Novak Đoković će u petak završiti obavezni dvonedeljni karantin u Australiji i onda će konačno moći da napusti hotelsku sobu u Adelejdu. Pred njim je sada izazov sa kojim se još nije susreo tokom karijere.
Ne samo najbolji teniser sveta, već i sve kolege i koleginice u „belom sportu“ moraće ekspresno da nadoknade propušteno. Tokom dve nedelje u sobama su sasvim sigurno ostali bez takmičarske kondicije, a gotovo sav trud urađen tokom zimskih priprema bi mogao da bude prosut zbog striktnih zdravstvenih i bezbedonosnih protokola Vlade Australije.
PROČITAJTE JOŠ
Svi stranci po dolasku u Okeaniju moraju da budu striktno izolovani jer Australija od 15. septembra, od kada su mnoge od aktuelnih mera i stupile na snagu, beleži prosečno oko 20 pozitivnih slučajeva dnevno!
U pitanju je država sa 26 miliona stanovnika, dakle imaju manje od jednog slučaja na milion ljudi!
Otud i ne čudi što i svi strani državljani moraju da poštuju stroge mere i što Vlada nije odstupala od njih čak ni kada je Novak poslao spisak molbi/zahteva Kregu Tiliju, direktoru Australijan Opena i TS Australije.
Sve tačke ovog pisma su odbijene, a teniseri su ostali zaključani pod 24-časovnom prismotrom policije i drugih za to zaduženih lica.
Ljudi koji dolaze pod balkon Novaka čine mu vreme u karantinu barem malo lakšim, ali je istakao da mu nedostaje samo sloboda.
„Čudno je biti zaključan u sobi 14 dana, ali istovremeno, imali smo sreće u odnosu na igrače iz Melburna, jer imamo više sati koje možemo da provedemo napolju i na terenu“, rekao je Đoković.
I upravo tu dolazimo do onoga s početka, koliko god koraka da napravite u sobi, to ne može da se meri sa treninzima na betonu. Koliko god serija i ponavljanja da napravite, ne možete da dođete do željene kondicije.
Primera radi najduži meč u istoriji Australijan opena je odigrao Novak protiv Rafaela Nadala u finalu 2012. godine. Igrali su čak pet sati i 53 minuta i na kraju bukvalno nisu mogli da stoje na nogama od umora.
Zamislite šta bi se sada desilo da igrači nakon dve nedelje gotovo bolničkog mirovanja treba da se izlože ovakvom naporu.
Navikao je Novak na izazove, ali sa ovim se ni sam nije susreo u karijeri. Za 10 dana će kroz mečeve u ATP Kupu morati da se spremi za početak prvog grend slema u sezoni (8. februar).
Moraće da radi pakleno, ali i pametno kako bi formu savršeno tempirao. Povrh svega, u ovo doba godine u Australiji zna da bude pakleno vruće, ali se tokom februara očekuju temperature do 30 stepeni Celzijusove skale, doduše uz veliku vlažnost vazduha.
Nema sumnje da je njegov tim brižljivo isplanirao povratak na teren, ali treba biti veoma pažljiv u ovoj delikatnoj situaciji. Nismo videli da Novak objavljuje fotografiju sa treninga na terenu, ali jesmo različite video snimke na kojima je bilo evidentno da radi vežbe snage.
PROČITAJTE JOŠ
Ipak, postoji jedna stvar koja Novaku ide na ruku. Poslednjih godina smo videli da se srpski teniser trudi da skraćuje poene i brže završava mečeve. Bio je to plan za kasniji deo karijere, kada u veteranskim godinama neće moći da podnese gotovo nadljudske napore.
Upravo ovo bi mogla da bude velika prednost Srbina u odnosu na ostale igrače i biće zanimljivo pratiti da li će imati znatno više drop šot udaraca, izlazaka na mrežu i da li će ritern, njegov zaštitni znak, biti još agresivniji.
Svestan je Đoković situacije u kojoj se nalazi, a u nekoliko izjava je već napomenuo da jedva čeka slobodu (kakvu takvu) i petak. Već je otkrio šta planira da uradi tog jutra.
„Prva stvar koju ću uraditi u petak ujutru je da ću istrčati do parka i tamo ću da provedem bar sat vremena. Nedostaje mi da budem slobodan i da mogu da šetam okolo“, rekao je Đoković govoreći za radio emisiju „Mix 103,3“.
Već 29. januara ćemo na egzibicionom terenu videti kako izgledaju teniseri i teniserke nakon dve nedelje karantina, a svetski broj jedan će prvi meč u 2021. godini odigrati protiv Janika Sinera (petak, 3.30 po našem vremenu).
Od 2. februara ga očekuju izazovi u ATP Kupu, a onda i Australijan open. Jedan od psihički i fizički najtežih grend slem turnira bi mogao da postane po mnogo čemu istorijski, a ostaje nada da ćemo više pisati o pozitivnim stranama nego o problemima.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare