Ima 15 godina i već je rekorderka Srbije, a pod zastavom Amerike može na Olimpijske igre

Vera je jedan od najboljih takmičara u 60 godina dugoj istoriji kluba u Čikagu, pošto je do sada oborila četrdesetak klupskih rekorda u 12 disciplina. Ova mlada plivačica je sa svega 14 i po godina oborila nacionalni rekord Srbije na 200 metara leđnim stilom. Njeno najbolje vreme u toj disciplini trenutno je 2:15:42, dok je 100 metara leđno isplivala za 1:04:00.Supertalentovana plivačica je za Nova.rs rekla da je imala sedam godina kada je počela rekreativno da pliva, sa osam je krenula sa redovnim treninzima, a sa devet godina sa takmičenjima.„Sada sam prvi razred srednje škole i nedeljno uglavnom imam osam do devet treninga u bazenu i tri do četiri u fitnes centru. Kada imam takmičenja manji je broj treninga, ali kada nema takmičenja, tri dana nedeljno treniram pre i posle škole. Jutarnji trening je od 5.30 do 7.30, a popodnevni po završetku časova. Kondicione treninge imam tri do četiri puta nedeljno u fitnes centru i tamo radim različite vežbe, za fleksibilnost, koordinaciju, snagu, za balans“, kaže Vera za naš portal.Prema njenim rečima, učenici koji su sportisti imaju u školi jedan čas tokom kojeg mogu da uče i da završe domaće zadatke, pošto im posle škole ne preostaje dovoljno vremena. Ističe da sve zadatke koje dobije u školi, mora da uradi istog dana, jer ukoliko to ne uradi onda dolazi u situaciju da joj se školske obaveze nagomilaju.„Jedan od mojih ciljeva u budućnosti je plasman na Olimpijske igre u Parizu 2024. godine. Da bi to uspela, potrebno je da u narednih godinu i po dana vreme popravim za dve sekunde. Biće mi potrebno mnogo treninga za to, jer se radi o zaista izuzetnim vremenima. Srpski rekord u disciplini leđno sporiji je od onog vremena koji moram da imam da bih se kvalifikovala za Olimpijske igre“, kazala je Vera, koja će se pod zastavom SAD boriti za plasman na Igre 2024.Maja Conić, majka mlade plivačice, rekla je za Nova.rs da su oni sportska porodica u kojoj se svi bave ili su se bavili sportom. Njen suprug je igrao košarku u Aleksincu, sin je rekreativno plivao, ona je trenirala rukomet i završila Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja, a sada radi u Americi kao lični i kondicioni trener u plivačkom klubu za koji pliva njena ćerka.„Došli smo u Ameriku pre bombardovanja Srbije, suprug 1997. godine, a ja 1998. i nameravali smo da se posle nekog vremena vratimo u Aleksinac, ali smo ostali. Dolazimo u Srbiju na tri, četiri godine. Ne možemo češće zbog Verinih treninga i takmičenja. Potpuno smo posvećeni njenim obavezama i ciljevima koji se ogledaju u vremenima na trkama, ne u pobedama. Mnogo je važnije kakvo vreme imaš u bazenu, od toga koliko si medalja osvojio“, rekla je Maja Conić.

Dodaje i da su sportski rezultati izuzetno cenjeni u Americi i svako ko želi može da trenira i da se takmiči. Navodi i kako se sportski rezultati tokom osnovne i srednje škole vrednuju prilikom upisa na fakultet i ukoliko ste dobar sportista i dobar učenik, možete da dobijete stipendije koje pokrivaju sve troškove studiranja.Prema njenim rečima, uprkos tome što je Čikago jedan od najbogatijih gradova, a državno takmičenje u Ilionoisu jedno od najboljih u Americi, u tom gradu nema dovoljno bazena i problem je da se obezbede termini za treninge.„Bazena ima na svakih pet milja, ali je i to nedovoljno jer mnogo dece se bavi plivanjem. Nažalost, u bazene se nedovoljno ulaže, pošto je sva pažnja usmerena ka košarci i američkom fudbalu“, zaključila je Maja Conić.BONUS VIDEO Plivačka trka u Nišu posle koje je oduzeta medalja dečaku iz Aleksinca

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=plivackatrkanisgp-novas-worldwide&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="4730905"]