Svet bez sporta - šta ćemo sad?

Dogodiće se ovo ili ono, odložiće se ili otkazati takmičenje. Zasedaće čelnici UEFA, rešava se sudbina NBA, da li će biti lopte do kraja godine, čitaj sezone, jer svi koji žive za sport godine mere sezonama, ne kalendarski.Da li će biti održane Olimpijske igre u Tokiju? Ako i hoće, šta do tada? Utorak, taj 17. mart, treba da bude "dan D" i za fudbalska prvenstva, i za OI.Suočavamo se sa životom bez sporta, mi koji za sport živimo. Šta, bre, rade ljudi koji ne vole i ne prate sport, iako mi takvi i nisu baš najjasniji?Super je sve to, kafa na miru, reka, gledanje u sunce, knjiga, igrice, gledanje u plafon...Ali, šta da radim bez sporta? Ej, nema fudbala na TV, nema Premijer lige, nema krljanja u Kalču, nema košarke noću, nema šta je Jokić uradio, nema Zvezde i Partizana.Priznajem, sad bih gledao i tenis koji mi je inače "omiljen", pa ga svaki put rado prepustim kolegama kad god sam u prilici.Vikend bez sporta je prošao, došao je treći dan i već me hvata kriza. Gledamo stare snimke, kopamo po arhivi, prisećamo se sporta u doba bombradovanja '99. godine kada smo bili osnovci. Tada smo kao klinci igrali "kockice" (nožni tenis), tj. gledali starije kako igraju, trčali im po loptu i bili srećni kao malo dete, u pravom smislu tih reči, kada dobijemo prostor na tom terenu. Igrali smo i uveče pod uličnom rasvetom.Sada su neka druga vremena, ali bih bio isto tako srećan da imam sport. I ne samo ja, jer sport je uvek bio izlaz u nešto zdravo, dobro, lepo. Sport stvara idole.Sada nema prozivki sa prijateljima kako je 'olupan' njegov omiljeni tim, kako nemaju pojma, kako... Mnogo toga sada nema smisla, već je najbitnije zdravlje, odgovornost i samodisciplina, i zato će pasti i ta korona, pa makar golom u nadoknadi ili košem uz zvuk sirene.Do tada, Jutjub i "kopanje" po istoriji, jer bez sporta se, ipak, ne može, na bilo koji način.Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram