik Kirjos – nastavak davno započetog trenda

A onda je 2026. godine došao Nik Kirjos. Australijanac je bio pozitivan na benzilekgonin, metabolit kokaina, nakon kontrole na turniru u Majorci, a ITIA je 4. avgusta uvela privremenu suspenziju. Kirjos je priznao prekršaj, rekao da je napravio „veliku grešku“ i prihvatio odgovornost za ono što se dogodilo.

Njegov slučaj je posebno zanimljiv zbog toga što je Kirjos godinama bio veoma glasan kada je govorio o dopingu u tenisu. Sada se sam našao u sistemu koji je često kritikovao, a konačna dužina njegove suspenzije tek treba da bude određena. U svakom slučaju, Kirjos nije otvorio novu stranicu u istoriji tenisa – samo je dodao svoje ime na spisak koji se proteže najmanje četiri decenije.

Od Jana Noe i njegovih izjava iz 1980. godine, preko Gerulaitisa, Roneberga, Vilandera i Novačeka, pa sve do Hingis, Gaskea, Evansa i danas Kirjosa, priča o kokainu očigledno nije nešto što je stiglo u tenis juče.

Tenis jeste „beli sport“.

Samo što je istorija pokazala da bela boja ponekad nije bila rezervisana samo za linije na terenu.