Život često piše drame, ali retko kada ćete pročitati neverovatniju priču od sudbine malog Džordana iz Kambodže. Prošao je kroz neverovatna iskušenja, a njegov otac je postao ne samo uzor, već i mnogo više od toga.
PROČITAJTE JOŠ
Džeri Vindl je oduvek želeo da postane tata, ali dugo nije mogao da reši problem usvajanja. Onda je jednog dana, kada se najmanje nadao da će se na kraju ostvariti u ovoj ulozi, ugledao članak o životu siročića u Kambodži.
Amerikanac sa Floride je odmah shvatio da je ovo sudbinski bilo predodređeno da upravo ona naiđe na taj tekst. Uradio je sve kako bi kontaktirao ljude u Kambodži, a uskoro je dobio vesti koje su njegov život promenile iz korena.
Ipak, nije ovo priča o njemu, već o malom Džordanu koji je juna 2000. godine prvi put u mestu Phnom Penhu u Kambodži ugledao oca. Njegovi biološki roditelji su umrli, pa je bio smešten u sirotište.
Bio je ozbiljno mršav i imao je teške infekcije. Džeri se nije dvoumio, pa je uskoro sa Džordanom krenuo put Floride.
Ipak, stvari su se u SAD dodatno komplikovale. Džordan je imao mnogo zdravstvenih problema, bio je iscrpljen od borbe sa infekcijama, neuhranjen i teško je komunicirao sa ocem zbog jezičke barijere. Počeli su sa znakovnim jezikom, pre nego što se engleski odomaćio u njihovim razgovorima.
Koliko je bio u teškom stanju svedoči i što je sa dve godine imao samo sedam kilograma.
Džeri je svakodnevno strepeo da li će njegov sin preživeti i činio je sve što je mogao da patnje dečačića prestanu.
Ubrzo nakon što je ojačao i pobedi probleme, Džordan počinje da se bavi sportom. Skokovi u vodu su bili njegova nova strast.
„Srećan dan očeva tata. Uspeli smo. Konačno, uspeo sam da ti ti dam poklon za dan očeva za koji sam radio gotovo čitav život. Ali to nije impresivni deo. Impresivno je koliko si verovao u mene i ostao uz mene sve vreme. Takva vrsta podrške je potrebna svima. Ne možeš da uradiš sve sam. Ja definitivno nisam mogao. Još jednom volim te više od svega. Neka ti dan bude fantastičan matori“, napisao je Džordan na dan očeva pre nešto više od dva meseca.
Sa sedam godina je privukao pažnju Tima O’Brajena, koji je sin legendarnog trenera Rona.
Džordan je dobio poseban program, a uspesi su vrlo brzo počinjali da se ređaju kao na traci.
Uspeo je da se u surovoj konkurenciji SAD izbori sa olimpijsku vizu, nastupao je u Tokiju i iako je ostao bez medalje ispisao je istoriju. Postao je prvi skakač u vodu kambodžanskog porekla koji se takmičio na Olimpijskim igrama.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare