Creme de la creme, najbolje od najboljeg - moćnije od ovoga teško da ima: Spremite se za Ultimativno svetsko prvenstvo

Prvo izdanje „Ultimativnog svetskog prvenstva“ okupiće olimpijske šampione, svetske prvake, pobednike Dijamantske lige i najbolje rangirane atletičare sveta, a cilj Svetske atletike je da na jednom mestu dobije ono što je dugo nedostajalo – direktan obračun najboljih sa najboljima na kraju sezone.

U junu 2024. godine Svetska atletika donela je odluku da pokrene novo takmičenje koje će se održavati svake dve godine, po završetku Dijamantske lige. Prvo izdanje zakazano je za Budimpeštu, a na programu će biti 28 disciplina – 26 pojedinačnih i dve mešovite štafete. Na konačnoj startnoj listi nalazi se 381 atletičar iz 65 saveza.

Koncept je prilično jednostavan. Umesto da se na još jednom velikom takmičenju kroz kvalifikacije probija veliki broj atletičara, u Budimpeštu su pozvani oni koji su tokom prethodne dve godine osvajali najveće titule, pobednici Dijamantske lige i najbolji prema svetskim rang-listama. Tako će se, između ostalih, na istom mestu naći olimpijski šampioni iz Pariza, svetski prvaci iz Tokija i najbolji atletičari ovogodišnje sezone.

Zbog toga će i sam format biti drugačiji od onoga na šta smo navikli. U većini trka neće biti kvalifikacija, već će se takmičenje odmah otvoriti polufinalima, u kojima će nastupati po osam atletičara, a četvorica najboljih iz svake grupe izboriće finale. Na 1.500 i 5.000 metara nema polufinala, kao ni u štafetama, već se odmah trči za titulu. Sve discipline u skokovima i bacanjima takođe će biti direktna finala.

Poseban format imaće tehničke discipline. U skoku udalj, troskoku i bacanjima osam učesnika garantovano će imati po dva pokušaja, nakon čega će najboljih šest dobiti još jedan, a četvorica najboljih i četvrti pokušaj. Ideja je da se takmičenje ubrza i da svaki pokušaj ima veću težinu, umesto da publika satima čeka na rasplet velikog broja kvalifikacionih grupa.

Takmičenje će biti održano tokom tri večeri, od petka do nedelje, a gotovo svaka sesija biće ispunjena finalima. U petak su na programu, između ostalog, finale ženskog skoka uvis, muškog skoka s motkom, ženskog skoka udalj, muškog bacanja kladiva i muških 5.000 metara, dok će subota doneti finala na 100 metara u obe konkurencije, ženski 800 i 1.500 metara, muški skok udalj i žensko bacanje koplja. Nedelja je rezervisana za završnicu sa finalima na 200 i 400 metara, muškim 800 i 1.500 metara, ženskim 5.000, muškim skokom uvis, ženskim troskokom i muškim bacanjem koplja.

Među najvećim imenima biće Mondo Duplantis, koji je ove godine ponovo pomerio svetski rekord u skoku s motkom na 6,31 metar, olimpijski šampion u skoku udalj Miltiadis Tentoglu, Jakob Ingebrihtsen, Kejli Hodžkinson, Jaroslava Mahučih, Marileidi Paulino, Haruka Kitaguči, Teo Lafond i mnogi drugi olimpijski i svetski šampioni. Na konačnoj listi nalazi se 381 atletičar, što dovoljno govori o kvalitetu prvog izdanja.

Veliku pažnju privlači i nagradni fond. Svetska atletika je za premijerno izdanje obezbedila ukupno 10 miliona dolara, što je najveći nagradni fond ikada ponuđen na jednom atletskom takmičenju. Pobednik svake pojedinačne discipline zaradiće 150.000 dolara, drugoplasirani 75.000, a trećeplasirani 40.000. Za pobedu u mešovitim štafetama predviđeno je 80.000 dolara.

Ni nagrađivanje neće biti klasično. U Budimpešti neće biti medalja, već će pobednici disciplina dobijati posebne trofeje. Svi učesnici dobiće personalizovane narukvice, odnosno tokene, a upravo će ta narukvica postati deo trofeja ako atletičar osvoji svoju disciplinu. Svetska atletika je na taj način želela da nagrada bude jedinstvena i direktno povezana sa samim učesnikom.

Trofeji su napravljeni po posebnom dizajnu, koji predstavlja ideju „uklesavanja imena u istoriju“, dok će pobednici svoje nagrade preuzimati odmah pored borilišta. Svetska atletika je čitav koncept zamislila kao drugačiji način predstavljanja atletike, sa kraćim programom, većim brojem direktnih duela i naglaskom na najveće zvezde sporta.

U toj priči svoje mesto ima i Srbija, koja će u Budimpešti imati troje predstavnika – Angelinu Topić, Adrianu Vilagoš i Luku Boškovića.

Angelina Topić prva će na borilište. Srpska rekorderka u skoku uvis nastupiće u petak, a njeno finale zakazano je za 19.13. Topić ove godine ima najbolji rezultat od dva metra, a u Budimpeštu dolazi kao četvrtoplasirana na svetskoj rang-listi i bronzana sa Svetskog prvenstva u Tokiju. U konkurenciji će biti i olimpijska šampionka i svetska rekorderka Jaroslava Mahučih, kao i svetska šampionka Nikola Ojslagers.

Dan kasnije Srbiju će predstavljati dvojac u dve različite discipline. Adriana Vilagoš će od 18.13 učestvovati u finalu bacanja koplja, gde je očekuje osam takmičarki predvođenih olimpijskom šampionkom Harukom Kitaguči. U konkurenciji je i Kineskinja Jen Ciji, koja ove godine ima najbolji rezultat na svetu od 71,74 metra. Vilagoš će pokušati da se umeša u borbu za sam vrh u izuzetno jakoj konkurenciji.

U 19.44 počinje finale skoka udalj, u kojem će nastupiti Luka Bošković. Srpski reprezentativac ima lični rekord 8,33 metra ostvaren ove godine i nalazi se među osam učesnika, zajedno sa olimpijskim šampionom Miltiadisom Tentogluom, pobednikom Dijamantske lige Tajajem Gejlom, Simonom Ehamerom i Božidarom Sarabojukovim.

Za razliku od klasičnih svetskih prvenstava, ovde neće biti borbe za tri medalje, već samo jedan atletičar u svakoj disciplini odlazi sa titulom Ultimativnog šampiona. To je i osnovna ideja Svetske atletike – da se posle Olimpijskih igara, Svetskog prvenstva i Dijamantske lige na jednom mestu okupe najbolji i da se kroz direktne duele dobije još jedan odgovor na pitanje ko je najbolji u svojoj disciplini.

Da li će novo takmičenje zaista uspeti da se nametne kao jedan od najvažnijih datuma u atletskom kalendaru, biće poznato tek nakon prvog izdanja. Za sada je jasno da će Budimpešta tokom tri dana imati priliku da ugosti gotovo kompletan svetski vrh, uz tri srpska predstavnika koja će pokušati da se umešaju u borbu za prve titule Ultimativnih šampiona.