0
Od početka pandemije koronavirusa, ljubitelji sporta ostali su uskraćeni za mnogobrojne utakmice, takmičenja, prvenstva i sve otalo što prati jednu normalnu, solidnu, sportsku godinu. Međutim, razvojem interneta pojavilo se nešto što prkosi svim sportskim paradigmama, a ipak se sve češće i jasnije ubraja u kutiju - sport.
„Esport“ ili „Elektronski sport“, se najlakše može opisati kao takmičarsko igranje video igara, a koje se do sada najbrže razvijalo u Aziji, dok tokom proteklih godina, a pogotovo tokom proteklih meseci, uspon popularnosti dostiže svugde na planeti, pa i kod nas.
PROČITAJTE JOŠ
Najpopularnije igre koje se takmičarski igraju su strategija „League of Legends“, poznatija kao „LOL“, ili pucnjava „Counter Strike“, „Dota“, „FIFA“, „Call of Duty“, i slično. Lista ide u nedogled. „Esportom“ se uglavnom bave obični tinejdžeri kojima ovo postaje zvanična karijera, ali i mnogobrojni jutjuberi koji su svoju popularnost na platformi prvenstveno izgradili igrajući video igrice, pa sada neki od njih vode i dualnu karijeru.
O rastućoj popularnosti „Esporta“ dovoljno govori podatak da je finale svetskog „League of Legends“ prvenstva još 2017. godine doseglo gledanost od 60 miliona gledalaca, što je bilo dvostruko više od finalne serije NBA lige.
Nagradni fondovi za pobednike „Esport“ turnira već sada prelaze milionske iznose, a retke su svetske kompanije koje se do sada nisu uključile u novi talas sporta budućnosti, te nisu krenule da finansiraju turneje ili pojedinačne ekipe.
Uglavnom se prenosi putem internet platforme Tvič, koja je samo u 2020. godini imala više od petnaest miliona aktivnih kornisika na dnevnom nivou. Samo u martu ove godine, zbog pandemije koronavirusa, gledanost na platformi Tvič je dodatno porasla za dvanaest odsto.
Onima koji prate jutjubere i influensere, platforma je već poznata zbog brojnih domaćih, sada već popularnih lica, koja su svojevremeno koristila Tvič za promociju sopstvenih video snimaka i igranja igrica – poput Kike, ili Bake Praseta.
Osim što je „Esport“ na amaterskom i polu-profesionalnom nivou, već sada vrlo popularan širom sveta, naročito među mlađim generacijama, takođe se pokazao i kao vrlo prilagodljiv u novonastaloj situaciji.
On trenutno jedini zadovoljava sve norme socijalne izolacije i društveno odgovornog ponašanja, što ga još više čini primamljivijim i pristupačnijim mnogobrojnim korisnicima interneta na svim krajevima planete.
Dovoljno je imati kompjuter ili laptop, WiFi konekciju, kameru i mikrofon – zbog komunikacije sa drugim igračima iz svog ili protivničkog tima – i to je manje – više to.
Prema pojedinim navodima, „Esport“ industrija već sada vredi više desetina milijardi dolara, a cifra raste iz dana u dan.
Američki mediji govore o tome da bi „Esport“ uskoro mogao da se nađe i kao jedan od zvanično priznatih sportova na Olimpijskim igrama. Mnogi tradicionalisti negoduju ove tvrdnje, govoreći da postoje suštinske razlike između trčanja na terenu i igranja igrica, ali njihove reči ne vrede puno.
Južna Koreja, postala je prva država na svetu koja je već izjednačila status „Esporta“ i klasičnog sporta, a status profesionalnih „Esport“ igrača polako priznaje i rastući broj zemalja, uključujući SAD, Nemačku i Kinu.
