12
Srbija nesumnjivo spada u zemlje u kojima je fudbal sport broj 1. Daleko ispred košarke, tenisa, vaterpola, rukometa, odbojke... Nažalost, u svim navedenim sportovima nacija se više radovala uspesima nego u najvažnijoj sporednoj stvari na svetu...
Fudbalska reprezentacija Srbije punih 20 godina juri odlazak na Evropsko prvenstvo, dok je u prethodnih 10 bila na dva Mundijala – u Južnoj Africi 2010. i Rusiji 2018. godine.
Upravo je Svetsko prvenstvo u Južnoj Africi donelo poslednji veliki skalp „orlova“ jednoj od najvećih i najboljih reprezentacija na planeti. Pala je Nemačka, golom Laneta Jovanovića 18. juna 2010. godine.
PROČITAJTE JOŠ
Frapantan je podatak da fudbaleri Srbije od tada do danas nisu pobedili top reprezentaciju, a nije da nisu imali prilike.
Prva se ukazala „orlovima“ posle nokauta „pancera“, takođe 2010. godine u Đenovi, ali im je ista oduzeta zbog divljanja navijača na „Marasiju“, kada je prethodno u autobusu napadnut golman Vladimir Stojković od strane navijača, jer su mu zamerili što je posle Crvene zvezde obukao dres Partizana.
Meč, koji 12. oktobra 2010 godine nije odigran, rešen je kasnije službenim rezultatom (3:0) u korist „azura“.
Imali su izabranici Vladimira Petrovića Pižona priliku za revanš Italijanima gotovo godinu dana kasnije na „Marakani“, ali je rezultat bio 1:1. Hladan tuš usledio je već u 1. minutu kada je Klaudio Markizio matirao Bojana Jorgačevića, da bi konačnih 1:1 postavio Branislav Ivanović golom u 26. minutu.
Iz kvalifikacione grupe za Evro 2012. u konkurenciji sa Italijom, Estonijom, Slovenijom, Severnom Irskom i Farskim ostrvima, Srbija je završila kao treća i nije otišla na završni turnir.
Siniša Mihajlović doveden je u aprilu 2012. godine na mesto selektora i „orlovi“ su počeli kvalifikacije za Mundijal u Brazilu. Prethodno su sa Mihom na čelu odigrali prijateljsku utakmicu sa Francuzima u kojoj su rutinski poraženi 2:0.
Prilika da se dobije top reprezentacija ponuđena je u dva meča sa Belgijom, s kojom smo bili u grupi. Oba puta „orlovi“ su pognute glave napuštali teren.
Prvi put na „Marakani“ 12. oktobra 2012. po strahovitom pljusku. Nizali su srpski reprezentativci prilike, nisu uspeli da matiraju Tiba Kurtou, u nekoliko navrata „đavolima“ je i stativa bila saveznik, da bi s druge strane, Benteke, De Brujne i Miraljas tresli mrežu Željka Brkića.
Malo više od šest meseci kasnije ukazala se idealna prilika Mihajlovićevoj četi da se revanšira rivalu za bolan poraz na svom terenu. Ipak, usledio je novi neuspeh. Kapitulirala je Srbija i u Briselu, samo što je ovoga puta poraz, bar rezultatski, bio prihvatljiviji – 2:1.
Tim Marka Vilmotsa poveo je poreko De Brujnea, prednost je duplirao Felaini, da bi konačnih 2:1 postavio Kolarov.
U grupi sa „orlovima“ našla se i reprezentacija Hrvatske. Ni s komšijama nikako nismo mogli da izađemo na kraj. Na „Maksimiru“ su Kolarov, Ivanović i drugovi izgubili 2:0, da bi na „Marakani“ 6. septembra 2013. godine odigrali meč bez pobednika 1:1.
Poveli su „vatreni“ preko Mandžukića u 53. minutu, a prednost je anulirao Aleksandar Mitrović. Bio je to prvi reprezentativni pogodak Mitrogola, posle toga ih je nanizao još čak 34, pa ga sada samo tri pogotka dele od izjednačavanja s rekordom Stjepana Bobeka, prvog na večnoj listi strelaca sa 38 golova.
Kako se Srbija nije plasirala na Mundijal u Brazilu, a Hrvati zapali u grupu s „kariokama“, izabrali su naravno „orlove“ za sparing partnere. Tu je takođe ukazana prilika da se uzme skalp jednoj od najboljih reprezentacija, ali ništa od toga.
Minimalan poraz. Ali, opet poraz! Ekipu je kao selektor predvodio Ljubinko Drulović, jedini gol na stadionu „Murumbi“ u Sao Paolu postigao je Fred.
Na red su stigle kvalifikacije za novo veliko takmičenje – Evropsko prvenstvo 2016. godine. Pompezno je doveden stanac za selektora – Dik Advokat. Upropastio nas je!
Francuska je bila domaćin pa se samim tim automatski plasirala, a pošto se našla sa Srbijom u grupi ti mečevi praktično nisu imali rezultatski značaj.
Ipak, ni to nije pomoglo Srbiji da slavi na stadionu u Humskoj. Izabranici Didijea Dešana pronašli su put do Stojkovićeve mreže već u 13. minutu, pogodio je Pol Pogba. Čekalo se na gol sve do 80. minuta, egzekutor je bio Aleksandar Kolarov.
„Orlovi“ nisu uspeli ni Dansku da pobede. U Humskoj su nas posle preokreta odučili od fudbala Eriksen, Bendtner i ekipa. Povela je Srbija golom Tošića, usledila je kanonada gostiju 1:3. Ubrzo je otišao i Advokat.
Portugal je bio jedna od top reprezentacija u kvalifikacionoj grupi Srbije, ali su „orlovi“ i protiv njih upisali dva poraza. U Lisabonu je 29. marta 2015. bilo 2:1 za Kristijana Ronalda i drugove, tada je našim timom komandovao Radovan Ćurčić.
U Kopenhagenu su 13. juna 2015. godine „orlovima“ ponovo skresana krila – rutinski trijumf Danske – 2:0. Pa novo odmeravanje snaga sa Portugalcima, i novi poraz rezultatom 2:1.
Očekivano, posle silnih neuspeha, jasno je da Kolarov, Ivanović, Matić i ostali nisu videli ni Evropsko prvenstvo u Francuskoj 2016. godine.
PROČITAJTE JOŠ
A, onda je naš nacionalni tim konačno dočekao svojih pet minuta. Srbija se pod komandom Slavoljuba Muslina plasirala na Mundijal u Rusiji.
Možda reprezentacija nije imala lepršavu igru, ali je dobijala bitne utakmice. U konkurenciji sa Republikom Irskom, Moldavijom, Austrijom i Velsom, završili su „orlovi“ kao prvi u grupi i izborili direktan plasman na Svetsko prvenstvo.
Prilika da se dobije jaka reprezentacija propuštena je u dvoboju sa Brazilom. Bio je to poslednji, odlučujući, treći meč Srbije u grupnoj fazi, posle pobede nad Kostarikom (1:0) i poraza od Švajcarske (2:1).
Titeova „mašinerija“ predvođena Nejmarom, Kutinjom, Žesusom i ostalim superstarovima nije imala problema sa Srbijom – 2:0. Bio je to ujedno i kraj „orlova“ u bratskoj zemlji Rusiji.
Nije se dugo čekalo na novu šansu „orlova“ da prirede čudo i iznenade neku od top rezentacija. Prijateljska utakmica sa Nemačkom na „Volfsburg areni“ 20. marta 2019. godine.
Odlično izdanje srpskog nacionalno tima, vođstvo na poluvremenu golom Luke Jovića, ali na kraju ponovo remi. Ne da se ta pobeda. Gorecka je u 69. minutu matirao Marka Dmitrovića za konačnih 1:1.
Usledile su kvalifikacije za Evropsko prvenstvo 2020. godine i novo odmeravanje snaga sa Portugalcima. U Lisabonu velikih 1:1, a onda debakl i raspad sistema iz susreta sa Ukrajinom.
U Lavovu su Krstajićevi izabranici primili čak pet golova – 5:0. Razbijena je zatim Litvanija 4:1, ali je Krstajiću serviran otkaz.
Stigao je Ljubiša Tumbaković, kojem je uvaljen „vruć krompir“, da pokuša da napravi čudo i kroz kvalifikacije odvede Srbiju na Evro. I prvi meč imao je protiv Portugala na „Marakani“, kada je Srbija praktično bila otpisana iz kvalifikacija da može do Evropskog prvenstva.
Okršaj s Ronaldom, tužno se završio. Pljuštala je kiša, a naši su baš baš pokisli – 2:4.
Bio je to poslednji pokušaj tužne Srbije da nokautira nekog od fudbalskih divova, prvi put još od davne 2010. godine i onog herojskog podviga na Svetskom prvenstvu u Južnoj Africi kada je golom Laneta Jovanovića pre 10 godina srušena moćna Nemačka.
U slučaju da „orlovi“ izbace Norvežane u polufinalu baraža, kasnije budu bolji od Škotske ili Izraela na „Marakani“, izboriće kartu za Evro, a tamo ih čekaju Englezi i Hrvati, pa bi konačno mogli da razbiju prokletsvo nepobedivosti velikih.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
