Košarkaš Budućnosti Danilo Nikolić vratiće se narednog vikenda protiv Zadra na teren posle šest meseci pauze i to je, bez dileme, sportska vest koja najviše može da raduje.

Krilni centar podgoričkog tima 8. septembra prošle godine kolabirao je na treningu, a pet dana kasnije uspešno je operisan u Istanbulu.

#related-news_0

U januaru je počeo da trenira individualno, nakon toga je na treningu doživeo lakšu povredu kolena, a onda je van terena bio zbog gripa.

„Osećam se odlično, najgore je iza mene. Imao sam veliku podršku prijatelja, kluba, porodice i svih ljudi sa Balkana. Prebrodio sam ovo na pravi način. Prvih mesec dana sam razmišljao da li ću uopšte moći da igram, iako su me svi ljudi uveravali da ću moći da nastavim sa košarkom. Prvih mesec dana bilo je teško, ali sada je sve iza mene, normalno mogu da nastavim da se bavim košarkom, da nastavim svoju karijeru“, izjavio je Nikolić, koji je konačno dobio priliku da radi ono što najviše voli.

Mnogi sportisti sa ovih prostora su se na sličan način izborili sa povredama ili bolestima, iako su strahovali za karijeru i pitali se da li će ikada više kročiti na teren – podsetićemo se nekoliko velikih povratničkih primera.

Milan Vilotić, nekadašnji igrač Crvene zvezde, posle jedne povrede je imao problem sa lošim srastanjem povređene kosti u predelu ramena.

Vremenom, prostor između dve kosti je počeo da se kalcifikuje, što je nakon određenog vremenskog perioda izazvalo i pojavu tumora. Krajem avgusta 2010. prvotimcu Crvene zvezde lekari su pronašli tumoroidno tkivo u desnom ramenu, zbog čega je podvrgnut operaciji u italijanskoj Bolonji.

Krajem januara 2011. dobio je potvrdu od doktora Marija Merkurija sa klinike „Ricoli“ iz Bolonje da je spreman za sve fizičke napore i da će i dalje moći profesionalno da se bavi fudbalom.

„Uradili su mi biopsiju na Banjici, ali za ovaj vid tumora ne sme da se radi biopsija. Tada je krenula trka sa vremenom. Morala je hitno da se uradi prava operacija, kako se tumor ne bi raširio, pošto je biopsija razbila čauru u kojoj se on nalazio. U tom trenutku se pojavljuje Dejan Stanković kome ja nikada neću moći dovoljno da se zahvalim. On je napravio kontakt i omogućio da za dve nedelje budem na operacionom stolu u Bolonji, kod najboljeg ortopeda na svetu, profesora Maria Merkurija. Urađene su dve operacije. Prva od pet sati, i sledeći dan druga, od dva i po sata. Posle operacija Profesor mi je rekao ‘Igraćeš ti meni fudbal i dalje’. U tom trenutku nisam razmišljao o fudbalu i nastavku karijere. Jedino mi je bilo bitno da ozdravim. Operacija je prošla odlično. Ja sam se oporavljao brže nego što se očekivalo. I već za četiri meseca sam bio u Italiji na kontroli, posle koje sam dobio dozvolu od Profesora Merkurija da mogu da nastavim da igram fudbal. Vratio sam se i igrao bolji fudbal nego pre toga. Najveći problem je bio da ubedim ljude u Zvezdi da sam spreman“, rekao je svojevremeno Vilotić za Vajs.

Košarkaš Filip Šepa pobedio je rak, a radi se o momku koji je kao 16-godišnjak osvojio evropsku bronzu sa Jugoslavijom 2006. godine.

Bio je veliki talenat, igrao je za Crvenu zvezdu, Radnički Kragujevac, Novi Sad, OKK Beograd, Zemun i brojne druge klubove, sada je sportski direktor Borca iz Zemuna.

Tokom 2012. otkriveno je da ima tumor na malom mozgu, oporavio se i brzo vratio profesionalnoj košarci, sa samo 22 godine suočio se sa najtežim trenucima karijere.

Kroz težu agoniju prošao je Rastko Šuljagić, momak koji je svojevremeno kao talentovani golman prešao iz Crvene zvezde u Štutgart.

Bio je na regularnom sistematskom pregledu u Dnjepropetrovsku, u kom je branio kao pozajmljeni igrač Štutgarta.

Otkriven mu je tumor veličine mobilnih telefona, usledile su hemoterapije i na VMA je pobedio opaku bolest.

Lečenje je trajalo oko 10 meseci, kroz šest ciklusa hemoterapije, koje su ga iscrpljivale.

Sve to prošao je sa samo 20 godina, postao je usput i primer mnogima koji su prolazili kroz slične probleme.

Branio je posle Štutgarta za Indđiju, Bačku, Rad, RAdnički Pirot, Javor, Žarkovo i Napredak.

Nenad Krstičić napravio je blistavu karijeru, iako je u samom začetku doživeo najveći strah.

U decembru 2008. nakon povrede kolena i operacije koja je usledila, počeli su da se javljaju bolovi u stomaku. Lekari u Srbiji, gde se nalazio tokom odmora, nisu mogli da ustanove razlog. Tek nakon poziva doktora italijanskog kluba otkriven je limfom, maligno oboljenje krvnih zrnaca. Lekari su mu davali još 48 sati života, ali je Krstičić na sreću terapijama i lečenjem uspeo da ozdravi.

Nakon dve godine pauze zbog bolesti, Krstičić je svoj debi dočekao na utakmici Lige Evrope, 16. decembra 2010. protiv Debrecina.

Nakon ispadanja Sampdorije u Seriju B, konačno je dobio šansu i u ligaškim utakmicama i odigrao 13 mečeva tokom sezone 2011/12, onda je postao standardan, dočekao je i prvenac u SEriji A, napustio je Sampdoriju 2016.

Igrao je za Alaves, pa je došao u Crvenu zvezdu i ostvario karijerne snove, vodio je ekipu u Ligu Evrope i Ligu šampiona, dobio je čak i reprezentativni poziv u pripremama Srbije za Svetsko prvenstvo u Rusiji.

BONUS VIDEO Navijanje navijača Zvezde: Srbi i Rusi braća zauvek

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook, Twitter, Instagram