Preminuo je Marvin "čudesni“ Hagler, jedan od najboljih boksera srednje kategorije ikad.
PROČITAJTE JOŠ
Boksovao je od 1973. do 1987. godine u periodu koje mnogi smatraju poslednje zlatno doba boksa. Bio je deo velike četvorke srednje kategorije, „četiri kralja“ kako su ih mnogi zvali.
Bio je „kontragardaš“, protivnik protiv koga niko nije želeo da boksuje.
Haglerov meč sa Šuger Rej Leonardom na kraju karijere ostao je upamćen kao jedan od najkontroverznijih, zbog sudijske odluke da pobedu dodele Leonardu, što Hagler do kraja života nije mogao da prežali. Uputio je čak 792 udarca prema protivniku od kojih je 291 pogodilo metu, a popularni Šuger uzvratio je sa 629 od kojih je pogodio 306.
Ipak, jedan njegov meč ostaće posebno upamćen.
Bokserski okršaj između Marvina Haglera i Tomasa Hernsa ostao je u istoriji boksa upamćen pod imenom „rat“.
Ni organizatori tog kultnog meča nisu mogli da pronađu bolji naziv. Jer ono što se te večeri desilo u ringu, bio je rat do istrebljenja. Čista, nepatvorena mržnja.
Hagler je u meč sa Hernsom ušao, ne da ga pobedi, već da ga u potpunosti poništi. Borio se kao da je pitanje života ili smrti, kao da sutra ne postoji. I pobedio.
A ko su bili Marvin „Čudesni“ Hagler i Tomas „Atentator“ Herns i zašto je njihov duel bio toliko nabijen mržnjom?
„Crnac si iz Masačusetsa, kontragardaš si i znaš udarati – nikada nećeš uspeti“
Ove reči dobio je Hagler kao klinac od legendarnog Džoa Frejzera. Brokton, gradić u Masačusetsu bio je mesto gde je Marvin počeo svoju karijeru. U svetu boksa, gradić poznat po legendarnom Rokiju Marćanu, nije bio baš idealna sredina u kojoj će tamnoputi sportista da uspe, jer je krajem sedamdesetih Masačusets bio jedno od najvećih uporišta ideje „bele supremacije“.
Ipak, Hagler, koji je svoje ime Marvin Natanijel, promenio u Marvin Marveles (Čudesni) odlučio je da neće poslušati ničije mišljenje koje bi ga obeshrabrivalo.
Nije imao podršku Masačusetsa, mada se čini da je nije ni želeo. Treneri su govorili da je veliki talenat, ali sam Hagler posle treninga bi satima kući vežbao kombinacije. Ubrzo su došle titule i medalje, ali umesto odličja na grudima Hagler je želeo novac, a umesto u nacionalni tim odlučio je da pređe u profesionalce.
#related-news_0
Prvu borbu protiv iskusnog Vilijema Monroa, Hagler je tesno izgubio, ali ga je ubrzo u revanšu naučivši lekcije nokautirao u 12. rundi.
Ubrzo su sledile borba za borbom . U tim mečevima Hagler je tukao i dobijao žestoke batine. Ali je išao iz meča u meč, jer su Frejzerove reči, da će Hagler teško uspeti zbog stila borbe i činjenice da je crnac, značilo je da će morati da uđe mnogo puta u ring pre šanse da se bori za titulu. Ta borba je došla tek u 50. profesionalnom meču protiv Vita Antufuema.
Hagler je tukao i tukao svetskog šampiona u srednjoj kategoriji, ali je posle 15 rundi meč proglašen nerešenim. Bio je besan, ali je titulu dočekao desetak meseci kasnije, kada je Britanac Alan Minter koji je u međuvremenu preuzeo pojaseve, bio pregažen tokom tri runde.
Marvin je nastavio da urniše rivale, a jedini koji je uspeo da dočeka poraz na nogama, bio je veliki Roberto Duran. Ali uprkos seriji šampionskih pojaseva, Haglera niko nije naročito voleo.
Posle svega, usledio je meč sa Tomasom Hernsom.
Štreber iz grada boksa
Za razliku od Haglera, Herns je dolazio iz bokserskog grada. Detroit je iznedrio jednog od najvećih teškaša ikada, Džoa Luisa i možda najvećeg boksera svih vremena Šuger Rej Robinsona. Problem je bio u teretu očekivanja koji je nosio Detroit prema svim svojim sinovima.
Za razliku od Haglera, Herns je bi žgoljavi klinac koga su tukli i otimali jakne. Jednog dana rekao je da mu je dosta i otišao u bokserski klub, ali je već prvog dana završio sa slomljenim nosem. Ali ipak, nije odustao i sutra se vratio.
Herns je do kraja karijere uspeo da osvoji titule u više divizija i ušao u istoriju. Za razliku od Haglera, Herns je bio neko ko je nokautirao protivnike zahvaljujući čistoj veštini, a ne fizičkoj snazi.
Njegov nokaut protiv Roberta Durana bio je remek delo bokserske tehnike.
A onda je na red došao „Rat“
Da li je Hagler mrzeo Hernsa lično? Odgovor je prosto ne! Herns je samo bio projekcija Marvinove agresije, prilika da sve nepravde, sve greške, sva ostavljanja po strani uteletvori u nekome, nečemu što je mogao fizički da kazni. Herns je samo bio prilika da Hagler na nekoga sruči sav bes koji se godinama skupljao.
„Čudesni“ je tražio svoj veliki trenutak, priliku da zablista, da izađe iz senke u kojoj je bio. Period boksa koji je nazivan „četiri kralja“, Durana, Šuga Rej Leonarda, Hernsa i Haglera, četiri bokserska velikana, uvek bi u senci ostavljalo nesrećnog Marvina.
Hagler je tokom promotivne turneje koja je trajala dvadesetak dana uglavnom samo ćutao, namršten, besan pojavljujući se uvek u majici na kojoj je pisalo „rat“ i na pitanja bi samo kroz zube škgrutao.
„Rat, samo to mi je smo na umu“.
I pripreme za meč su bile specifične. Dok je trening kamp Hernsa bio ispunjen fotoreporterima, Hagler je svoj kamp potpuno izolovao, nazvao ga „zatvor“, i odlučio da do meča ne vidi nikoga.
Kako su se spremali za meč, tako su ušli i u ring. Herns je ušao uz pompu, do ringa ga je pratila čitava svita, sve je ličilo na spektakl. Hagler je sa druge strane došao samo u pratnji trenera, nakupljene mržnje koja se očitavala u svakoj pori njegovog lica.
Začuo se gong i „rat“ je počeo.
Hagler je poput razjarenog bika jurnuo prema Hernsu, koji je pokušao da ga eskivira, ali je samo nakon par sekundi završio nabijen na konopce. Sve taktike, tehnike, sve veštine pale su u vodu. Meč dvojice majstora i tehnički sjajnih boraca, pretvorio se u brutalno pesničenje, borbu do istrebljenja.
Više se nisu trudili da eskiviraju udarce, da se brane. Obojica su bacali projektile jedan prema drugom, bez trunke milosti. Iako su sudije podeljeno bodovale tu prvu rundu, činilo se da je Herns pretrpeo više štete. Delovalo je da se teže kreće, a razjareni Hagler nije prestajao, iako je i sam primio nekoliko žestokih udaraca.
Već na ulasku u treću rundu imali smo Hernsa sa slomljenom šakom i Haglera sa stravičnom rasekotinom koja je odjednom postala faktor koji je počeo ozbiljno da mu smeta do te mere da se razmišljalo da se prekine meč, ali su lekari dali zeleno svetlo, i kravi sukob je nastavljen.
I onda je usledio kraj.
Prednjim direktom, Hagler je protivnika naterao na povlačenje, a desnim direktom bacio na konopac. A onda je usledio završni udarac. Sav bes, frustracija stala je u taj jedan zamah, toliko snažan da je i samog Haglera izbacilo iz ravnoteže do te mere da je svojim telom zaustavio Hernsov pad u ponor.
Prazan pogled ka stropu Hernsa, nesvestan bilo čega oko sebe, dok ga član tima u naručju iznosi poput deteta.
„Rat“ je odjednom bio gotov.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar