0
Znate ono kad dođe mart i već očekujete sunce, gotovo, prošla zima napokon i onda opet udari hladan talas? E otprilike tako se može opisati povratak Rodžera Federera.
Čekalo se i čekalo da se vidi kada će se vratiti na teren i zaigrati i kad se konačno vratio, još brže je opet morao da se povuče, pa njegovo „proleće“ još nije stiglo.
PROČITAJTE JOŠ:
Čekao se, s jedne strane da vidimo kako će igrati i sa druge, može li da ućari još poneku titulu.
U rasponu od 2003. do 2019. godine osvojio ih je na kilograme, tako da srebrninu može da prodaje i kao sekundarnu sirovinu i da od toga komotno živi.
Sa 103 titule realno, tako je. Verovatno za bar deset ili 20 njih ni ne zna kada ih je i gde osvojio dok ne stavi naočare i vidi godinu ispisanu sitnim slovima.
„Svi smo brojali dane do Federerovog povratka. Mislila sam da će igrati danas, a onda sam shvatila ‘o ne, još jedan dan ću morati da čekam'“, rekla je Belinda Benčić o povratku Švajcarca.
Sigurno su isto ovo pomislili i mnogi drugi sportisti, fanovi tenisa i ljubitelji Federerove igre. Dok je bio na vrhuncu, Švajcarcu zaista nije bilo premca i ravnog.
Čekanje dugo više od godinu dana završeno je Rodžerovim porazom od Nikoloza Basilašvilija u Dohi i izvesno je da će preskočiti i Dubai.
U Australiju nije hteo zbog karantina i razdvojenosti od porodice, u Dohu je došao sa velikim iščekivanjima i ona su ubrzo splasla.
Izgleda kao da Federer i dalje nije spreman, ali kao da je očajnički hteo da se vrati. Na stranu što je na treningu pred Dohu delovao zaista dobro i što je tamo pobedio Dena Evansa.
Jednostavno, nije isto kada se na teren vraća mladić od 25 godina posle povrede i kada to radi već zreo čovek od skoro 40 godina.
It’s been great to be back on the @atptour , loved every minute playing in Doha once again. ??
A big thank you to the best and loyal team that helped me get here. ??
I’ve decided it’s best to go back to training and as a result, I’ve decided to withdraw from Dubai next week. ?? pic.twitter.com/zp65Jt832n— Roger Federer (@rogerfederer) March 11, 2021
Basilašvili će svakako moći da priča svojim pokolenjima kako je nekad pobedio jednog od najvećih tenisera svih vremena, ali je pitanje šta je to Federeru bilo potrebno?
Naravno da mora da se nađe na terenu u takmičarskom ritmu i da odnekud mora da počne ako želi da se vrati, a jasno je da želi.
Njegovi motivi se u tom smislu ne poklapaju baš sa njegovim izjavama. Potpuno je legitimno da ne želi da ga recimo Novak Đoković prestigne po broju titula, to je apsolutno sportski.
Ali, zašto bi se onda to skrivalo i zabašurivalo pričama o tome kako Rodžeru više ne predstavlja problem ako ga neko prestigne.
Pre nekoliko meseci je dao nagoveštaj da mu zaista nije problem, kada je čestitao Rafaelu Nadalu što se izjednačio sa njim po broju grend slem titula.
Sada obojica imaju po 20. To je odjeknulo svuda u teniskom svetu, ali glasnih čestitki od Federera, kada ga je Đoković prestigao po broju nedelja na vrhu ATP liste nije bilo.
Novak je to učinio u ponedeljak osmog marta kada je započeo 311. nedelju na vrhu i nadmašio Rodžera. Nekoliko meseci ranije, jasno je istupio i rekao „hoću da ga prestignem“.
Bez skrivanja i nekog foliranja. To je uradio sada po broju nedelja, do kraja godine će probati da učini i po broju grend slem titula. I to je rekao jasno i glasno.
Rodžer se uvek trudi da odaje utisak opuštenog lika koji neformalno može da popriča sa svima i koji se prema teniserima postavlja kolegijalno.
Ovim preranim povratkom pokazao je da ipak u njemu i dalje ključa takmičarski duh i jedino je pitanje zašto ga jednostavno ne otkrije.
Izađeš, kažeš otvoreno „hoću da osvojim Olimpijske igre i da pojačam sebi argument za mesto najboljeg u istoriji“. A ne, „nisu mi toliko bitni rekordi, jer sam bio svestan da će neko pre ili kasnije moći da ih obori“.
To već ne deluje iskreno. Time se ruši mit jednog, nesumnjivo velikog šampiona kakav Švajcarac sigurno jeste.
U nedavnom razgovoru za portal Nova.rs Piter Bodo, iskusni novinar i pisac koji već 50 godina prati tenis, rekao je da se u slučaju Nadala, Federera i Đokovića pitanje najboljeg svodi na detalje i lične ukuse.
Federer je naveo da su mu cilj Olimpijske igre i da je sve sada podređeno tome. Taj trofej jeste za mnoge sportiste kruna njihove karijere.
Ali, u godini za nama se svi pitaju da li je nešto vrednije od zdravlja, zbog kog smo svi i zatvarani po karantinima svako malo.
Taj razvoj situacije je baš Federeru išao na ruku, kao i nedavne promene u bodovanju na ATP listi. Da lista prošle godine nije zamrzavana, pitanje je sa kog bi se mesta Švajcarac vratio tenisu i da li bi se uopšte vraćao.
Ovako, to ima priliku da izvede, ali bi bilo ok da onda jasno kaže šta mu je makar sporedni cilj. Jer, setimo se da se nije pretrgao ni da Đokoviću čestita na devetoj tituli u Australiji.
Nema ni potrebe, Đokoviću to nije bitno, niti mu pravi neku razliku u životu, možda ga samo hrani da ide još dalje i da uradi ono što Federer ne želi – da ga prestigne u svim statističkim parametrima.
Švajcarcu bi ostao možda još ukupan broj trofeja i to je to, vraćao se on „na silu“ da igra i pokuša da spreči to, ili ne. Od njega na pragu 40. godine malo šta zavisi i nemoguće je da mu to ne pada teško, ma šta pričao.
Preveliki je da bi to prolazilo tek tako pored njega. A proći će, jer je i njegovo vreme prošlo. Možda je vreme da to prihvati. A ako ne, onda bar da se vrati na teren kad bude potpuno spreman, jer ovako nema svrhe da ruši mit o sebi kao jednoj od najvećih legendi „belog sporta“.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
