1
Veselin Vujović, legenda jugoslovenskog i srpskog rukometa, govorio je za Nova.rs o stanju u srpskom rukometu, svemu onome što nas očekuje, ali i Novaku Đokoviću, Nikoli Jokiću, Crvenoj zvezdi...
Kao čovek koji je pisao istoriju srpskog sporta kao možda i najbolji rukometaš sveta, Vujović je bio idealan sagovornik na temu dešavanja u ovom sportu, a počeli smo od poslednjeg velikog takmičenja koje su odigrale reprezentacije Srbije, Svetskog prvenstva za rukometašice:
„Ja sam lično nezadovoljan. Ne znam šta su ljudi koji vode naš rukomet i Bregar želeli da postignu. Pričalo se o nekom podmlađivanju…
Valjda bi te devojke trebalo da pokažu neki dodatni kvalitet sem borbenosti, a dovoljno je pogledati statistiku. Ne krivim njih jer one igraju za reprezentaciju, što je patriotski čin, ali ako imate devet kontri za celo prvenstvo, i svih devet protiv Čilea, a nijednu protiv neke ozbiljne reprezentacije… To je i više nego porazno, to se kosi sa svim pričama. Pa i pre odlaska na Svetsko prvenstvo se znalo da će naša reprezentacija proći u drugi krug. E ako je to bio cilj…“, rekao je Vujović na početku razgovora.
PROČITAJTE JOŠ...
Potom je nastavio:
„Od Piksijeve izjave pred Katar, najgore u istoriji domaćeg sporta, da „ne moramo ništa a možemo mnogo… Šta to znači? Može sad i Đerona da kaže „Nema veze ako ništa nismo napravili, a ako jesmo, eto, rekao sam“ i da ga ništa ne obavezuje. Mi smo takav narod koji voli prvake. Malo ćete čuti pravdanje da je neko bio dobar, borio se, bio mlad… Ne, naš narod voli prvake, drugi nisu važni.
Tako i naši sportisti moraju da se postave. Ako ideš tamo da budeš prvi, pa pogrešiš, bićeš treći. A ako ideš tamo da prođeš u drugi krug… Onda ćeš da budeš poslednji. Da bi postigao nešto bitno, moraš da postaviš visoke ciljeve, da se ne zadovoljavaš mrvicama. Mi smo mala zemlja, mali broj sportista, nama je veliki uspeh svaki plasman na neko takmičenje. A šta onda reći za neke zemlje poput Holandije, Islanda, koji postižu sjajne rezultate? To što si mala zemlja ne znači da bi svi trebalo da te mlate 10-15 razlike.“
Na pitanje šta očekuje od igrača reprezentacije Srbije i Tonija Đerone na predstojećem šampionatu, Vujović je istakao:
„Za razliku od drugih, Đerona je rekao da je ovo trenutak istine za sve što je radio. On je čovek iz rukometa, i kad dobijete period od četiri godine da radite, morate da postignete neki rezultat na velikom takmičenju. Ne govorim o sporadičnim uspesima, pobedama nad Francuskom i Norveškom u kvalifikacijama, već o nekom rezultatu na velikom takmičenju. Mislim da je veliki broj igrača iz Srbije sazreo, kako se meni čini, napravili su dobar ljudski blok, imaju dobru atmosferu, postoje svi preduslovi da naprave nešto dobro.“
Ipak, ne krije da bi želeo da vidi iskorak:
„Ali ja kao čovek koji je bio deo reprezentacije koja je osvajala zlata na svim mogućim takmičenjima, ja se ne zadovoljavam dobrim ambijentom. Bolje da niko ni sa kim ne razgovara, a da donesu medalju. A ne da se dobro slažu, okupe se, sve bude super… Kao nemojte ih opterećivati… Pa nije niko protiv njih. Svaki uspeh našeg rukometa uspeh je svih nas. Da bog da Đerona ostao na tom mestu još 10-15 godina osvajajući medalje, tada smo svi na dobitku. Ali imam osećaj da se mnogo više šanse daje njemu nego nekim drugim, našim trenerima.“
Upravo to je Vujović istakao kao jedan od problema ne samo rukometa, već srpskog sporta generalno:
„Jasno je da postoji problem. Ako nemamo kvalitetne igrače, kvalitetne lige… Kvalitetni igrači čine dobrog trenera, on napreduje. To je uzajaman proces koji je uvek prisutan. Mi nemamo kvalitetnu ligu, ni kvalitetno suđenje, ni kvalitetne trenere… Ako imaš kolegu koji radi vrhunski i pobeđuje te 10-15 razlike, nateraćeš sebe da radiš, da napreduješ, da ga stigneš, prestigneš… Znamo o čemu se sve priča, nekako smo uprljali sport. Menadžeri odvedu dete dok još ni školu nije završilo. Nije problem da neki vrhunski igrači iz Zvezde, Partizana, Vojvodine, ode u inostranstvo, to je tržište otvoreno, dešava se, i Francuzi idu u Englesku, Englezi u Nemačku… Nama je problem što i „rudari“ odoše, i oni na koje uvek može da se računa.“
Izneo je i konkretne primere nedostatka volje:
„Ja recimo na utakmicama Vardara i Zagreba, sa kojima sam igrao Ligu šampiona, nisam video trenera iz Srbije da me je zamolio da dođe da gleda moju ekipu, pa bar da se uvere, ako misle tako, da znaju više od mene. Dolazili su da gledaju Norvežani, Nemci, Japanac mi je bio, treneri iz Hrvatske, budu po mesec dana, gledaju treninge, iz Srbije niko. Ne mora kod mene, može kod Momira Ilića, recimo… Ima naših trenera koji ne trče brz centar, koji ne uvode golmana kad je igrač isključen… To su sve neke stvari koje pokazuju koliko mi zaostajemo. Mi smo naslednici te jugoslovenske škole rukometa, išlo se korak po korak, to je jedan spor proces. Druge zemlje su to uradile tako što su unajmile moderne inženjere, koji su im pomogli da preskoče „evoluciju“, ne idu kao majmuni, korak po korak, već to rade ekspresno. Cela Evropa je od nas učila, celu Evropu smo učili, a mi se plašimo da učimo od te Evrope koja nas je prestigla. Neverovatno.“
Na pitanje odakle ta odbojnost prema promenama, rekao je:
„Ne znam odakle odboj prema tim promenama. Ja sam prekratko bio u našem rukometu u poslednje vreme, ne znam šta se konkretno dešava. Nedostaje ozbiljna strategija, nama je potrebno da angažujemo ljude koji hoće da rade, ali i koji znaju. Nama recimo nedostaju visoki pivotmeni, desni bekovi… To neko mora da zaključi. Onda kažeš – reći ćemo profesorima fizičkog da dečake koji šutiraju levom rukom pošalju kod nekog trenera lokalnog kluba, pa se onda napravi kamp, i kroz par godina imate pet ili šest levorukih igrača visokog kvaliteta. I rešili ste problem. To bi trebalo da budu plan i strategija. Mi imamo mnogo talentovane dece, koja su samonikla. Znate ono kad idete stazom i vidite cvet ma lepši od svakog koji neki baštovan može da odgaji, kako raste iz kamena? Mi imamo takve dece, ali jedan je malo. Nama je potreban buket.“
Kada je u pitanju sam rezultat rukometaša, istakao je da neće biti lako, ali…
„Grupa u kojoj je Srbija je veoma zahtevna, nema zvučnih imena. Možemo da dobijemo sve, možemo da izgubimo od svih. Mađari mnogo ulažu u rukomet, imaju dobre klubove, igraju u Evropi, u najjačim takmičenjima, gde su respektabilni, i imaju dobru reprezentaciju. Island je atipična reprezentacija, oni su se oslonili na ono što njihovo podneblje daje, male i brze igrače, i stvorili su vrhunac. Imaju neverovatnu tranziciju, tehniku, neverovatno su brzi, i po meni su favoriti.
Srbija je sazrela, pokazali smo da možemo i da imamo jak odbrambeni blok, uz dva vrhunska golmana, imate igrače iz dobrih klubova, znači da smo u najužem krugu favorita za prvo mesto u grupi, i imate Crnu Goru koja je jaka taktička reprezentacija koja će protiv Srbije imati jak motiv, vratili su Vuka Borozana, što je impuls za same igrače. Imaju Branka Vujovića, jaka su reprezentacija takmičarska. Svaka utakmica će biti na nož, niko neće biti favorit. Ako prođemo grupu sa dva boda, biće teško. Ako prođemo sa četiri, možemo do olimpijskih kvalifikacija. Bez bodova – veoma teška priča.“
Zatim je red došao na Novaka Đokovića, a Vujović je ponovo govorio biranim rečima:
„Siguran sam da mnogo ljudi širom Srbije i sveta deli moje mišljenje da je Novak sigurno najbolji sportista Srbije svih vremena, a možda i sveta. To što on postiže, na kakav način, na svakom meču protiv ovih mladih poput Karlosa Alkaraza… Stalno se plašim da li će izdržati, a onda kad oni počnu da padaju on se diže, koji je on fenomen. Da li je to moguće, da može da izdrži takav pritisak psihološki, kada je veći deo sveta protiv njega? Da li je to jer je iz Srbije, jer nije hteo da se vakciniše, jer je nekima dosadio i žele nekog novog na toj poziciji…
Neverovatno je da ljudi pokazuju takvu netrpeljivost prema njemu, ali je još lepše kada mu se poklone upravo ti koji su to radili tokom meča. Dešava se da izgubi, nema svoj dan, pa se onda javljaju neki da ga kritikuju. Ja mislim da je on najveći Srbin posle Nikole Tesle, koji je uradio više od svih ambasadora zajedno. On je najveći ambasador naše zemlje.“
Slično je govorio i o Nikoli Jokiću:
„Jokić je fenomen, on je neverovatan. Gledam komentare, klipove… On sve ono što Amerikanci urade i vrište, Jokić to radi kao da igra sa nekim klincima u nekom Somboru. Stalno imam osećaj da ne može da izdrži, a onda krene u kontru i pretrči protivničkog plejmejkera. Onakav osećaj za kolektivnu igru, asistencije… Kad pogledate kakvih atleta ima u NBA, to su sve čudovišta, i on u svemu tome bude najbolji. Ja sam oduševljen. Ako ne ispratim neku utakmicu pogledam skraćeni deo njegovih asistencija, pogodaka… Stalno misliš da je van balansa, da ne može ništa, a on to lagano reši. Denver je bez njega smešan, on odlučuje, on komanduje, neverovatan je. Ne znam koji bi bili bez njega, a sa njim su najbolja ekipa lige. Pokazatelj da je kolektivnom sportu mozak iznad snage, mišića. Najbolji mogući pokazatelj.“
Nešto bleđi utisak ostavila je Crvena zvezda u fudbalu na Vujovića:
PROČITAJTE JOŠ..
„Ispratio sam sve to, ja kao Zvezdaš sam očekivao da može bolji rezultat da bude. Dolaskom Baraka Bahara i posle onoga protiv Fjorentine, kada su ih rasturili, a Fjorentina nije neka bezveze ekipa, ja sam rekao – konačno jedan iskorak u fudbalu. Nažalost, nije ispalo kako je trebalo. Pogotovo poraz od Partizana, bio je veoma bolan. Zato sam i mislio da mora da ode, a znate kako se treneri dele, na one koji su smenjeni i koji će da budu smenjeni. Iako ova godina nije dala rezultat u Ligi šampiona, sad bi trebalo fokusirati se na prvenstvo, osvojiti titulu, pa probati da popravite utisak naredne sezone.“
Sa druge strane, legenda rukometa je uverena da u Evroligi još ima vremena da se stvari promene:
„Liga je duga, Zvezda ima još šanse da se digne i pokaže kvalitet. Lome se koplja oko toga ko daje novac… Stojim iza toga da država mora da stoji iza tih projekata. Sa jednih Olimpijskih igara Francuska se vratila sa malim brojem medalja, pa je Fransoa Miteran pozvao predsednike svih saveza i pitao šta je potrebno da budu velesila, pa su svi dali plan i program. Danas imamo Francusku koja je velesila u brojnim sportovima. Daj bože da se više para troši na spot a manje na izbore, to znači da smo uređena država koja zna šta hoće.“
Prošlu godinu obeležila je Saudijska Arabija, a čuveni rukometaš dao je svoj sud o uplivu tamošnjeg novca:
„Neće to dugo trajati. Oni će imati jaku ligu, ali će brzo izgubiti interesovanje jer neće imati nikakvu korist od svojih sportista. Čim vide to prestaće da troše pare. Ja sam ubeđen da je ovo sad jedno ludilo… Znate kakvi su Arapi generalno? Ako si jeftin, nisi mu zanimljiv. On samo ceni skupe stvari – automobile, avione, jahte, igrače koji koštaju milijarde, ali se brzo i zasite. Sada su u tom ludilu, sede u VIP-ložama, pozovu Kristijana Ronalda na večeru… Videćemo koliko će sve to trajati.“
Za kraj, na red je došla Superliga kao projekat koji će uskoro biti evropska neminovnost:
„Mislim da je to neminovnost, jer neće ovi veliki da dele pare sa malima. Samo oni najkvalitetniji i finansijski najmoćniji neće moći da budu tu. U Evroligi postoje već pravila da morate da imate određenu dvoranu, blizinu aerodroma… Ko ne može to da ispoštuje, neće igrati tu ligu. Neće oni da puste da im sve uzima EHF, na primer, kad oni prave taj novac. Ja sam rekao da su za sport, da bi uspeo, najbitnije tri stvari – lova, keš i novac“, zaključio je Vujović.
BONUS VIDEO Hit snimak Novaka Đokovića
