Britanski teniser ima 37 godina, tokom duge karijere imao je mnogo operacija i ove sezone odlučio je da stavi tačku na sve što je uradio u profesionalnom tenisu.

Iako imamo primer Novaka Đokovića koji sa 37 godina i dalje dominira na najvećem nivou, jasno je da se te godine već uveliko mogu nazvati poznim igračkim, a Mari više nego zasluženo čeka penziju.

Kao profesionalac u singlu je odigrao preko 1.000 mečeva (skor 739-262, 73,8%), osvojio je 46 titula, od kojih su tri bile na grend slemovima (dve na Vimbldonu i jednu na US Openu). Bio je prvi na svetu, a takav uspeh prvi put je napravio u novembru 2016. godine, kada je pobedio Novaka Đokovića u finalu Završnog mastersa, te je tako oduševio sve Britance, čiji je bio apsolutni kralj tenisa, makar tokom ere u kojoj je nastupao.

Ne treba zaboraviti da je Mari osvojio i dva olimpijska zlata (2012, 2016), dok se u Londonu 2012. okitio i srebrom u miks dublu.

Sada, nakon mnogo operacija, bezbroj povreda i problema sa telom, Mari je odlučio da kaže zbogom tenisu, a Vimbldon mu se zahvalio na način kakav zaslužuje.

Odigrao je Endi 4. jula dubl meč u paru sa bratom Džejmijem, a bolji od njih bili su Hidžikata i Pirs sa 2:0 u setovima. Međutim, rezultat je bio u drugom planu, jer je posle tog duela Endiju upriličena posebna ceremonija, kojoj su prisustvovali velikani poput Đokovića, Džona Mekinroa, Martine Navratilove, Ige Švjontek... Prisutni su bili i njegova majka Džudi, koja mu je bila velika podrška tokom cele karijere, ali i supruga Kim Sirs, kao i Holger Rune, kolege iz Dejvis kup reprezentacije...

Pušten je i video koji je Mariju naterao suze na oči, a hiljade navijača ga je pozdravilo ovacijama i aplauzima, koji kao da nisu mogli da se zaustave. Za intervju sa Marijem dovedena je i posebna gošća – Su Barker, koja se nedavno penzionisala, a bila je živa legenda Vimbldona i prenosa mečeva.

Zanimljivo je i da Centralni teren Vimbldona nije bio domaćin meča prvog kola dubla još od 1995. godine, ali se sada zbog Endija sve promenilo - zaslužio je.

Trebalo je Mari da igra i u miks dublu sa Emom Radukanu, ali je njegova sunarodnica odlučila da se povuče i posveti se singlu, tako da Endiju ostaju verovatno još samo Olimpijske igre u Parizu, koje se igraju na šljaci, koja njemu nikako nije omiljena podloga.

Verovatno će posle Olimpijskih igara Mari odigrati još neki oproštajni meč, ali jasno je da sitno broji dane do penzije.

Zapostavljeni kralj tenisa

Ako se pitate zašto je Mari (ponekad) zapostavljen, odgovor se krije u Novaku, Rodžer i Rafi. Nekako se odomaćilo da se zbog njih koristi izraz "velika trojka", mada je realno Endi sa njima činio "veliku četvorku".

Istina je da su Đoković, Nadal i Federer osvojili mnogo više grend slem trofeja i više nego duplo više titula (svako od njih pojedinačno), ali Endi je takođe ostavio dubok trag u svetu tenisa i u nekim periodima bio praktično jedini koji može da im parira, uz povremene bljeskove Vavrinke, Del Potra...

Pored tri grend slem titule, Britanac ima i pet finala na Australijan openu, te po jedno finale na Rolan Garosu, Vimbldonu i US Openu.

Na prvom mestu ATP liste bio je 41 nedelju, što u konkrenciji trojice najboljih ikada, uopšte nije zanemarljivo.

Svako ko je ikada gledao Marija zna koliko je dobar bio na vrhuncu karijere, pogotovo na betonu i travi, ali ni na šljaci nije bio slab, daleko od toga.

Sigurno da Endi neće ostati upamćen kao jedan od najboljih ikada, ali i te kako treba da ga se sećamo kao velikog rivala najvećih u istoriji, ostvario je ozbiljne uspehe i osvajao najveće titule, a kad se sve sabere više meseci je bio i kralj svetskog tenisa.

Malo li je?!

Rivalstva sa Đokovićem, Nadalom i Federerom

Ubedljivo najviše mečeva Mari je odigrao sa Đokovićem - ukupno 36 (ne računa se jedna predaja). To je i razumljivo, jer su Novak i Endi rođeni iste godine, a Britanac je samo sedam dana stariji. Ipak, Srbin je u međusobnim duelima daleko uspešniji, pošto je slavio u 25 navrata, dok je Mari 11 puta bio pobednik.

Čak 19 puta sastajali su se u finalima, odigrali su 10 mečeva na grend slemovima, ali ostaje žal što je poslednji njihov duel bio 2017. godine u Dohi, kada je Novak pobedio sa 2:1 u setovima i osvojio titulu. Istina, trebalo je da se sastanu i 2022. na Mastersu u Madridu, ali je Britanac odustao pre meča zbog bolesti.

Teško je reći koji je njihov meč bio najbolji i najzanimljiviji, bilo ih je mnogo takvih, pa je najbolje da sami na Jutjubu ukucate njihova imena i pogledate neki spektakl.

Što se tiče rivalstva sa Nadalom, Endi je protiv njega odigrao 24 meča, a Rafa ima prednost u pobeda - 17:7. Poslednji put gledali smo ih 2016. godine u polufinalu Madrida, a sada su obojica na zalasku karijera.

Kada je reč o okršajima sa Federerom, bilo ih je 25 na velikoj sceni, a odnos u pobedama je 14-11 u korist Švajcarca. Sada već davne 2015. su se sastali poslednji put, a Federer je slavio sa 2:0 u polufinalu Sinsinatija.

Gladijator kakav se retko rađa

Mari je deo karijere igrao sa veštačkim kukom, prošao je kroz brojne povrede i operacije, a pred Vimbldon ove godine problem su mu pravila leđa, zbog kojih je i odustao od takmičenja u singlu.

Skoro da ne postoji deo tela koji Mari nije povređivao tokom karijere, ali uprkos svim problemima nije hteo da odustane. Uvek se vraćao, uvek je bio jači, uvek je pobeđivao u borbi sa samim sobom. Ni sada u penziju ne ide kao gubitnik, već kao gladijator i ratnik, koji treba da posluži svima kao primer i odgovor na pitanje šta upornost znači.

Kada pričamo o povredama ne možemo da izostavimo ni ono čuveno pitanje - šta bi bilo da ih nije bilo? Koliko bi zdravi Endi uzeo titula? Da li bi mogao da bude još konkurentniji u borbi sa Novakom, Rodžerom i Rafom? Koliko bi dugo bio na vrhuncu? Koliko bi još koraka napravio i koliko bi stepenica preskočio?

Iako na ova pitanja nikada nećemo dobiti pitanje, ovo što je učinio do sada i način na koji je to činio, svrstava Endija među teniske legende i njegova istrajnost i nesalomivost će se pamtiti i prepričavati.

Siguran sam da će Endi Mari i veštački kuk ostati nerazdvojna međusobna asocijacija za svakog ljubitelja "belog sporta".

Nikad nije prestao da bude prijatelj Novaku

Ako se može reći da Nadal i Federer nikada (tokom karijera) nisu baš u potpunosti simpatisali i prihvatali Novaka (a ni on njih), onda je sa Endijem totalno druga priča.

Iako su Britanci često poznati po tome što im Đoković nikako nije omiljen, Endi je sa srpskim teniserom uvek imao odličan odnos i komunikaciju.

Uvek je sa puno poštovanja pričao o Đokoviću, gotovo nikada nije imao neku diskutabilnu izjavu, a potvrda njihovog kvalitetnog odnosa bio je Novakovog dolazak na Endijev oproštajni meč na Vimbldonu.

U juniorskom periodu bili su protivnici, ali su zaigrali i zajedno u dublu, a zanimljivo je i da su se upoznali sa 11 godina i izgradili dve stvari: veliko rivalstvo i iskreno prijateljstvo.

Iako je tokom dugog niza godina njihov odnos i te kako mogao da se pokvari, to se nije desilo. I dan-danas sa puno poštovanja pričaju jedan o drugom, svaki njihov susret je poseban i vidi se da tu nema nikakve zle krvi, samo onoga što se zove zdravo rivalstvo, a možda će se i u penziji družiti, ko zna...

BONUS VIDEO