Gradite stadione, dok vam medalje donose deca iz hladnih bazena

Rezultat je još impresivniji ako se uzme u obzir da od Tokija nismo uzeli ni jedno odličje na najvećim takmičenjima, a niko nas zbog toga nije svrstavao među favorite u Parizu.

Treći put zaredom "delfini" su se sa zlatom vratili u Beograd sa Igara i srpski navijači su ih kao bogove dočekali u glavnom gradu. Ipak, sa velikom dozom obazrivosti mora se slaviti ova zlatna medalja.

Veliki broj ljudi će reći da upravo ovo nije trenutak za pesimizam, ali uspeh u Parizu, nažalost, teško da je došao kao produkt sistemskog rada srpskog vaterpola.

A, i kako, kada veliki šampioni nemaju adekvatne uslove za rad i pripremu velikih takmičenja, što je zaista nedopustivo.

S obzirom da je vlast rešila da toliko uloži u fudbalske stadione, red bi bio i da trostruki olimpijski šampioni dobiju svoju novu bazu, bilo da je ona u Beogradu, Novom Sadu, Nišu...

Da ne govorimo o tome da VK Partizan, do pre nekoliko meseci, nije imao gde da trenira, jer je situacija sa bazenom na Banjici došla do toga da je bilo nemoguće raditi u hladnijem periodu u ledenoj vodi.

Ni u drugim srpskim klubovima nije situacija ništa bolja, dok u Beogradu postoje samo tri funkcionalna olimpijska bazena.

Upravo je to potrebno deci koja sanjaju da jednog dana kao i "delfini" osvoje zlato na Evropskom i Svetskom prvenstvu, pa i na Igrama.

Nije ulaganje u fudbalske stadione nešto što će pomoći mladim vaterpolistima da ostvare te snove, već nešto sasvim drugo.

Za izgradnju fudbalskog stadiona "Lagator" u Loznici potrošeno je oko 30 miliona evra, dok je za stadion "Dubočica" u Leskovcu izdvojeno 21.3 miliona evra.

Poslednji od "tri musketara", stadion u Zaječaru, koštao je čak 24 miliona evra. Da stvari budu još gore, tereni u Loznici i Zaječaru trenutno su u jako lošem stanju, iako su zvanično otvoreni na kraju 2023.

"Lagator" je stavljen van upotrebe zbog katastrofalno lošeg terena, jer u Loznici ne postoji ni minimum uslova za organizaciju fudbalskih utakmica.

S druge strane, stadion "Krlajevica" u Zaječaru, ispostavilo se, i dalje ne ispunjava uslove za igranje prvoligaškog fudbala.

Ukupno potrošenih više od 70 miliona evra na stadione koji će u narednom periodu "skupljati prašinu".

Ne može se zaboraviti ni Nacionalni stadion koji će biti izgrađen u Surčinu. Samo troškovi za njegovu izgradnju navedeni u budžetu za 2024. godinu premašuju 600 miliona evra.

Uporedimo novac koji je potrošen na dvoranu "Pariz akvatik centar" (188 miliona evra), u kojoj su Srbi osvojili zlato, i novac koji je potrošen na stadione u Srbiji, jasno je da razlika nije toliko ogromna.

Dvorana u Parizu jeste jedna od najboljih na svetu, ali za novac koji je potrošen na fudbalske stadione, mogu se izgraditi barem dva olimpijska bazena visokog kvaliteta.

Za izgradnju olimpijskog bazena u Herceg Novom planirano je da se potroši oko 20 miliona evra. Sadržao bi hiljadu gledalačkih mesta, garažu sa trista mesta, teretanu, svlačionice, pomoćni bazen...

Bazen u Futogu jedina je investicija koja je zaživela u Srbiji u poslednjih nekoliko godina, a on je tako postao tek treći zatvoreni olimpijski bazen u Srbiji.

Olimpijski šampioni su sigurno zaslužili više od ovoga i nadajmo se da će se ovo užasno stanje u Srbiji promeniti.

BONUS VIDEO Doček srpskih olimpijaca i balkon Skupštine grada