"Zaključala sam se i plakala četiri sata": Ana Ivanović nikada pre ovo nije ispričala, zbog jedne stvari joj se srušio svet

Ipak, sada, toliko godina nakon nekih događaja odlučila je da otvori dušu. Tako smo saznali koliko joj je mnogo značio tenis, ali i kako je bila centar jedne šire porodice.

"Porazi su za mene bili kraj sveta. Od malih nogu sam bila jedino unuče, kada sam igrala sa bakom igrice, pobeđivala sam uvek. Osvajala ili igrala finala tih turnira. Plakala sam četiri sata u svlačionici. Moj menadžer iz Švajcarske je došao na turnir u Bergamu, trebalo je da dobijem meč, izgubila sam i mislila sam da će odustati da me sponzoriše. Uplašila sam se, četiri sata sam bila zaključana u svlačionici i plakala, dok mama nije došla i rekla mi da je otišao u hotel, tek tad sam izašla", ispričala je Ana.

Za Novaka Đokovića je Jelena Genčić bila mentor i uzor, ali Ana nekog takvog nije imala.

"Slušala sam Noleta u tvojoj emisiji. Shvatila sam koliko mi je to nedostajalo u karijeri. Kada kažeš mentor. Porodica mi je bila najveća podrška, okružena sam bila ljubavlju. Ali, kada prelaziš u seniorske dane iz juniorskih, sve je drugačije. Nisam znala kako da se nosim sa porazom, jer sam rano imala dobre rezultate. Nisam imala nekoga da mi kaže da je to normalno, kada bih se vratila sada, to bih promenila, da imam bolju podršku tima oko sebe."

U tinejdžerskom periodu su njeni roditelji doneli odluku da će morati da prestane sa tenisom zbog nedostatka novca, ali onda se desilo nešto što je promenilo sve.

"Roditelji jesu prodali kuću i kupili stan da bi me podržavali, ali tada sam počela da igram veće turnire, imala sam sreće jer sam sa 12 godina išla... Sve se to dešava u godinu-dve dana. Turnir se zove 'Le petit as'. Srbija nas je vodila, išli smo kao tim, sa još dve devojke, ne sećam se da li je Nole bio sa nama tada. Roditelji nisu hteli da mi kažu, već da će posle turnira da mi kažu da nema više para, da moram da prestanem. izgubila sam prvo kolo singla, igrala sam dubl. Devojka koja je bila tu je igrala dosta bolje, ispred mene u Srbiji. Trener je došao i rekao da se pojavio sponzor i da mu se svidela jedna devojčica, ja sam nastavila da jedem, nisam očekivala da sam ja, jer sam ispala. Tražio je mene, zvali su me na selekcioni kamp, bilo je pet devojčica, birali su dve koje će da sponzorišu. Tako se to desilo, pozvali su me, došla sam par meseci kasnije u Švajcarsku, imali smo testove i fizičke i teniske i izabrali su mene. Počeli su da me sponzorišu, tako smo preživeli taj deo. Oni su bankrotirali za godinu i po dana. Mama i ja smo sa 14-15 godina otišli u Švajcarsku, spakovali se i tamo upoznali čoveka koji mi je bio menadžer u celoj karijeri."